arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
crkva-vojna.jpg

ОСВЕШТАН ХРАМ – ПРВА ВОЈНА ЦРКВА У СРПСКОЈ

1. октобар 2014.

БИЈЕЉИНА, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У биjељинскоj касарни „Воjвода Степа Степановић“ освештан jе обновљени спомен-храм Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских, прва воjна црква у Републици Српскоj, подигнута 1994. године. Храм jе освештао Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом, уз покровитељство предсjедника Републике Српске Милорада Додика и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Владика Хризостом рекао jе након освештања да jе ово велики дан за припаднике Трећег Република Српска пука Оружаних снага БиХ, коjи ће се у храму учити страху Божиjем, али и великим идеалима српских и хришћанских воjника. „Драго ми jе да jе ова генерациjа официра и воjника обновила оваj храм. Подигао га jе генерал Новица Симић

160-godina-od-rodjenja-Miha.jpg

Геније кога је красила скромност

1. октобар 2014.

Одржана свечана академиjа поводом 160. годишњице рођења Пупина. Патриjарх Иринеj: Наука га jе учинила бољим верником коjи jе волео своj народ СВЕЧАНА академиjа поводом 160. годишњице рођења Михаjла Идворског Пупина, гениjа на чиjим се открићима темељи данашњи информатички свет, одржана jе у великоj сали Ректората Београдског универзитета. – У истоj овоj сали говорили су и Михаjло Пупин и Никола Тесла, људи коjи су почетком 20. века покренули технолошку револуциjу, коjа и данас траjе, подсетио jе председник Организационог одбора за прославу Пупинове годишњице, проф. др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду. Уводну беседу о Пупину изговорио jе Његова светост патриjарх српски господин Иринеj, коjи jе подсетио на Пупинове речи да

Соколи - медицина

СОКОЛСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАДРУГЕ

1. октобар 2014.

Соколи су у свом деловању у селима око Сараjева открили поразну слику здравственог стања у народу. Соколска жупа jе покушавала да помогне селу. Одржавала jе предавања о хигиjени, правила са лекаркама-соколицама екскурзиjе по селима, одржавала течаjеве за прву помоћ сеоским девоjкама. За време епидемиjе пегавца у источноj Босни, Соколска жупа jе слала чисто рубље, сапун и средства за дезинфекциjу. Све то ниjе давало знатниjи успех па jе жупа решила да ради на оснивању здравствених задруга. Од 1933. соколске сеоске чете су упознате с предностима рада здравствених задруга. Жупа jе хтела да у наjнапредниjоj чети оснуjе прву задругу. Одмах се видело да таj рад може да се успешно одвиjа ако се

kosmetz.jpg

ЗАШТО СЕ СА ИСТОМ ПОСВЕЋЕНОШЋУ НЕ ТРАГА И ЗА СРПСКИМ ЖРТВАМА

30. септембар 2014.

БЕОГРАД, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Удружење породица страдалих на Косову и Метохиjи од 1998. до 2000. године запитало jе српско Тужилаштво за ратне злочине и Еулексовог тужиоца у Приштини зашто са истом посвећеношћу и професионализмом не трагаjу и за српским жртвама, као за албанским. „Породице косметских српских страдалника, изнурене од 26-годишњег чекања и безнађа, моле надлежне институциjе да се сете и српских жртава и помогну да се процес сазнавања истине о њима убрза“, наводи ово удружење. У саопштењу удружење поздравља захтjев Тужилаштва за ратне злочине да се додатно истражи локациjа у Батаjници, за коjу се сумња да би могла бити масовна гробница косметских Албанаца страдалих током 1999. године на Косову

grubisno-polje-27-4-1991.jpg

Завичајно удружење Билогора: „Јадовничке жртве 1941.“

30. септембар 2014.

Садржаj диска ВИДЕО ЗАПИСИ Грубишно Поље 27 IV 1991. Комеморациjа и парастос – траjање 1h 43′ 37″ Грубишно Поље 28 IX 2012. Комеморациjа и парастос – траjање 34′  42″ ВИЈЕСТИ ИЗ ДНЕВНИКА РТР СРПСКЕ – траjање 59″ ТЕКСТОВИ У pdf ФОРМАТУ 01 АПРИЛСКЕ ЖРТВЕ 1941, општина Грубишно Поље 02 АПРИЛСКЕ ЖРТВЕ 1941. источне Билогора укупно 03 Енрико Јосиф, О КАЗНИ НЕПОКАЈАЊА 04 „Грубишнопољски лист“ од 19. 4. 1991. 05 „Грубишнопољски лист“ од 26. 4. 1991. 06 „Грубишнопољски лист“ од 30. 4. 1991. 07 Милан Басташић, Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. 08 Милан Басташић, Текст говора на Комеморацији 1991. 09 Милан Басташић, ЈАЗОВКА И ЈАДОВНО 10 Суђење Сивјановићу 11 Душан Басташић,

Срђа Трифковић

Хладни рат обновљен у Србији

30. септембар 2014.

У оквиру међународног програма Руски дани у Москви иступао jе српски политиколог, уредник спољнополитичког одељења листа Chronicles и професор универзитета у Бања Луци Срђа Трифковић. Држећи у престоничком Президент-хотелу предавање на тему Вишеполарни свет: изазови коjи стоjе пред Русиjом, професор Трифковић jе, може се рећи, „одржао предавање“ неким председницима водећих земаља. Према Трифковићу, хладни рат никада ниjе ни завршен. Наставио га jе Клинтон, прекршивши обећање да неће проширивати НАТО на Исток. Наставља га и Обама у болноj тачки за Русиjу, тачниjе у Украjини. Иступања америчког лидера српски политиколог jе разложио у детаље. Између осталог, професор Трифковић сматра: оци-оснивачи САД би се у гробу преврнули када би сазнали да њихов следбеник

oluja.jpg

Тајне хрватске архиве крију истину о улози фирме „МПРИ“

30. септембар 2014.

О улози америчке „МПРИ“ у припреми хрватске злочиначке акциjе „Олуjа“ више ће се знати када буду отворене таjне хрватске архиве, коjе су „запечаћене“ на 30 година, или када неко из те воjне фирме одлучи да проговори о свему, изjавио jе Срни предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. Коментаришући одлуку суда у Чикагу да пред правосуђем те државе не може бити покренут случаj по тужби против воjне консултантске фирме „МПРИ“ из САД да jе обучавала и опремала хрватске снаге током акциjе „Олуjа“, Будимир jе рекао да jе то очекивана одлука. „Од ове тужбе ниjе се ни могло много очекивати, jер исти jе налогодавац био и у

derventa-pomen.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОПШТИНЕ

29. септембар 2014.

ДЕРВЕНТА, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Полагањем виjенаца и служењем парастоса погинулим борцима испред централног-спомен обиљежjа у Дервенти jе обиљежен 29. септембар, дан када jе приjе 22 године ослобођена општина Дервента у одбрамбено-отаџбинском рату. Виjенце и цвиjеће положили су начелник општине Милорад Симић и његов замjеник Игор Жунић, потпредсjедник Скупштине општине /СО/ Милан Ђукић, делегациjе борачких организациjа проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и представници политичких странака. Начелник општине Дервента Симић уприличио jе свечани приjем за руководство општинске Борачке организациjе и представнике других борачких организациjа. „Ово jе дан када се сjећамо оних коjи су наjзаслужниjи за слободу свих нас, да покажемо да нису заборављени, као и њихове породице. Правимо нормализациjу стања и радимо

srpska-vojska-prvi-svetski-rat.jpg

ПРИЈАТЕЉ СРБА: Пронађена сва писма Арчибалда Рајса о страдању Срба

29. септембар 2014.

Двоjица Срба из Шваjцарске месеце су провели у архивама “Газете” из Лозане, прикупљаjући новинске чланке коjе jе др Арчибалд Раjс слао из Србиjе о злочинима над цивилима и са Солунског фронта.   У издању Геополитике недавно jе изашла књига “Ратни извештаjи из Србиjе и са Солунског фронта”, скуп текстова коjи jе велики приjатељ Србиjе др Арчибалд Раjс слао шваjцарским новинама током Првог светског рата. Приређивачи књиге су двоjица Срба из Шваjцарске, професор Живко Марковић и Милан Старчевић, Србин рођен и одрастао у Шваjцарскоj, вишегодишњи истраживач Раjсовог дела, научника коjи jе кариjеру и здравље жртвовао због српског народа. – Када jе Милан приређивао jедну књигу о Раjсу 2007. године о погромима

tihomir-stanic.jpg

Тихомир Станић за Курир: Јасеновац ће бити круна моје каријере

29. септембар 2014.

То jе прича о Диани Будисављевић и деци коjу jе спасла из логора. Све што сам радио до сада радио сам да бих се оспособио за оваj филм Тихомир Тика Станић, jедан од наjпознатиjих српских глумаца, у последње време и продуцент, почиње снимање филма о Јасеновцу, злогласном логору из Другог светског рата. Не криjе да се нада да ће остварење бити круна његове кариjере, а инспирациjу jе пронашао у причама коjе jе током детињства слушао од преживелих логораша. – То ће бити прича о Диани Будисављевић и деци коjу jе спасла. Диjана jе рођена и сахрањена у граду Инзбруку. На њеном гробу сутра ћемо с Бригитом Кнежевић и Јеленом Радоjчић,

ustaska-sahovnica.jpg

Усташка шаховница на насловници „Гласа ХДЗ-а“

29. септембар 2014.

На насловници jулског броjа „Гласа ХДЗ-а“, мjесечника коjи се штампа и диjели бесплатно под покровитељством Хрватске демокртаске заjеднице (ХДЗ) БиХ дистрикта Брчко, доминираjу порука „Корачамо даље“ и шаховница коjа jе коришћена у вриjеме НДХ, пишу данас „Независне новине“. Како су бањалучком дневнику потврдили наjугледниjи хералдичари и историчари у региону, нема никакве дилеме да jе шаховница обjављена на насловници „Гласа ХДЗ-а“ коришћена у вриjеме усташке власти Анте Павелића. Главни и одговорник уредник тог гласила jе Анто Домић, брчански градоначелник и jедан од потпредсjедника ХДЗ БиХ, коjи у сваком броjу пише уводнике на различите теме. Према риjечима угледног хералдичара и члана више међународних хералдичких и фалеристичких друштава Драгомира Ацовића, нема никакве дилеме

Дијаспора: Поплављенима милион евра

29. септембар 2014.

Београд — Фонд диjаспора за матицу ће, поред већ додељених 125.000 еура, одвоjити jош милион евра за санирање последица поплава у Србиjи и Републици Српскоj. Помоћ ће бити расподељена наjтеже погођеним општинама, у првом реду, за санирање обjеката jавних установа као што су школе, обданишта, болнице, одлучено jе на заседању Скупштине и извршних органа Фонда диjаспора за матицу. У раду скупштине учествовали су представници српског расеjања из Европе, Северне Америке и Аустралиjе, представници Владе Србиjе, Српске православне цркве, локалних самоуправа, институциjа науке и, културе и здравства, народни посланици и друге jавне личности. Извештаjе о раду и предлоге за рад Фонда у наредном периоду поднели су председник Управног одбора из Берлина

Delije-i-Milan-Tepic.jpg

Годишњица страдања припадника ЈНА у Бјеловару (29.09.1991)

29. септембар 2014.

Уjутро у 7.20 часова, 29. септембра 1991, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске отпочели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом. Пошто jе изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуациjа на измаку дана ниjе давала никакву шансу за даљу успjешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Воjновићу, пуковник Раjко Ковачевић, наредио jе обуставу даље одбране, одлагање оружjа, предаjу воjника и старjешина и њихово построjавање у кругу касарне, након чега су око 19 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из коjе се више ниjе пружао никакав отпор. По уласку у касарну, Јуре Шимић,

varivode-gosic.jpg

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ УБИЈЕНЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

28. септембар 2014.

ШИБЕНИК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У знак сjећања на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе, коjи су убиjени након хрватске акциjе „Олуjа“, у селима Вариводе и Гошић данас су одржани комеморативни скупови и служени парастоси. Служен jе парастос за шеснаест особа стариjе животне доби коjе су у љето 1995. године остале у своjим кућама. Раниjих година комеморациjи су присуствовали представници државног врха Хрватске, при чему се обавезали да ће се залагати за кажњавање злочинаца, наводе у Српском народном виjећу /СНВ/. Будући да се више од 19 година након завршетка хрватске акциjе „Олуjа“ готово ништа ниjе урађено на процесуирању одговорних за почињене злочине, Српско народно виjеће ни ове године на комеморациjу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА