Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

„Ja sam pristao da ponesem svoj deo odgovornosti u puču 27. marta kao i u događajima koji su zatim sledili. Ali, brzo se pokazalo da sam izmanipulisan. Sada je rat gotov i sve je to završeno“, rekao je vođa pučista po povratku u zemlju

„Bio sam zatečen kada sam u predsoblju te vile ugledao poznatog pučistu iz marta 1941. godine, generala Dušana Simovića! Čitao je ‘Politiku’ i mirno, staloženo, sedeo u tom prostoru, uživajući u pijuckanju kafe!“

Ovo su reči Vladimira Živančevića (feljton u ‘Politici’, 1. februar 1997. godine, pod naslovom „Jedan čudan život u zemlji Srbiji“). Scena se odigrava 1946. posle Simovićevog povratka u Beograd. Živančević je bio poverenik Narodnooslobodilačkog odbora na Topčiderskom brdu i dobio je od načelnika Ozne za Beograd, druga Veljka Mićunovića, naređenje da sazna „zašto se Simović vratio u Jugoslaviju“.

Odlazio je u vilu u Puškinovoj i posle svakog razgovora sa generalom pisao izveštaje. Jednog dana, uspelo mu je da postavi pitanje koje je glasilo „zašto se, uopšte, vratio u Jugoslaviju, šta stoji iza takve njegove odluke?“

Potpuno smireno, nimalo iznenađen onim što čuje, general Simović mi je odgovorio:

– Gospodine, mene su zloupotrebili kao autoritet, kao poštenog oficira i čoveka. Ja sam pristao da ponesem svoj deo odgovornosti u puču 27. marta kao i u događajima koji su zatim sledili. Ali, brzo se pokazalo da sam izmanipulisan. Sada je rat gotov i sve je to završeno. A u otadžbinu sam se vratio iz dva razloga. Prvo, danas me osim povratka u Jugoslaviju ništa drugo i ne interesuje. Drugo, došao sam i zato što znam da maršal Tito nema ništa protiv mene!

Vladimiru Živančeviću je Simović nadugačko i naširoko objašnjavao svoje „strateške vizije“ i uveravao ga da je oduvek predviđao trijumf Crvene armije. Rekao je:

– Nekoga ko je od početka procenjivao da će Crvena armija izaći kao najmoćnija iz rata, nisu mogli da onemoguće u naumu da se vrati u svoju zemlju!

Iz kazivanja Vladimira Živančevića može se doznati da je 1940. godine, Simović predložio Božina Simića (starog „crnorukca“, člana Srpskog kulturnog kluba i obožavaoca Lenjina) za misiju obnavljanja diplomatskih odnosa Kraljevine Jugoslavije sa SSSR-om, kao i to da je lično Simović imenovao Uglješu Popovića za načelnika vojne kontraobaveštajne službe Vojske Kraljevine Jugoslavije. Živančević daje dosta jasnu sliku međusobnih veza Božin Simić-Mustafa Golubić-Sava Popović-Uglješa Popović-Žarko Popović-Dušan Simović.

General Simović nije štampao svoje memoare, ali je ipak ostavio pismena svedočanstva o sopstvenoj ulozi u 27-martovskom puču. On je u više navrata odgovarao na pitanja koja su mu dostavljana pod firmom Instituta za istorijska pitanja. Jedan takav dokument (Arhiv SANU I.br. 10489, 14387/10489) nosi podnaslov: „Na Vaš zahtev Br. 70 od 14. 6. 1951. dostavljam Vam sledeće“.

Na četrnaest gusto kucanih strana, Simović jula 1951. godine, iz svoje vile u Puškinovoj 13, dopunjuje neko svoje ranije izjašnjavanje. Treba reći da na kraju svakog od svojih iskaza Dušan Simović piše:

– Prednji izveštaj predstavlja istorijsku građu i nije namenjen objavljivanju. U koliko se to ipak želi da učini, molim da se od mene zatraži predhodni pristanak. Naročito ne bih želeo da se fragmentarnim štampanjem pojedinih delova mojih izlaganja da smisao koji oni nemaju.

Ova zabrana odavno ne važi. Autori se iskreno nadaju da će nekoliko navoda Simovićevih biti dovoljno da čitaoci sami zaključe kakva je osoba bio armijski đeneral D.T. Simović.

Možda još samo valja spomenuti da je Simović bio ogorčen na Vinstona Čerčila, jer se britanski premijer usprotivio njegovom imenovanju za namesnika kralju Petru II marta 1945. godine. Posle ostavke kralja Petra II (29. januara 1945. godine) Simović se nadao nastavku svoje političke karijere u svojstvu namesnika, ali se to izjalovilo. Takođe, propao je bio pokušaj Simovića da se vrati u zemlju kao vojnik. Kada je u Londonu tražena pogodna ličnost koja bi komandovala partizanskim jedinicama pred njihov napad na Srbiju (krajem leta 1944. godine), Josip Broz je dao svoj pristanak da to obavi Simović, ali su Englezi, pod izgovorom da nemaju raspoložive avione, sprečili ovu đeneralovu avanturu.

Iz Simovićevog „izveštaja“ od jula 1951. godine, može se razumeti da je general očekivao da bude postavljen za ministra vojnog u vladi Milana Gavrilovića 1940. godine, ali i to da je još od 1938. godine spletkario protiv vlade i namesništva. Knez Pavle se nije odlučio za smenu Cvetkovića i tako je zamisao (rođena u stanu dr Miloša Sekulića) propala.

Dalje, Simović objašnjava da nije znao, sve do posle 27. marta 1941. godine, da je njegov prvi komšija u Puškinovoj (ranije Gledstonovoj) advokat Đorđe Radin bio američki špijun na vezi sa Harijem Hopkinsom.

Veći deo Simovićevih kazivanja odnosi se na kneza Pavla. Vrlo vešto Simović insinuira da je knez Pavle imao svoju ličnu vezu sa Hitlerom. Simović piše (str. 3):

„Vest o zaključku ugovora sa Sovjetima i spremnosti napada na Poljsku po svoj prilici doneo mu je graf Tering, koji je, kao suprug Jelisavete, sestre Princeze Olge, bio redovan gost u dvorcu „Brdo“ kod Kranja. Grof Tering je bio oduševljeni nacista, igrao je ulogu održavača veze i posrednika. On je obaveštavao Kneza o Hitlerovim namerama i nagovarao Kneza Pavla i Kneginju Olgu za saradnju sa Nemačkom, tvrdeći da će ista, zbog svoje tehničke nadmoćnosti i oduševljenja celog nemačkog naroda da povrati prestiž izgubljen u prošlom ratu i da stane na čelo Nove Evrope, biti siguran pobednik nad Francuskom, koja je trula iznutra i Engleskom koja je potpuno nespremna. Šta je Tering obećavao u ime Hitlera Knezu Pavlu i Kneginji Olgi nije poznato. Ali je sigurno da su takva obećanja postojala i da je njegov uticaj na njih bio veliki naročito u pogledu odlučivanja Kneza za potpis Trojnog sporazuma i pristupanje Nemačkoj i Italiji“.

Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)