arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 31. јул. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Лике

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Садиловац. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у садиловачкоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су Срби Православци. Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Брежуљак, код села Криваjа, удаљен 2 км од Раковице, Слуњ. Усташе су поклале неколико десетина

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочин у Ивановић јарку на Кордуну

Ову ликвидациjу, у коjоj jе убиjено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао jе усташки повjереник за општину Крњак Драгутин Муић. У Ивановић jарку, предjелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. jула 1941. године. Изасланик равнатељства за jавни ред и сигурност НДХ Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручjу Глине кренуо jе са своjим усташама на погром Срба у Воjнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су му на терену Миjо Жунац, ветеринар из Воjнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаjе у Крњаку и усташки повjереник опћине Крњак Драгутин Муић из Вукманића. Муић jе према

Goldstein-Jadovno-2009.jpg

Славко Голдштајн: Истина о 27. јулу 1941.

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватскоj и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенциjално угрожени. Сматрам да и овом приликом вриjеди подсjетити на познату Гебелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаjе истином. Том синдрому подлегао jе и дио хрватске jавности, коjи jе у поплави политизованих лажи о Дану устанка 27. jула у Србу почео таj устанак називати “контроверзним”, “четничко-комунистичким” или чак само “четничким”. Та искривљена слика о почецима НОБ-а у Хрватскоj уноси забуну у данашње хрватско друштво и потпируjе старе ране. У интересу друштвеног здравља дужни смо инсистирати на истини. Приjе десетак година, припремаjући књигу “1941. – година коjа се враћа”, темељито сам истражио документациjу о усташким прогонима Срба

27.07.2013 - Садиловачка црква, Кордун

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Вучен Репац, Мељиновац Доњи Лапац, Лика

У бездану Делић jаму на Завољу изнад Бихаћа, усташе су доводиле Србе, мушкарце, жене, дjецу и старце, jош током jуна па све до аугуста 1941. године, и у њу бациле 894 српска цивила из Мељиновца, Личког Петровог Села и околних села. Само у jедном дану, 28. jула 1941. године усташе су похватале и побиле 92 српска сељака из села Мељиновца опћине Доњи Лапац. Њих су похватали код њихових кућа и одвели на губилиште недалеко Завоља гдjе су их побили из ватреног оружjа, поклали ножевима, а неке и живе, све бацили у Делић jаму – безданушу, недалеко Завоља. О том злочину усташа из села Боричевца и неких других сусjедних хрватских села над своjим комшиjама Србима испричао ми

Ljuban-Jednak.jpg

Календар геноцида: 28. јул 1941. – Свједочење: Љубан Једнак, Селиште Глина

Спуштала се ноћ. Био је 28. јули 1941. године. Људи нису више могли издржати и почели су мокрити под себе. Загушљивост је постала још тежа, људи су жељели да вагони крену било куда, само да крену. “Сједио сам код своје куће у Селишту. Људи су у селу и околини били заплашени јер су колали гласови да усташе убијају Србе изнад 16 година. Били смо сви на опрезу. Сваког су дана долазиле нове вијести о хватању и убијању. Говорило се да су сад овдје, сад тамо не¬кога убили. Али ми ништа поуздано нисмо знали, и људи нису вјеровали да су гласине истините. 26. јула 1941. године изненада су упале усташе у

Serbian_family_1941.jpg

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Стево Кљајић, Старо Село, Топуско

Још је са стране био жив један мали дјечак од три године. Нису га стријељали с нама. Он је сједио на међи и плакао. Звао је своју мајку. Усташе питају један другога: “Има ли тко метак?” Старо Село налази се на комуникацији Топуско-Велика Кладуша, седам километара јужно од Топуског, поред ријеке Глине. Ово српско насеље имало је 1941. године 200 домаћинстава и 1.600 становника. У сусједном засеоку Бијељевине живјели су Хрвати. До успоставе Независне Државе Хрватске 1941. године међу свим тим људима владали су добросусједски и пријатељски односи. Помагали су се, долазили једни другима на славе и Божић, кумили се па и родбински повезивали. Међутим, доласком усташа на власт, њима

Парастос

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Милка Батало Топуско Вргинмост

Поновно хапшење Срба било је 28. јула исте године. Након мучења у затвору у Топуском отпремили су их на Велебит и тамо побили. “Године 1941. имала сам 21 годину живота. Моје мјесто и опћина Топуско имало је двије трећине српског становништва и једну трећину хрватског. Одмах априла 1941. године појавиле су се усташе вођене Илијом Брешки, пекаром из Топуског. Већ 14. априла ухапсиле су усташе Србе: др. Бранка Вурдељу, лијечника, Богдана Будимира, кафеџију, Николу Шкара, пекара, Милу Лончара, трговца, Јову Воркапића, ресторатера, Станка Шкара, кафеџију, Стојана Јањанина, сељака и још петорицу Срба чијих се имена не могу сјетити. Након неколико дана проведених у затвору у Топуском, отпремљени су у Загреб,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Топуско, котар Вргинмост. Усташе су 28. jула 1941. године похапсили преко 20 Срба из Топуског и одвели их на Велебит гдjе су побиjени. Бабић обала, код Топуског, масовно губилиште српских сељака, 28. jула 1941. године. Делић jама на Завољу изнад Бихаћа. Усташе су 28. jула 1941. године похватали и побили над Делић jамом 92 српска сељака из села Мељиновац, општина Доњи Лапац. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,

Побијена српска дјеца

Данас годишњица страшног злочина над Србима у Машвини

English У шуми Машвина, на Кордуну, усташе су на данашњи дан 1942. године поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, подсjећа Удружење „Јадовно 1941.“.  „Ко jе осмислио `мртво коло` у Машвини, изнад Раковице, Слуњ, када су 21. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од пет до седам година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке“, пита с болом и у невjерици др Ђуро Затезало у своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“. Свjедочанства о овом догађаjу показуjу

Пребиловци

ЗАТИРАЊЕ СРПСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ

Усташе су вадиле „ситну“ дjецу из колиjевки за ноге и ударали их главом од зид. На таj начин су убиjена сва дjеца, а било jе око 50 у колиjевкама. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Бестиjални усташки злочини над Србима априла 1941. године у селу Пребиловци, код Чапљине, свjедоче о бруталности и садизму убица, али и о њиховоj геноцидноj намjери да затру Србе као народ. Историчар Драга Мастиловић поjашњава да су терор над пребиловачким Србима усташе почеле да спроводе одмах након успостављања власти, априла мjесеца 1941. године. Први на удару били су угледниjи људи, солунски добровољци, припадници „Сокола“… Прва жртва терора био jе Огњен Ждракановић, коjи jе у маjу, са jош jедном групом

patrijah-lukijan-bogdanovic.jpg

Обезглављено достојанство

Страдали патриjарх Лукиjан Богдановић jе био сигурно jедна од наjмаркатниjих фигура међу Србима ,,пречанима“ с почетка двадесетог века. Сто година после његовог мистериозног убиства и даље се не може тачно утврдити како jе скончао. Укидањем самосталности Карловачке митрополиjе, његовом смрћу и послератном оптациjом стављена jе тачка на ,,српско питање“ унутар Краљевине Угарске. У ноћи 29. октобра 1913. године у својој резиденцији надомак српске вароши Табана, епископ будимски др Георгије Зубковић је нервозно шеткао по својој канцеларији. Ноћ је била глува и суморна, онако како знају да буду јесење будимпештанске ноћи. Очекивао је телеграм за који је мислио да никада неће морати да чека. Радило се о важној ствари, толико важној

krvavalitija.jpg

На данашњи дан: Крвава Литија

19. јула 1937. године, десила се „Крвава Литија“. Скупштина Краљевине Југославије, уз одобрење намесника кнеза Павла Карађорђевића, и уз залагање председника владе Милана Стојадновића, требала је да одржи седницу о Конкордату са Ватиканом. Верни народ и свештенство су за тај дан заказали молетествије за оздрављење оболелог патријарха Варнаве. Полиција је забранила тај скуп. Литија је требало да крене од Саборне цркве у Београду до храма Светог Саве. Била је замишљена као велика манифестација у борби против Конкордата. У Кнез Михаловој улици настала је туча и хрвање грађана са жандармима. Интервениција полиције је била веома брутална. Тадашњи министар полиције био је Словенац Антон Корошец, иначе римокатолички богослов. Преко улице Краља Петра

svetipetardabrobosanski.jpg

Како је страдао Митрополит Петар Зимоњић

Бомбе су пале на Сараjево, те не баш тако далеке 1941. године. Била jе то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар jе вршио своjе свакодневне богослужбене дужности, умиривао jе народ и вjеровао да ће све бити по мjери праведних. На Велику Сриjеду, по наговору проте Стевана Петровића, митрополит Петар одлази из Сараjева у манастир Свете Троjице код Пљеваља. Циjела област jужне Србиjе али и сjеверне Црне Горе у то вриjеме па све до 1992. године била jе у саставу митрополиjе дабробосанске. По казивању очевидаца, митрополит jе дошавши у манастир био сjетан, потиштен па чак и љут на проту Стевана jер jе сматрао да jе требао остати са своjим народом у

stevan-marijan1.jpg

Животна трка Стевана Маријана

Оваj Шиђанин jе успео да побегне са стрељања на сремскомитровачком гробљу 30. августа 1942. године Човек jе коjи слави два рођендана. Стеван Мариjан, 73-годишњи пензионер из Шида, други пут „родио“ се 30. августа 1942. године. Тог дана уочи поноћи он jе побегао са стрељања на Православном гробљу у Сремскоj Митровици. Исповест Стевана Мариjана jе потресна: – У августу пре 39 година Шиђани су причали да предстоjи масовно хапшење Срба. Ја сам се у то време крио неколико дана. Ипак, усташе су ме ухватиле у моме стану у ноћи између 27. и 28. августа. У Среско начелство, где сам затекао двадесетак мештана, доведен сам везан. Одатле су ме одвели у шидски

Gojko_Gojkovic.jpg

Геноцид о коме се дуго ћутало!

Припадници дивизиjе „Принц Еуген“, потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика jула 1944. године Dр Гоjко Гоjковић, Велика Представници Невладине организациjе „Клуб Велика“ званично су предали Влади Црне Горе инициjативу за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, општина Плав, 28. jула 1944. где су, како тврде, зликовци клали неjач, старце, жене и децу коjа су бацана у ваздух и дочекивана на баjонете и коjоj су сечене ноге испод колена… – Будући да нацистички геноцид у Велици 28. jула 1944. године превазилази локалне оквире и опомиње, захтевамо да Влада Црне Горе формира државну комисиjу, у коjоj би били и квалификовани Величани, са задатком да се утврди тачан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.