Papa nije dobrodošao u Srbiji!

Datum objave: utorak, 7 juna, 2011
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

NDH

Dveri za novu politiku prema Hrvatskoj i Vatikanu: Papa nije dobrodošao u Srbiji!

Novi broj časopisa Dveri srpske, posvećen NDHrvatskoj, koji se danas pojavio na svim kioscima u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori kao poklon Dveri povodom posete pape Zagrebu, donosi nekoliko političkih novosti prvoga reda.

Tabu tema je srušena

Ove godine se navršilo 70 godina od otvaranja dva najmonstruoznija logora smrti u istoriji čovečanstva: Jadovna i Jasenovca.
Za tih 70 godina srpski narod, kao glavna žrtva ustaške nezavisne države Hrvatske, nije uspeo da ispriča istinu o svom stradanju ni u domaćoj, a kamoli u međunarodnoj javnosti. A Srbi nisu stradali samo u Jasenovcu, već u duž čitave NDH, i ne samo po logorima, već i na kućnim pragovima, i ne samo u Drugom svetskom ratu, već od iste ruke i pre i posle toga u više navrata. Šta nas je sprečavalo da ispričamo istinu o genocidu koji je nad nama učinjen i da tom istinom zaštitimo svoj narod od novih stradanja i etničkih čišćenja koja smo doživeli u poslednjih 20 godina, najpre na istim tim prostorima?

Prvi iskorak koji su Dveri želele da učine novi brojem časopisa jeste da Jasenovac više nije i nikada više ne sme biti tabu tema, ma koliko još
uvek ostao neispričana priča. Dveri predstavljaju novu političku generaciju koja će pamćenje Jasenovca i stradanje srpskog naroda u celini u 20. veku postaviti u istorijske čitanke na ono mesto koje mu pripada.

Prevencija genocida

Nema i ne može biti odgovorne nacionalne politike bez stavljanja u fokus prevencije genocidnih namera koje prema nama ne samo u teoriji već i u
krvavoj praksi neguju određeni susedni narodi. U temelje i unutrašnje i spoljne politike (istorija, kultura, mediji, diplomatija…), ako želimo da budemo ozbiljan narod i da sprečimo ponavljanje stradanja, moramo staviti prevenciju genocida. Samo na taj način moguće je unapred zaustaviti onoga koji u kontinuitetu radi na istrebljenju srpskog naroda na Balkanu. Jer – genocid nije slučaj već proces koji traje. Kako je moguće posmatrati dešavanja 90-ih godina prošlog veka prilikom raspada Jugoslavije bez predznanja šta se na zapadnim srpskim prostorima dogodilo pola veka pre? Kako je uopšte moguće govoriti o bilo kakvim hrvatskim pravima kada je sa tih prostora nestalo više od milion Srba za 65 godina? Ko nam garantuje da i ono što je od Srba preostalo neće doživeti istu sudbinu u istom okruženju, čim se za to ukaže prilika? Jedina prevencija jeste iznošenje pune istine o genocidnom karakteru države Hrvatske i na taj način zaštita od novog zločina koji uvek tinja u dubini hrvatske nacionalne ideje. Drugi iskorak koji su Dveri želele da učine novi brojem časopisa jeste da prevencija genocida bude postavljena među osnovne smernice nove srpske politike, kako se srpskom narodu genocid više nikada ne bi ponovio.

Cilj, smisao i suština postojanja NDH je genocid

Nezavisna država Hrvatska, i to Dveri jasno i glasno javno poručuju ovim tematom, nema drugog smisla postojanja osim genocida nad srpskim narodom. Prve državne odluke ustaškog poglavnika u trenutku nastanka NDH bile su formiranje logora za Srbe, a brzina u likvidaciji Srba, Jevreja i Cigana prevazilazi i nacističku mašineriju smrti. Kolike su razmere ovoga zla svedoči da je sistem koncentracionih logora Jadovno bio zatvoren na intervenciju Italijana koji su, iako na okupatorskoj strani, zanemeli suočeni sa hrvatskim zverstima. Jasenovac je otvoren tek kad je Jadovno zatvoreno. Zato se Jadovno kao početak i prva etapa genocida nikada ne sme zaboraviti. Treći iskorak koji su Dveri želele da učine novi brojem časopisa jeste da konačno neko na srpskoj političkoj sceni izgovori punu istinu da je Hrvatska genocidna država i da u tom smislu može da služi u svetskoj nauci kao udžbenički primer. Nema i ne može biti govora o savremenoj Hrvatskoj bez jasne svesti da je ona nastala na genocidu nad srpskim narodom, i to je politički stav koji će Dveri zastupati.

I Vatikan je država genocida

Hrvatska nije bila sama u zločinu, kako u njegovoj pripremi, tako i u njegovom ostvarenju. Ključan doprinos u kreiranju zločinačke politike prema pravoslavnim Srbima i samoj realizaciji genocidnih planova dala je Rimokatolička crkva u Hrvata, direktno podređena državi Vatikan. Jer Vatikan ne označava samo jednu konfesiju, odnosno tradicionalnu versku zajednicu, već i jednu državu koja ima genocidni odnos prema srpskom narodu. Ovde po strani ostavljamo dugu istoriju vatikanskih zločina širom sveta: od krstaških ratova i lomača inkvizicije, preko kolonijalnih pokrštavanja, do bankarskog kriminala, saradnje sa nacistima, pacovskih kanala i pedofilije. Za nas je od suštinske važnosti naglašavanje isprepletanosti državnog i religioznog karaktera Vatikana, koji ne odustaje da svoj uticaj vrši na oba načina. Bogoslovski dijalog između pravoslavnih i rimokatolika ostavljamo bogoslovima, ali politički dijalog ne može biti u senci bogoslovskog dijaloga, niti je bogoslovski dijalog moguć bez raščišćavanja međusobnih političko-istorijskih odnosa kojima dominiraju genocidne i prozelitske intervencije Vatikana na Balkanu. Ovo se posebno odnosi na ulogu rimokatiličkog klira kako u procesu pripreme, tako i, masovno, u procesu ostvarenja genocida nad Srbima, o čemu svedoče nebrojeni zločini rimokatoličkih tzv. svećenika, redovnika i časnih sestara. Četvrti iskorak koji su Dveri želele da učine novi brojem časopisa jeste precizno definisanje odnosa prema Vatikanu, kao takođe državi genocida.

Novi dijalog je moguć, ali je mesto početka dijaloga ključno

Novi dijalog sa NDX Hrvatskom i Vatikanom kao njenim duhovnim ocem i starateljem, nije isključen, ali je besmislen ako ne počinje u Jasenovcu. Bilo koja tema u oblasti odnosa između Srbije i Hrvatske, kao i Srbije i Vatikana, ne može se otvoriti bez zatvaranja ove istorijske stranice. Jer ne možete nekome ubiti stotine hiljada ljudi, izvršiti genocid nad čitavim jednim narodom, opljačkati njegovu imovinu, i onda sesti za pregovarački sto kao da se ništa nije dogodilo.To je posebno nemoguće jer između nas stoji više desetina hiljada ubijene dece, koja su držana u posebnim dečjim logorima, što podleže nekoj posebnoj definiciji monstruoznosti i genocida koju bi trebalo naučno utvrditi specijalno zbog hrvatskog slučaja. Zbog svega toga priča o novim srpsko-hrvatskim odnosima i suživotu je nerealna, virtuelna, pa i nemoralna tema. Jasenovac ne samo što ne možemo da zaboravimo, nego nemamo nikakvo pravo ni da oprostimo. Današnja generacija nema mogućnosti da oprosti za genocid nad prethodnim generacijama. Ta ideja je u osnovi nemoguća i ne znači poziv na osvetu, već poziva na istorijsko sećanje i pamćenje kao osnovu prevencije genocida. Mi se ne postavljamo kao oni koji bi nove sukobe, već kao oni koji bi da se zaštite od ponavljanja starih genocidnih namera i istorijske prakse. Peti i završni politički iskorak koji su Dveri želele da učine novi brojem časopisa jeste da otvore mogućnost novog dijaloga sa Hrvatskom i Vatikanom koji bi bio postavljen na zdravim osnovama. Predlažemo i konkretno mesto na kome taj dijalog, što se nas tiče, može odmah da počne: to je Jasenovac.

Boško Obradović

Izvor: DVERI

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top