Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 41

Утакмица живота десног крила ‘Гешка’

8. октобар 2017.

Судбина храброг глинског ногометаша коjи jе утекао усташком оружjу: Наjбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџиjа био jе jедина преживjела жртва маjског погрома. Побjегао jе иако jе био рањен Уочи Другог свjетског рата наjвећу популарност у Глини уживали су ногометаши ‘Гешка’ – Глинског шпортског клуба, основаног jош 1920., коjи се успjешно такмичио у Сисачкоj ногометноj жупи. Клуб jе наступао на Оберстариjи, некад омиљеном шеталишту старих Глињана, коjе ће се концем 1930-их преуредити у ногометно игралиште и свечано отворити у прољеће 1939., када у Глини по први пут гостуjу велики загребачки клубови – ХАШК и Грађански. Пред почетак првенства 1940/41. у Глини гостуjе и Репрезентациjа Загребачког ногометног подсавеза, а

Немачки војници: Волели смо да гађамо мајке

6. октобар 2017.

Берлин – Немачки историчар Сонке Наjцел написао jе књигу „Воjници: дневници ратовања, убиjања и смрти“, сведочанство о злоделима воjника немачког Вермахта, коjи су током Другог светског рата убиjали и окрутно мучили и силовали цивиле. Наjцелово истраживање базирао jе на сведочењима из прве руке, и то из међусобних, опуштених разговора воjника коjи су у Британиjи били ратни заробљеници и чиjе су разговоре таjно снимали, а коjа нису извучена под присилом. Углавном jе реч о обичним воjницима, морнарима и пилотима коjи су се међусобно хвалили о убиjању жена и деце, силовању и егзекуциjи цивила. „Пуцао сам на све живо. Баш смо волели да гађамо маjке с колицима, поготово ако су водиле другу децу

Крвави октобар остао без казне

3. октобар 2017.

Наjмање 10.000 стрељаних талаца у Србиjи у jесен 1941. Често су били предмет манипулациjа. И Немци, али и комунистичке власти, плашили су се да стратишта не постану места ходочашћа Крстови са хумки повађени су око 1950. године Многи историчари и политиколози сматраjу да jе овакво образложење мањкаво и неправедно према наjмање 10.000 стрељаних талаца само у Србиjи током крвавог октобра 1941. године. ОСВЕТА АУСТРОУГАРСКИХ ВОЈНИКА – Ваш jе задатак да прокрстарите земљом у коjоj се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србиjу има се створити застрашуjући пример коjи мора погодити целокупно становништво – наредио jе генерал Франц Беме уочи крвавог октобра

Место српског васкрса

30. септембар 2017.

Зашто jе за Србе битно да знаjу где су и шта су Пребиловци? Ово jе кратка прича о jедном селу, о српском страдању и васкрсу Пребиловци данас Херцеговина. Долина Неретве. Село Пребиловци, од Мостара удаљено тридесет пет, од мора двадесет, a од Чапљине пет километара. Место сусрета народа и вера. И место њиховог сукоба. Ако постоjи нека верзиjа овоземаљског пакла, у Другом светском рату Пребиловци са околином су прошли кроз њега. У погромима током првих месеци постоjања Независне Државе Хрватске (НДХ) нестаjала су читава српска села. На наjбруталниjи начин уништавани су и трагови о сваком присуству Срба на тим подручjима. Масовни покољи становништва у доњоj Херцеговини почели су на Видовдан 1941. Усташе

Улица хероја Милана Тепића - Ulica heroja Milana Tepića

Двије деценије од злочина у бјеловарској касарни

29. септембар 2017.

На данашњи дан прије 26 година војска ЈНА у бјеловарској касарни положила је оружје и предала се хрватским снагама, које су по уласку у круг касарне извршиле егзекуцију над командантом касарне и двојицом његових помоћника, а четири дана касније стријељале још шесторицу припадника ЈНА, подсјетио је Центар „Веритас“ из Београда. Тројицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу против њега, иако је породица једног од убијених официра то затражила још у јулу 1998. године, наводи се у саопштењу „Веритаса“. У „Веритасу“ подсјећају да су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/, након вишедневне блокаде, 29. септембра

Милан Цветојевић убијен код Сиска, нађен крај Ковина

27. септембар 2017.

Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак. Убиство Милана Цветојевића тек је једна од неколико стотина сисачких ратних прича у којој починитељи нису одговарали. Све судске инстанце

И усташе и балисти убијали по Србији

27. септембар 2017.

После 70 година и даље се расветљаваjу таjне масовних егзекуциjа, од jесени 1944. до ослобођења 1945. Воjници НДХ, коjи су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизиjе променили униформе у партизанске Припадници 369. пуковниjе НДХ с нацистима ишли у поход на Стаљинград КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70 година пошто jе Озна ту убила без суђења неколико стотина људи. Кости жртава су откривене jер су се осушили борови посађени поврх гробнице да би jе сакрили. Гробови оних коjе jе Озна прогласила народним неприjатељима и убила систематски су уништавани по наредби Александра Ранковића од 18. маjа 1945. године.

Пише нам писмо: Мр Гојко П. Врзић

23. септембар 2017.

Зашто сам тек сада сигуран да су ми зликовци убили оца у Јадовну а не у Јасеновцу? Зато што је логор смрти Јасеновац формиран у августу 1941. године а прве жртве је примио у септембру 1941. године. Мој отац и његови сапатници, ухапшени су 6. маја 1941. године кад су усташе у Јадовну већ увелико изводиле свој злочиначки посао. Намера ми је да укажем на неке погрешне податке у попису, као и молба да се у попис уврсте и друга имена мени познатих жртава логора Јадовно. Затим да нешто кажем о томе кога, где и како су хапсили и убијали злочинци и изроди хрватског народа усташе. Тиме ћу, надам се

Пребиловци 1990. – Видео – парастос код Шурманачке јаме

23. септембар 2017.

У августу 1941. године, у вриjеме великог геноцидног покоља Срба у Независноj Држави Хрватскоj, убиjено jе 826 од укупно 1000 српских житеља Пребиловаца. Међу страдилима су скоро све жене и дjеца из села. Наjвише их jе убиjено у Шурманачкоj jами код Међугорjа. Жртве рата Пребиловаца до краjа рата достигле су цифру од 850, што jе 85 одсто српских становника села. Према истраживању jапанског дневног листа „Асахи шимбун“, Пребиловци су међу четири наjстрадалниjе села у свиjету у Другом свjетском рату. За исти лист геноцид Хрвата над Србима у Другом свjетском рату jе jедно од обележjа глобалне историjе 20. века. Преживjели очеви и браћа жртава одлучили су jош у току рата да поново засниваjу породице и да сачуваjу село.

Злочини над цивилним становништвом

22. септембар 2017.

Током битке на Дрини, вођене од септембра до новембра 1914, изгинуо jе велики броj воjника, али су почињени и масовни злочини над цивилним становништвом, посебно у Босни, Срему и Подрињу, о коjима jе „Политика” редовно извештавала „На босанском ратишту неприjатељ, где год да jе приморан на повлачење испред наших трупа, убиjа све Србе и пали њихова села. У селу Санковићу наше су трупе нашле 22 леша, 20 мушких и два женска. Људи су унакажени, извађених очиjу… Слична су зверства забележена и у другим селима.” Ова вест, обjављена у „Политици” 25. септембра (12. септембра по jулиjанском календару) 1914. године, само jе jедан од описа ратних страхота коjе jе тих дана бележио

Златко Вајлер: Мој боравак у паклу и бекство из њега

21. септембар 2017.

Сећања човека коjи jе преживео логор Слана на острву Пагу и логор Јасеновац СЕЋАЊА ЗЛАТКА ВАЈЛЕРА МОЈ БОРАВАК У ПАКЛУ И БЕКСТВО ИЗ ЊЕГА Писати данас о страхотама Јасеновца и осталих масовних губилишта широм наше домовине има сталну актуелност jер се тако, непосредно преко нас живих сведока тих мартириjа, читавом свету упућуjе апел за jедан бољи свет, свет у коме неће владати закон силе и нехуманости него односи међусобног поштовања и толеранциjе. Јасеновац са више од 700.000 људи побиjених на наjзверскиjи начин представља доказ времена у коме jе владао закон ножа, маља, крематориjума, душегупке и разних других начина убиjања што их нормалан људски мозак не може да прихвати као стварност.

Годишњица масакра на Коранском мосту

20. септембар 2017.

Данас се навршава 26 година од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 14 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе. По предаjи, група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена jе у просториjе полициjе, а друга група од 17 воjника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена jе

Слово Милорада Екмечића 1990 у Пребиловцима

20. септембар 2017.

Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени Владислав. „Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину. Прошло 76 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над

Искуство и наук за односе између Срба и Словенаца

19. септембар 2017.

Између Словенаца и Срба у неком дужем културно-историjском односно друштвено политичком животу готово да и ниjе било сродности, блискости, заjедничких идеjа или интереса. Оно што jе ипак наjважниjе су чињенице коjе неоспорно потврђуjу генезу антисрпских односа коjи дуже времена траjу испољаваjући се у распону од лукавог и дволичног политиканства, егоистичког и превртљивог карактера, преко пропаганде фашистичког типа, до злочиначких и терористичких облика деловања „дежелених“ воjних и полициjских снага. Као прилог нашем историjском памћењу, морало би се схватити да jе и поред изузетно тешких проблема са коjима се носимо и боримо данас, историjско памћење уз његов наук, поуке и поруке главни ресурс Српства. У том смислу неопходно jе сагледавати искуства и

Тровање патријарха Варнаве

17. септембар 2017.

Записи Ђорђа Роша, коjе чува његова кћи Јелена, одгонетаjу jедну предратну мистериjу. Старешина Српске православне цркве 1937. године наводно jе отрован диjамантским прахом „Време улице – политика на jавним просторима Београда у 20. веку“, Дарко Ћирић, Биљана Станић, Владимир Томић Београдска политичка и духовна сцена почела jе да кључа у годинама пре Другог светског рата, а само jедна од назнака да се спремаjу бурни и трагични догађаjи била jе смрт патриjарха Варнаве, 1937. године. Три године пре тога убиjен jе краљ Александар у Марсељу, а политичка нестабилност добиjала jе све jаче обрисе. Крвава литиjа У том тренутку Српска православна црква ниjе имала дилему да jе патриjарх убиjен, односно отрован, што