Срамотно је и недостојно Црне Горе да њен председник Владе отворено прозива и неистинито оптужује вековну државотворну цркву у Црној Гори за противдржавну делатност ПОДГОРИЦА – Срамотно је и недостојно Црне Горе да њен председник Владе, иначе декларисани атеиста, отворено и јасно прозива и неистинито оптужује вековну државотворну цркву у Црној Гори – Митрополију црногорско-приморску, за противдржавну делатност. Ако је иједна институција у историји Црне Горе показала и доказала своју приврженост овој земљи, то је Православна црква, данас јасно оличена у Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој и деловима епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке, које са осталим територијама некадашње Пећке патријаршије, историјски утемељено и логично чине данас Српску патријаршију, истиче се у одговору

Више српских организација и Срба упутило је апел Министарству правде Аустрије, Влади покрајине Корушке и премијеру Корушке Петеру Кајзеру, као и општини Феклемаркт у којем се противе величању усташтва у Блајбургу. „Са сажаљењем смо морали да читамо у новинама да су 14. маја на комеморативном скупу за жртве такозваног Блајбуршког масакра јавно истицани симболи усташа, који су били савезници нацистичке Немачке“, наводи се у апелу. Несумњиво, даље се истиче, да поштовање заслужују они, који су погубљени у току одмазде Титових партизана, а да претходно ништа нису скривили. „Ми смо мишљења да комеморација за мртве у Блајбургу заслужује више поштовања према мртвима. У том контексту фашистичка обележја, певање расистичких песама и

Француски дневник Либерасион објавио је отворено писмо у којем је покренута петиција за смјену хрватског министра културе Златка Хасанбеговића, а потписници су бројни интелектуалци који поручују да у Европи нема мјеста идеологији коју он заступа. Међу потписницима су, наводи регионална ТВ Н1 италијански марксистички тероретичар Антонио Негри, професорка на калифорнијском Берклију Џудит Батлер, конзервативни француски филозоф Ален Финкилкро и италијански књижевни нобеловац Дарио Фо. У писму се Хасанбеговић описује као ревизиониста историје и симпатизер усташког режима. „Златко Хасанбеговић искориштава насиље тоталитарстичких режима како би дискредитовао борбу против фашизма. Он није изабран због својих компетенција у подручју културе, већ да би промовисао идеологију коју заступа. У својим говорима и публикацијама он

Вођа Исламске вјерске заједнице у БиХ, Хусеин Кавазовић, на недавно одржаном скупу у Швајцарској одржао је скандалозан говор препун увреда, гдје је припаднике српског народа назвао „власима“. Кавазовић је говорећи о наредним локалним изборима позвао Бошњаке да се региструју и гласају у Сребреници и да не допусте да „влах влада у Сребреници“. „Нећемо халaлити никоме ко буде могао, а не буде хтио. Свако ко може дати свој глас, свако ко може се регистрирати, свако ко може дозволити да ‘влах’ не влада у Сребреници. Нек му је харам (нечисто) ако то не учини… То је наше и то не можемо оставити“, закључио је Кавазовић. У свом другом говору, такође у Швајцарској,

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује срамном изјаву првог потпредсједника хрватске Владе Томислава Карамарка да предсједник Републике Српске релативизује српске злочине у БиХ и Хрватској, да доводи у питање истину о страдању Хрвата и Бошњака у Републици Српској и да не признаје геноцид у Сребреници. Заиста је невјероватно да неко као што је Томислав Карамарко, човјек који одлази на поклоњење усташким злочинцима у Блајбургу, који Блајбург упоређује са Бања Луком, који слави протјеривање пола милиона Срба из Крајине и хрватских градова и који велича хрватске генерале одговорне за бројна убијства Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини даје себи за право да држи лекције другима. Линта истиче да

Одлука да се из Европе отисне у Америку за Николу Теслу је, вероватно, била пресудна. То се догодило 1884. године када је имао само двадесет и осам година. За собом је већ имао дуге године учења на Високој техничкој школи у Грацу и на Универзитету у Прагу, а затим и не мало радно искуство на пословима у Едисоновом континенталном друштву у Паризу. Много је постигао, али је у Америку стигао са много неостварених идеја, с једном добром препоруком и – готово без новца. На првом кораку ка обећаној земљи, после искрцавања са брода у Њујорку, и Тесла је морао проћи кроз историјски Иммигратион Оффице, Усељенички уред, који је био обавезна

Социјалистичка Југославија имала је неколико стожера – лични ауторитет Јосипа Броза Тита, Савез комуниста и Југословенску народну армију. Војска устројена по совјетском моделу, али са комбинацијом западног и источног наоружања, била је понос нације. Мит је говорио да СФРЈ тада располаже са петом војном силом Европе, одмах иза Британије, Француске, СССР и Италије. То, наравно, није било тачно. Војска није била само војска. Она је имала огроман друштвени и економски утицај. Имала је сопствени пензиони фонд, станове, летовалишта и наравно огроман наменски сектор у привреди. Југославија је производила пушке, тенкове, авионе, бродове и другу опрему и технику. Војска Југославије је била одлично организована за случај напада спољног непријатеља. Међутим, национално

РС настала у жељи српског народа да се одбрани од усташтва, а Карамарко наставља ту политику, одговара Додик лидеру ХДЗ­а Од нашег сталног дописника Бањалука – Да ли су оптужбе на рачун Републике Српске послужиле Хрватској као начин да непријатне теме и чињеницу да се нашла у светском епицентру због пораста национализма и обнове усташтва свали у суседно двориште? Након што су под лупом угледних светских медија само загребани усташки злочини истребљења српског, јеврејског и ромског народа за време Другог светског рата у НДХ, власти те земље као да су једва дочекале изјаву бањалучког бискупа Фрање Комарице, који је изненада и у нејасној паралели Бањалуку упоредио са Блајбургом. Бискуп је

Осим у региону, фашизам у Хрватској постаје једна од главних тема и у Европи. Тако је британски недјељник Њу Стејтсмен констатовао да су се у Блајбургу окупиле хиљаде Хрвата да би присуствовали миси одржаној у част фашистичким војницима убијеним на крају Другог свјетског рата. Учешће државног врха Хрватске на комеморацији, сматра аутор текста, један је од најјачих доказа да је најмлађа чланица ЕУ скренула оштро десно. У прилог томе, посљедњих дана говоре и њихове изјаве и јавна подршка бискупу Фрањи Комарици и његовом поређењу Бањалуке са Блајбургом. Изјава потпредсједника хрватске Владе Томислава Карамарка о томе како је настала Република Српска, за предсједникa Републике Милорадa Додикa је непримјерена и представља покушај