Пише др Славенко Терзић Књига интервјуа са Василијом Крестићем доноси целу лепезу његових становишта не само о важним историографским питањима, него и о многим проблемима савременог друштвеног живота, културе, нације у целини, моралним и идеолошким искушењима времена Има ствараоца, међу њима и историчара, који за собом остављају или су оставили плодно дело, али су остали потпуно по страни  јавног живота, живећи тихо и готово нечујно у својој радној соби. Насупрот њима, стоје они који живе у некој врсти сталног дијалога са својим временом, његовим идејама и њиховим носиоцима. Академик Василије Ђ. Крестић је обимним научним делом деценијама присутан у интелектуалном и јавном животу земље, у отвореном дијалогу са епохом. Књига

Није прихватио приједлог да као заштићени свједок оде из града и промијени идентитет, нити је престајао говорити о свему што се дешавало, чак и када су му пријетили. Због тога је тражио заштиту, али је није добио јер је све запело у Загребу – прича Миланова удовица Весна Левар Прича Весне Левар другачија је од типичне приче о ратним жртвама: њен супруг Милан Левар убијен је пет година након краја рата јер се успротивио заташкавању ратних злочина у Госпићу. Почетком рата, када је био једини приватни таксист у Лици, што им је омогућавало пристојне приходе, својим је таксијем пребацивао бројне војнике ЈНА који су бјежали из касарни, често само у

Данасjе, служењем парастоса, на jами Пандурици обиљежен помен на 36 мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године коjе су усташе живе бацили у ову jаму. Парастос jе служио игуман тврдошки Сава коjи се присутнима обратио бесjедом и позвао да жртве не смиjемо заборављати али да морамо и праштати.. Већинапострадалих били су у то вриjеме на важним руководећим мjестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Пандурица jе jедна од четири jаме у општини Љубиње. Поред Пандурице постоjе и jаме Капавица (убиjено 115 људи), Ржани До (око 1000 страдалих) и Чаваш (101 пострадали)..   ФОТО ГАЛЕРИЈА  Списак жртава пострадалих од усташа на jами Пандурици, у ноћи

ЗАГРЕБ, 9. ЈУНА (СРНА) – Хрватско Тужилаштво подигло jе данас оптужницу против бившег ратног помоћника министра унутрашњих послова Томислава Мерчепа због ратног злочина против цивила коjи jе 1991. године починила jединица под његовом командом, а риjеч jе о убиству 43 цивила и нестанку три особе са подручjа Загреба, Кутине и Пакраца. Загребачко тужилаштво jе на интернет страници потврдило оптужницу у коjоj су наведени инциjали Т.М., што jе уобичаjена правна пракса, док су локални медиjи идентификовали осумњиченог као Томислава Мерчепа (58). Непристрасно риjешавање питања ратних злочина jе важан услов за приступ Хрватске у ЕУ. Медиjи наводе да ниjе подигнута оптужница, Мерчеп би сутра по закону морао да буде пуштен на слободу када истиче максимални временски рок од шест мjесеци

Покренута је иницијатива за изградњу музеја жртвама геноцида над Србима – потписивање петиције је у току! На недавно одржаној конференцији за медије на којој је представљен нови број часописа Двери српске „НДХрватска – држава геноцида“, објављена је и иницијатива српских интелектуалаца за изградњу музеја за жртве геноцида над Србима у 20. веку. Двери подржавају ову акцију и позивају и друге да је својим потписом подрже. Петиција за изградњу „Музеја геноцида над српским народом у XX веку“. На самом почетку XXI века, српски народ доживљава нове поразе и понижења. Још нису зарасле ране настале протеривањем стотина хиљада Срба из РСК, а наше национално страдање се наставља насилним одвајањем Косова и Метохије

БЕОГРАД, 9. ЈУНА /СРНА/ – Руски амбасадор у Србиjи Александар Конузин изjавио jе да Русиjа нема ништа против евроинтеграциjе Србиjе и да њен европски пут неће наниjети штету блиским односима двиjе земље. „Радићемо на томе да европске интеграциjе Србиjе не нанесу штету нашим односима коjи су већ виjековима блиски, рекао jе Конузин“, на отварању међународне конференциjе „Европска безбjедност у свjетлу избора 2012“, коjа се одржава у београдском Центру Сава. Конузин jе поручио да ће Русиjа подржавати териториjалну цjеловитост Србиjе и подсjетио да су такав став потврдили недавно, у Београду, руски премиjер Владимир Путин и шеф дипломатиjе Сергеj Лавров. „Косовски процес мора бити риjешен у складу с међународним правом дефинисаним и