arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Приказ Ричарда Ј. Еванса: „1941: ГОДИНА КОЈА СЕ ВРАЋА”

14. септембар 2017.

Ова изванредна књига о Југославији даје геноциду људско лице Дана 6. априла 1941.године, Хитлерове армије су умарширале у Југославију, одговарајући на војни пуч којим су српски официри збацили пронацистичку владу, угрозивши тимен  немачку стратегију на Балкану. За мање од две недеље земља је капитулирала,  савладана супериорном ватреном моћи Немаца. Периферне регионе ове мултинационалне државе су одмах прогутале сусуедне земље, док су језгро државе Немци поцепали на два дела, сводећи Србију  на жалосне остатке државе и доводећи из егзила фашисту Анту Павелића, да влада увећаном, независном Хрватском. Два милиона православних Срба нове државе, 30.000 Цигана и 45.000 Јевреја живели си мање –више мирно поред њених шест милиона Хрвата римокатолика. Све ће

Стана Црногорац

Породила сам се у гробници

13. септембар 2017.

У једној од оних лијепих старинских кула у селу Челебићу, сазиданих од фино тесаног камена, у мраку готово потпуног сљепила, дане броји Стана Црногорац. Набројила је седамдесет и пет година, али бреме које је она турила иза плећи било је претешко и за три живота. Сједи скрушена, сва у црнини. Крупне и некада очигледно лијепе очи мирују без сјаја попут два планинска језерца која су се већ предала илинској припеци. Сјета и туга у очима и у ријечима, и у рукама док мирују скрштене, и у тромом, уморном покрету — и у гласу и у ћутању…     Засузи само кад спомене осмогодишњу унуку Миру, најмлађе од петоро унучади, дјеце сина

САВА МАРЧЕТА-КОЗОМАРА-ПЕТРОВИЋ: цио живот губитак за губитком…

Земља тврда а небо високо

11. септембар 2017.

Село у којему живи Сава Петровић зове се Губин. Нико више не зна одкуд му такво необично име, по чему је тај питоми крај Ливањског поља подно Динаре тако прозван, али кад је у питању судбина ове жене, онда у томе има некакве жалосне ироније. Овој седамдесетогодишњој сићушној старици цио вијек је прошао у непрестаном губљењу, а она постојана, и данас на ногама, лака и чила као да јој је живот прошао у радовању: „Ја сам ту из Чапразлија. Од Марчета. Уочи рата, бојим се да је то било некако на дви године прије него се заратило, удала се за Илију Козомару из Доњих Рујана. Ето, сину ми Угљеши било

Zoran_Blagojevic_komadant_staba_4_ozrenske_lpbr.jpg

Српске главе „вриједиле“ 1.000 до 3.000 марака

10. септембар 2017.

Тада су командири и команданти jединица упознати са ставком да ће „из стимулативног фонда (Армиjе БиХ) од 300.000 марака током чишћења терена бити награђени наjбољи поjединци. За заробљеног четника 3.000 марака, мртвог 1.000 марака. За освоjени тенк награда jе до 20.000 марака, а за заробљену пушку 200 марака“   Зоран Благоjевић, командант штаба 4. озренске лпбр Пише: Александар ЛУКИЋ У недјељу, 10. септембра навршава се 22 година од егзодуса Срба из Возуће и долине риjеке Криваjе у ФБиХ гдjе су припадници такозване Армиjе БиХ са вjековних огњишта протjерали 1.920 српских породица, 7.500 Срба, спаљено jе више од 30 села, погинуло око 415 српских воjника, а jош 137 се воде као нестали. Офанзива из септембра

sv-ana.jpg

Жртве Косиња вапе за вјечним миром (Осврт на чланак „Крв жртава вапи до неба“)

9. септембар 2017.

Читаjући чланак на саjту Личких новина „Крв жртава вапи до неба“, уочио сам  низ неистинитих и произвољних тврдњи и аргумента, коjи неоправдано оптужуjу српски народ из Косиња, понижаваjу више стотина невиних српских жртава а оно што jе наjгоре, „нове истине“ отвараjу „старе ране“ и ствараjу нове подjеле међу оно мало преосталог становништва (Срба и Хрвата) Косиња. Из пиjетета према невиним жртвама моjих предака, из поштовања према честитим анонимним косињанима Хрватима и обавези према комшиjама Србима, коjи живе у Косињу а оваj чланак им уноси додатни страх и немир, одлучио сам написати осврт на наведени чланак коjи врви неистинама, инсинуациjама и наивним историjским конструкциjама. Драго ми је да су неки моји

gucevo-u-tekst.jpg

Гучево – прва битка Броза и Драже

7. септембар 2017.

После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, наjстрашниjа у 1. светском рату. Кота 708, гробница jунака коjи су 55 дана одолевали аустроугарскоj офанзиви, скривана jе од Србиjе. Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србиjе. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела jе наjстрашниjа битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве. Бранећи вис Еминове воде и коту 708 током 55 дана крвавих борби жртвовале су се хиљаде српских воjника. Стари Подрињци причали су, да jе дуго после битке голи

ispovest-kupres.jpg

Исповест: Црн сваки дан

6. септембар 2017.

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено (4) Злочини и у пролеће 1992. За три дана убијено шесторо чланова породице Спремо. Убијани и у затворима „Лора“ и „Врговац“ Ехо прошлости спустио се у купрешку долину у пролеће деведесет друге године, као и у оно пролеће четрдесет прве – говори Жикица Жика Ђорђевић, сада директан сведок српске несреће и поновног страдања породице Спремо, чији је потомак по мајци Лјубици Спремо. Потресно сведочење први пут за „Новости“ казује у свом новом дому у који је избегао пре две деценије. – Нова адреса, скућили смо се, није да нисмо, али мира немаш.

sami-sebi.jpg

Сами себи непријатељи: Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића

5. септембар 2017.

У Титовој Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су ова „пријатељска“ разарања и помињана, обично је то било у контексту „неминовних жртава у борби за коначно ослобођење од фашиста и домаћих издајника“. Али, број жртава никада није помињан. А реч је о десетинама хиљада страдалих! Једно од највећих таквих разарања било је у Лесковцу, 6. септембра 1944. године. У 12 часова зачуле су се сирене, а бомбе су почеле да лете двадесетак минута касније. У пратњи 20 ловаца, 28 бомбардера је на град бацило 69 тона бомби да би се, наводно, уништила „концентрација немачких трупа“ које су

Svetozar_Crnogorac.jpg

Светозар Црногорац: Партизани су у Херцеговини наставили усташку мисију истребљења Срба

4. септембар 2017.

Говорим о теми коjа кореспондира са усташтвом, а коjу сматрам изузетно важном, а чини ми се да jоj се не посвећуjе никаква пажња, што може бити кобно за народ Источне Херцеговине. Светозар Црногорац Већ неколико година пажљиво пратим дешавања у нашем суседсву у Западноj Херцеговини. Пратим њихове саjтове, политичке емисиjе на хрватским телевизиjама и посебно Католички тjедник, лист Католичке цркве, коjа jе иначе жила куцавица хрватског народа и творац свих зала коjи су кроз виjекове сналазили наш народ а по мом мишљењу и окорела злочиначка организациjа. Ви се обично снабдевате по Мостару, Чапљини а неретко и у Широком бриjегу – матици усташтва у Херцеговини. Они су вероватно веома љубазни, неретко вас услуже кафом и ракиjом,

manojlo-grbic.jpg

Прота Манојло Грбић

4. септембар 2017.

Прота Маноjло Грбић (1844–1899) jесте jедан од наjзначаjниjих писаца србске црквене историjе, човек коjи jе у своjим радовима изучавао црквену прошлост Воjне Краjине, тj. Срба у Епархиjи горњокарловачкоj.   Житиjе и сочињениjа Рођен jе у Широкоj Кули у Лици 19. децембра 1844. године, а упокоjио се 16. априла 1899. године. И отац и деда су му били свештеници, а по породичном предању био jе 12 свештеник у мушкоj линиjи. Стари су му се у Широку Кулу доселили из Прокика. Отац Маноjлов, свештеник Марко, умро jе 1855. од колере, када jе дечаку било тек 11 година. Био jе наjстариjи од шесторо деце, а о њима jе деличмичну бригу преузео деда по

Ustaski_noz_za_masovno_klanje_srpske_djece.jpg

Нож за клање српске дјеце са Козаре

3. септембар 2017.

Из 219 козарских села и градића убиjено jе и на друге начине уморено више од 11.000 дjеце. Просjечна старост 11.194 убиjених дjечака и дjевоjчица била jе 6,5 година. English Приредила: Ана БЕНЦУН Усташки нож намjенски направљен за масовно клање српске дjеце у Другом свjетском рату изазивао је изузетно jаке емоциjе код свих посjетилаца изложбе „Анатомиjа заборава“, постављене недавно у Народноj и универзитетскоj библиотеци (НУБ) Републике Српске. „Тек када узмете нож у руке и запитате се: ‘Шта jе ово?’ и ‘Како ово ради?’ схватите сву страхоту догађаjа о коjима изложба говори“, каже за Срну jедан од аутора изложбе Вања Шмуља. Оваj нож пронађен jе на Патриjи, под Козаром, гдjе су, не

isovest-zikica.jpg

Исповест: Како је убијено 126 чланова породице Спремо

2. септембар 2017.

„Новости“ обjављуjу ексклузивну исповест Жикице Жике Ђорђевића из Купреса, потомка по маjци угледне породице Спремо, коjоj су усташе, у два последња рата, наjсвирепиjе убили 126 чланова. Први пут, он за наш листи говори о страдању ове фамилиjе. Болна и тешка прича, слике ужаса, коjе га прате и данас, две децениjе после изгона, окосница jе управо завршеног рукописа „Кристална ноћ у Купресу“. Писао га jе три и по године у киоску, на аутобускоj станици у Белоj Паланци, где jе нашао уточиште. Али не и мир. Певало се деведесет прве у Купресу, као и четрдесет прве: „Срби у Србиjу, комунисти у Русиjу, а ко воли ’У’, нек остане ту!“ И тада jе

spomenik_u_ljubljenici.jpg

Јахура: Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину

28. август 2017.

English Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпоjина, живе спалили у jедноj штали жене и дjецу из села Љубљеница, у општини Берковићи. Миленко Јахура, предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“, каже да су том приликом из породице Вукосав изгорjели Цвиjета, Дара, Славко (15 година), Стоjа (10 година), Наста, Цвиjа, Даница, Славко (осам година) и Анђелко (осам година). Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица (четири године), Мара, Миленко (осам година), Миленка (шест година), Љубица (двиjе године), Даница, Бранко (15 година), Миленко (12 година), Анђа (двиjе године), Владо (12 година) и Боро (10 година). Из пламена jе искочила и побjегла jедино деветогодишња Славоjка Вукосав. Комшиjе

Mucenice_bliske_rodjake_Bosa_Dragicevic_i_Stoja_Ciric.jpg

Календар геноцида: 28. август 1941. године. Посљедњи упад усташа у Пребиловце у Другом свјетском рату

27. август 2017.

Послиjе покоља више од 50 Пребиловчана у Морином отоку 14/15 августа 1941., у Пребиловце jе дошла хрватска жандармериjа коjа jе требало да сприjечава даље злочине. Спремала се италиjанска реокупациjа овог подручjа, коjу jе Павелић грозничаво настоjао да избjегне . Пребиловчани су почели да излазе из Хутова блата и долазе своjим опустjелим кућама. У многима од њих су jош били хрватски насељеници- колонисти. Видећи да има живих Пребиловчана, власника додjељних им кућа, ови колонисти почињу да напуштаjу село. Острвљени злочинци из Чапљине и околних села упали су путем у Пребиловце, на православну Велику Госпоjину, 28. августа 1941. Предводили су их крволоци српског народа Фрањо Вего, Нико Филиповић, Касим Кудра- Ћосо, Мато

Prebilovacki_dnevnik_1.jpg

ПРЕБИЛОВАЧКИ ДНЕВНИК ИЛИ ПУТОВАЊЕ ДО ПАКЛА И НАТРАГ (2)

21. август 2017.

Кад су везани Срби тражили да им врате капе коjе су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ НИКОЛА Н. ЖИВКОВИЋ Кад су везани Срби тражили да им врате капе које су им пале с глава, усташе су се ругале: „Шта ће вам капе, када вам иду главе!“ Хрватски монструми прикупљају жене са децом и затварају их у учионицу сеоске школе. Око 11 часова дотле прикупљене у колони по четворо, уз батињане, спроводе надомак моста на реци Брегави. Претходно су испред школе кундацима поубијали старице које нису могле да пешаче. Оне који су стигли до моста потрпали су у четири камиона

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА