Поставка изложбе „У име народа: политичка репресиjа 1944-1953“ у Историjском музеjу Србиjе. Међу експонатима пред посетиоцима ће се наћи и прецизан списак 56.000 стрељаних у име режима КАНЦЕЛАРИЈА Озне, затворске ћелиjе у коjима су дане проводили Дража Михаиловић, Борислав Пекић, Драгољуб Јовановић, фотографиjе и личне ствари познатих и непознатих људи страдалих на Голом отоку и многим другим казаматима „оживеће“ на изложби „У име народа: политичка репресиjа у Србиjи 1944-1953“ у Историjском музеjу Србиjе, коjа ће бити отворена 16. априла. Први пут jе на jедном месту сабрано све што се зна о овом времену. Пред посетиоцима су до сада необjављене фотографиjе са Голог отока, база података са дешифрованим подацима 16.500 затвореника

Поводом масовних антисоколских иступа Чедо Милић упутио jе старешинама соколских друштава окружницу, позиваjући их на договор у Мостар 26.1.1938. ради покретања заjедничке акциjе свих сокола против постоjећег терора присталица ХСС.     Метковић jе био седиште VI округа Жупе Мостар. Друштво jе приредило 4.септембра 1932. jавну вежбу са академиjом коjоj су присуствовала друштва из Стоца, Љубушког, Чапљине и Опузена, као и соколске чете из Тасовчића. После подне формирана jе поворка на челу са соколском музиком, од соколане до вежбалишта, на игралишту ЈСК “Нарона”, коjе jе било окићено заставама и зеленилом. Јавна вежба почела jе говором просветара Ива Габрића. Од вежби изведена jе ритмичка игра “Маро Ресавкињо” од женске деце. Приређена

Синоћ jе у Књижари Матице српске у Подгорици одржано вече са проф. др Милом Ломпаром. Ломпар jе говорио о Његошу и односу према његовом дjелу, српскоj политици у области културе, као и „духу самопорицања“.     Говорећи о дjелима Петра II Петровића Његоша, Ломпар jе казао да jе у њима присутан дубок цивилизациjски сукоб. „У Његошевом дjелу сусрећу се двиjе силе коjе имаjу дубок цивилизациjки сукоб. Сусрећу се двиjе кључне традициjе – хеленистичка и jудеохришћанска. То jе сусрет хеленистичког и хришћанског – сусрет Логоса и Откровења“, казао jе Ломпар, и додао да jе Његош, „као стуб српске културе“ пратио европски такт даjући своjим дjелима надлични тон. „Он jе преокренуо Косовски