Јосип Броз Тито и даље је „јачи“ од првог потпредседника хрватске владе Томислава Карамарка који не успева да укине Брозово име са улица и тргова. Карамарко стално позива на лустрацију и инсистира на томе да Јосип Броз Тито не сме имати своје улице и тргове, а то је поновио и ове године на комеморацији у Блајбургу. Међутим, за тако нешто нема воље чак ни у општинама и градским скупштинама у којима ХДЗ има већину, преносе медији. Иначе, широм бивше Југославије, али и света, 61 улица или трг носи име доживотног председника СФРЈ. У БиХ десет улица носи име Тита, у Црног Гори шест, Хрватској 18, Македонији осам, а Словенији и

Година је 1889. Пошто је већ пуних пет година провео у Америци, Никола Тесла је постао грађанин ове земље, то јест добио је држављанство САД. Тесла је тада одлучио да се први пут отисне преко океана, у Европу, и у септембру те године стиже у Париз, да посети чувену међународну изложбу. У Паризу га је дочекао ујак Петар Мандић. После разгледања Париза и светске изложбе – која је те 1889. године четврти пут одржавана у Паризу, величанственије него све претходне, овенчана у њен част тек изграђеном Ајфеловом кулом – ујак и сестрић су се упутили у Лику. Стигли и у манастир Гомирје код Огулина. Боравак у завичају није ни споменуо После

Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић тврди да не жали за усташким режимом и каже да су критике на његов рачун последице посткомунизма у Хрватској. Хина преноси да је Хасанбеговић за „Монд“ рекао да му је „жао што хрватски народ није успео да оствари своје право на национално самоопредељење након Другог светског рата“, као и што су се „Хрвати против своје воље нашли у антидемократском бољшевичком систему Југославије“, али да „не жали за усташким режимом који је одговоран за злочине“. Хрватска агенција наводи и да је Хасанбеговић демантовао да је на контроверзној фотографији која је протеклих месеци кружила хрватским медијским простором носио усташку капу. „То није била усташка капа. Чини ми

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је данас од ЕУ да реагује на некажњено ширење мржње према преосталим Србима у Хрватској. Линта је поводом фотографије усликане поред једног загребачког вртића која приказује наљепницу са људима објешеним на дрвету, а на којој пише „српско породично стабло“, саопштио да је то постала уобичајена појава у Хрватској. „У готово свим хрватским градовима и мјестима могу се видјети на десетине хиљада графита фашистичких и усташких симбола и поздрава, те порука, као што су `Кољи Србе`, `Убиј Србина`, `Србе на врбе`, `Србине исели се`, `Смрт четницима`, `Веселе усташе` и слично, којима се подстиче говор мржње и позива на насиље према Србима“, навео је

Након што је јуче РТРС први објавио снимак вође Исламске вјерске заједнице у БиХ, Хусеина Кавазовића који, у говору пред Бошњацима у Швајцарској, позива да на предстојећим локалним изборима у РС и данас бројна реаговања. Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да изјава поглавара Исламске заједнице у БиХ Хусеина Кавазовића да „не треба дозволити да влах буде на челу Сребренице“ распирује мржњу и конфликт, који може захватити и подручје цијеле БиХ. Рајилићева је оцијенила да на Кавазовићеву изјаву треба жестоко реаговати и скренути пажњу свима да је БиХ земља три конститутивна народа који имају једнака права и по Уставу и по међународним конвенцијама. „Не можемо

Ненад Јанковић, односно др Неле Карајлић. за себе воли да каже да је пунокрвни југоносталгичар. И то, што је старији, све већи. Овај музичар, глумац и сценариста је оставио дубок траг у југословенској поп култури, а памтимо га као фронтмена Забрањеног пушења, утемељивача „покрета новог примитивизма“ и водећу звезду Топ листе надреалиста у којој је, нажалост, предвидео и крвави грађански рат у СФРЈ. – Југославија је исто што и детињство, служи за сећање. Ја се сећам свега што је оформило моју личност, безбројних концерата, одлучујућих утакмица, понос после победе, скрханост после пораза. Сећам се и лакоће постојања. Тито нам је одузео осећај одговорности. Сви смо живели као у неком великом

Београд — У последњих пет година на територију Ниша се доселило, према локалним проценама, око 11.000 Албанаца са Косова и Метохије, пише Спутњик. Разлози за то су беспарица и циљ Албанаца да се прошире ван административне линије Србије и јужне српске покрајине. Албанци са Косова масовно су од 2010. до 2015. године куповали станове, земљиште и обрадиве површине у Нишу, Лесковцу, Врању, Куршумлији, Прокупљу… Та појава је тренутно у стагнацији, бар што се тиче поменутих градова, али су села из тих општина још увек на мети трговаца некретнинама са Косова. Албанце највише занима област око Врања дуж границе са Бујановцем, али и Топлички округ (Прокупље, Куршумлија, Блаце…) тачније, села близу

За Теслу је познанство са Џорџом Вестингхаусом било судбоносно. У његовој компанији у Питсбургу Тесла борави као саветник да би лично надгледао израду електричних машина према сопственим патентима. Никола Тесла и Џорџ Вестингхаус лако су се споразумели. Убрзо су склопили и уговор. Овај индустријалац откупио је око 40 Теслиних патената на готово све елементе полифазног система. Довде су сагласни и Теслини биографи и документација Вестингхаусове компаније. Тесла и Миланковић на Месецу Совјетски научници су 1965. године снимили и ону недоступну страну планете Месец, која се са Земље не види, па су једном кратеру дали име Николе Тесле, а другом Милутина Миланковића. Недуго затим то је и међународно усвојено – а о томе

ТРЕБИЊЕ │ Српско удружење „Ћирилица“ Требиње обиљежава данас своју крсну славу Светог Ћирила и Методија. На свечаности у Епархијском дому додијељене су награде ауторима најбољих радова на конкурсу које је, поводом празника „Словенских апостола“ хришћанства и писмености, за ученике требињских основних школа расписало ову удружење. Предсједник Српског удружења „Ћирилица“ Требиње Весна Андрић појаснила је да су се требињски школарци нижих разреда такмичили у лијепом писању ћирилице, а старији основци у литерарним саставима на тему историје и важности очувања овог писма, те да је, изнад очекивања, на конкурс приспјело око 120 ученичких радова. „У основним школама дјеца махом пишу ћирилицу, али је такође очито да у једном тренутку одрастања – вјероватно