Протосинђел Јован (Ћулибрк), новоименовани патријархов викар, изузетно је занимљива, образована личност. Познат је и као падобранац у мантији. Подофицир је и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша. Често своје монашко одело поносно замени падобранским комбинезоном, а до сада је укњижио 140 скокова. За њега је падобрански скок задатак који треба да се изврши, а не спорт. – Ако сам на нешто у животу поносан, после монашког и свештеничког чина, то је црвена падобранска беретка – каже протосинђел Јован. – Живети са падобранцима подразумева да се стално доказујете. И ратник и војник, и монах и свештеник, требало би, ако су истински оно што јесу, да живе за друге и буду

Шта каже папа Бенедикт о викару усташке војске Алојзију Степинцу? Године 1998, када је Алојзије Степинац проглашен блаженим, кардинал Јозеф Рацингер, садашњи папа Бенедикт XVI, а тада челник Конгрегације за доктрину вере, одржао је беседу у част новоблаженика Римске цркве. Био је 15. фебруар, а беседа је одржана у хрватском (негда илирском) папском Институту Светог Јеронима, у коме је 1941. Монсењор Мађарец примио Анту Павелића, а 1991. Ратко Перић потоњи мостарски бискуп, Фрању Туђмана. Јозеф Рацингер је рекао да је Степинац био један Божији Хрват, каквог је Данте опевао у последњем певању „Раја“ у „Божанственој комедији“!!! Степинац је, по Рацингеру, био толико обузет Христом, да је, на крају, постао „жива

Степинац je подржавао усташе чија је окрутност била тако екстремна да су успjели да шокирају и нацистичке газде. Посjета папе Бенедикта XVI гробу Алојзија Степинца, током посjете Хрватској протеклог викенда, покренула је данас у страним медијима полемику око улоге некадашњег хрватског кардинала у усташком режиму. Америчка агенција АП наводи да је „Степинац подржавао усташе чија је окрутност била тако екстремна да су успjели да шокирају и нацистичке газде”. „Папа је у праву када проклиње злочиначке усташке војне снаге, али није у праву када одаје признање једном од њихових заговарача”, цитира АП Елана Стениберга из Америчког удружења жртава холокауста, који је уједно и почасни директор Свjетског јеврејског конгреса. Стениберг је критиковао

Седамдесет година послије страшног усташког злочина на Корићкој Јами одслужен је парастос мученицима који је служио владика Григорије уз саслуживање великог броја свештеника и вјерног народа Херцеговине. Мученици, мјештани села Корита и оближњих села који су у својој безазлености и простоти срца на превару ухваћени,  свирепо су  мучени и убијени од стране гатачких муслимана које су предводили усташки официри. 134 домаћина су тог 4/5 јуна звјерски уморени са јасном намјером усташа у новооснованој и злочиначкој НДХ да потпуно искорјене православни живаљ са тих простора… Међутим, истинита је ријеч древног хришћанског писца из другог вијека послије Христа, Тертулијана,  да је крв мученика сјеме за нове хришћане. Тако је промислом Божијим мјесто

Преглед активности и прилози у вези Петиције избеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске у периоду 21. април – 03. јун 2011. године. Поштоване  колегице и колеге, Коалиција удружења избјеглица је у периоду од 20. априла ове године тј. од последњег нашег извјештаја избјегличким удружењима до 03. јуна наставила са активностима у вези Петиције избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске заједно са колегама из Асоцијације избјегличких и других удружења. У наведеном периоду стручни тим Коалиције удружења избјеглица израдио је Извјештај о неиспуњавању 12 захтјева из Петиције на 16 страна под називом “Одузимање српске имовине у Републици Хрватској 1991.-2011. године и хрватско правосуђе у функцији спречавања одрживог повратка избјеглих и прогнаних Срба”. Извјештај је

Наш саговорник, аустријски аутор и публициста, говори о култури сећања и о архивима заборава, о коренима нацизма у сопственој породици, о историјским злочинима аустроугарске војске, о неразумевању између прве и друге Европе… Моја књига Смрт у бункеру не говори само о мом оцу нацисти, већ о менталитету моје породице: од 19. века, сви у њој, деда, баба, отац, били су нацисти, врло моћни, не обични чланови партије, него врло убеђени у то до краја; то је документарна репортажа, о коренима припадности нацистичком покрету код Аустријанаца – каже Мартин Полак, аустријски писац, публициста, полониста, добитник овогодишње Велике награде Лајпцишког сајма књига за међународно разумевање, у разговору за наш лист, вођеном током

У ноћи између 29. и 30. 05. 2011. jедан или више непознатих починитеља исписали су и исцртали велики броj графита антисемитског и ксенофобичног садржаjа на зидовима, вратима и информациjскоj плочи око и на улазу у Жидовску опћину Сплит и синагогу. Након откривања ових садржаjа у приjеподневним сатима, све jе фотографски документирано, полициjа jе извршила очевид и започела истрагу, а графити су уклоњени. Овим говором мржње с нацистичком иконографиjом захваћени су како Жидови, тако и садашњи предсjедник РХ Јосиповић, бивши предсjедник РХ Месић и Еуропска Униjа, а међу потписима су Торцида и ХЧСП. У наставку jе приопћење за jавност Жидовске опћине Сплит: Наjновиjи вандализам на улазу у Жидовску опћину Сплит и

Разлог Скандирању „Нож-жица-Сребреница“ треба тражити у дубоко усађеном осећају моралне инфериорности, који (из медија) поткопава темеље српског народа. Толико протеста и скупова које је национално и патриотски опредељена Србија одржала претходних година, толико скупова величанствених по бројности и снази, а на крају – осрамоћених скандирањем. Сваки пут када бих чуо покличе „Нож – жица – Сребреница“ или „Убиј, закољи да Шиптар не постоји“, дубоко у себи сам осећао мучнину и гађење према онима који ово узвикују. И то је био осећај већине нас који смо долазили на ове скупове, протесте и демонстрације. Та накарадна скандирања пронато медији су веома радо користили да нас све обрукају и етикетирају као малоумнике и

Поводом тужбе МУП-а Републике Српске због напада авиона ХРЗ-а на избјегличку колону Срба на Петровачкој цести, с чиме се Хрватска одбија суочити, гласноговорник Тужилаштва БИХ-а Борис Грубешић каже да ће се „о евентуалном подизању оптужнице против Аготића и колега одлучити по окончању истраге“ Прије пола године МУП Републике Српске поднио је Тужилаштву Босне и Херцеговине у Сарајеву тужбу за ратни злочин против неколико највиших часника и двојице пилота Хрватскога ратног зракопловства. МУП РС-а терети их за заповиједање и изведбу зракопловног напада на избјегличку колону Срба из Хрватске тијеком „Олује“ и то на територију БИХ-а. „Кршећи правила међународног права, Имра Аготић (69), тадашњи помоћник команданта Главног штаба ХВ-а за РВ и

Република Српска је у протеклих 48 сати показала како треба да изгледа држава и матица свих Срба. РС је стала иза свог војног команданта који је спречио трећи узастопни геноцид над српским народом у 20. веку, своју војску назвала часном и рат одбрамбено-отаџбинским, генерала Младића прогласила херојем Отаџбинског рата и одлучила да пружи пуну правну и финансијску помоћ свим својим грађанима у Хашком трибуналу. Ово је промена комплетне политичке парадигме која се догодила за само 48 сати. Србија је поново обрукана од стране актуелног режима и понижени смо по ко зна који пут. Националну издају режим је прогласио националним достојанством, предају победом, а понижење достигнућем. Не само да је држава