„Sve je ovo bila istorijska nužda, i kao da je sve s neba dolazilo, a radi grehova počinjenih na svima stranama državnog i društvenog života, došla je i kazna“, napisao je inspirator puča general Borivoje Mirković
Organizator i izvršilac puča general Borivoje Mirković svoju ulogu objašnjava Dragiši Cvetkoviću u pismu datiranom 18. aprila 1948.
„Dragi Dragiša, prijatelju i rođače!
Predugačko bi trajalo da ti ovim putem dajem detaljnija razjašnjenja o svim događajima i njihovim konsenkvencama, ovim putem kažem, nemoguće mi je, jer je suviše dugačko trajala moja odiseja. Ipak ću pokušati u najkraćim potezima. Nije zlo ‘kairska’ afera, već ‘londonska’, jer su je iz Londona provocirala fatalna braća Kneževići, koji behu već čvrsto zajašili krunu i metuzalemsku vladu. Jedan, kao ministar dvora, raspućinskom snagom vođaše mladost kraljevu, a drugi, major, u svojstvu šefa Vojnog kabineta pri predsedništvu, istom snagom, zaularenog i uškopljenog Slobodana, vodio je poput ordinarnog pravoslavnog sivonje.
I tako vladaše, ali suvereno, dva bolesna brata i tako dođosmo u ove dane…
Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima, da dođem do tebe, i u prijateljstvu, koje je već vladalo među nama, potražimo zajednički izlaz iz stvorene situacije. I pokolebam se u poslednjem momentu, kad sam se već bio spremio da tražim prijem i sastanak s tobom.
Sve je ovo bila istorijska nužda, i kao da je sve s neba dolazilo, a radi grehova počinjenih na svima stranama državnog i društvenog života, došla je i kazna.(…) a što se sve pak onako desi, kako ti napred rekoh: Božja promisao.“
Pošto je izneverio svoju oficirsku zakletvu, general Mirković je pobegao iz zemlje i zajedno sa ostalim pučistima dokopao se Londona. Za izdaju dobio je od Engleza generalsku penziju i mada je sebe smatrao za Božjeg izaslanika, nije svoj život završio kao kaluđer.
Pripremajući puč, britanski agenti su u Beogradu imali kontakt sa mnogim ličnostima. Posebno s prvacima Zemljoradničke stranke, čijeg su šefa Milana Gavrilovića smatrali za „sto odsto engleskog čoveka“. Pred svoj polazak u Moskvu, kao ambasadora Kraljevine Jugoslavije, Milan Gavrilović je od britanskog agenta SOE (oficijelno zamenika za štampu) Džulijana Emerija tražio da vlada Engleske pomogne njegovoj stranci.
Glavna veza britanskih agenata sa Zemljoradničkom strankom bio je Miloš Tupanjanin, zamenik predsednika Gavrilovića. Tupanjanina su Britanci smatrali za „engleskog čoveka“ i pouzdanog informatora. I tako je Zemljoradnička stranka počela da prima „subvencije“ – mesečno pet hiljada funti! Od novembra 1940, Britanci su počeli da naoružavaju Zemljoradničku stranku mašinskim puškama i revolverima. Deo oružja je bio sakriven u kući Milana Gavrilovića, drugi deo u zgradi gde se nalazio Glavni odbor Zemljoradničke stranke, a treći je bio zakopan u dvorištu i vrtu britanske ambasade (nemačka okupaciona policija je otkopala ove zalihe 6. septembra 1941).
Kneza Pavla hteo je da obori i Jovan Đonović (1940. g. bio poslanik Kraljevine Jugoslavije u Albaniji). Đonović je sarađivao sa britanskim agentima po pitanju ustanka u zemlji. U ovoj, Đonovićevoj, zavereničkoj grupi nalazilo se nekoliko funkcionera Zemljoradničke stranke i jedan čelnik Narodne odbrane – Ilija Trifunović-Birčanin. Već sredinom 1940. godine, Đonović je kneza Pavla panjkao agentu SOE Džulijanu Emeriju nazivajući kneza Pavla „belim ruskim knezom“ koji je „nesvesno već postao nemački čovek“. Đonović je Britancima predlagao da se istovremeno u Bugarskoj i Jugoslaviji izvede prevrat i odmah stvori „bugarsko-jugoslovenska federacija“.
*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića
NASTAVIĆE SE…
Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić
Izvor: NEDELjNIK
Vezane vijesti:
Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)
Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)
Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)
Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)
Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)
Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)
Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)
Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)
Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)
Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)
Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)
Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)
Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)
Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)
Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)
Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)
Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)
Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)
Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)
Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)
Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)
Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)
Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)