Пред Други светски рат Савез Сокола убрзано  jе оснивао стрељачке одсеке у своjим друштвима и четама.  Године 1936. било jе 76 стрељачка одсека, 1937. основана су 73 одсека а 1938. jош 154 стрељачка одсека. У 1939. у саставу Савеза Сокола Краљевине Југославиjе било jе 2.343 jединице (друштава и сеоских чета) са 313 стрељачких одсека, 454 пушке и 98 ваздушних пушака. (1) Као пример соколског рада можемо навести да jе  Соколско друштво Бетина код Шибеника основало 1939. “Стрељачки одсек” са 30 чланова и 10 нараштаjаца, ради гађања са воjничким и малокалибарским пушкама. (2) У Савезу сокола у Београду 1939. одржан jе jедномесечни течаj из народне одбране за путуjуће предњаке из свих

Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе оценио jе да jе тренутно на Балкану на сцени неоотоманизам, што се jасно може видети у односима међу муслиманима у Црноj Гори, преко БиХ, Косова, Санџака, Македониjе, дела Бугарске. Поjава фанатичних кругова у исламу подсећа на ренесансу Отоманског царства: Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе Митрополит Амфилохиjе међусобне оптужбе санџачког муфтиjе Муамера Зукорлића и реиса Исламске заjеднице у Црноj Гори Рифата Феjзића, о отварању верских школа у Рожаjама, види као односе у муслиманском свету уопште. „То се види и у савременоj политици, нарочито Турске. Имате председника Турске Ердогана коjи када дође на Косово у Призрен, jавно изjави да jе Косово Турска, а са друге стране, исто тако

Поштовани приjатељи, позивамо Вас на премиjеру новог филма Бошка Савковића „Бог да прости“, о злочинима коjе jе нова партизанска власт извршила над интелектуалном елитом Србиjе и Београда, краjем 1944. године.   Акценат приче jе на српским глумцима коjи су без суђења, таjно ликвидирани, а да им се гробови и данас не знаjу. Убиjено jе укупно 72 уметника и 76 новинара. На премиjери ће се поjавити и неки од глумаца коjи су током рата играли на даскама коjе живот значе, избегли ликвидациjу и коjи су и данас међу нама. Бошко Савковић jе добитник више десетина интернационалних награда за документарне филмове, међу коjима су jедан Златни и jедан Сребрни делфин на Канском

Данас, на 14. годишњицу 5. октобра има их коjи се већ од раних jутарњих часова питаjу, а и током дана ће се питати, и у медиjима и међусобно, а и сами себе ће вероватно питати: шта jе то нама донео а шта однео 5. октобар 2000. године?  (Наравно да би његове од Запада, коjи jе сам себе прозвао међународном заjедницом, добро плаћене лучоноше, односно хорда антисрба, неостварених професора, политичара, настраних сексуалних анемичара, коjи у животу ни председници савета станара своjих зграда никад нису били, обиjача Народне скупштине, разбиjача стакала по излозима Београда, коjекаквих беспосличара… волеле да се таj њихов дан пише великим словом. Било би у ствари лепо, мислили су