Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Znameniti Srbi proterani iz naziva sarajevskih ulica

Datum objave: subota, 26 decembra, 2020
Veličina slova: A- A+

Odlukom bošnjačkih političara srpski antifašisti, znameniti pisci i umetnici više nemaju svoje ulice, trgove i škole.

Most na Miljacki (Foto EPA-EFE/Fehim Demir)

Nakon što je iz Sarajeva proterala oko 150.000 Srba, posleratna bošnjačka politika  učinila je sve kako bi  izbrisala i vekovne  tragove postojanja srpskog naroda u tom gradu.  Deo tog osmišljenog  projekta  bila je, između ostalog, i promena  naziva ulica, trgova i nekih institucija koje su decenijama nosile  imena srpskih antifašista, znamenitih pisaca, umetnika , stvaralaca… U gradu na Miljacki, prema nekim informacijama, do danas je preimenovano  oko 135 takvih  ulica.

Zahvaljujući bošnjačkim, kako sebe nazivaju, „pobornicima multietničnosti i ravnopravnosti sva tri konstitutivna naroda u BiH”,  u Sarajevu  svoju ulicu nema više ni Vojislav Kecmanović Đedo koji je pre 77 godina u Mrkonjić Gradu predsedavao prvim zasedanjem ZAVNOBiH-a. Njegova ulica  preimenovana je u ulicu Nusreta Šišića Dede, pripadnika ozloglašene  bošnjačke organizacije „Zelene beretke”.

Osim Kecmanovića, odlukom bošnjačkih političara iz Sarajeva su „proterani” i svi srpski heroji koje istorija pamti kao najzaslužnije za oslobađanje tog grada 6. aprila 1945. godine, o čemu svedoči i spomenik u naselju Vraca. Na tom spomeniku ispisana su, između ostalog, i imena Slavka Rodića, Pere Kosorića, Radojke Lakić, Moše Pijade, Slaviše Vajnera Čiče i mnogih drugi. Sarajevske ulice koje su decenijama nosile njihova imena, sada nose nazive po nekim od poznatijih ustaških i nacističkih komandanata ili ideologa, a neke i po  novoproizvedenim bošnjačkim  „herojima”  nakon završetka ratnih sukoba u BiH. 

Jedan od sramnijih poteza  sarajevskih vlasti jeste i to da je preimenovan naziv jedne škole i da sada nosi ime Mustafe Busuladžića, dokazanog  fašističkog simpatizera i progonitelja sarajevskih Srba i Jevreja. On je bio i predsednik organizacije Mladi muslimani kojoj se 1940. godine priključio i Alija Izetbegović. Ta organizacija je javno podržavala NDH.

Spornog naziva ove škole nije se nedavno  setio visoki predstavnik u BiH, Valentin Incko, kada je istrajavao na uklanjanju ploče sa Studentskog doma na Palama sa imenom prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. On je tada  izjavljivao, između ostalog,  kako je nezamislivo da „studenti koji su buduća elita ovog društva spavaju u domu koji nosi naziv u čast jednog ratnog zločinca”. 

Incku  nije problem ni naziv škole u sarajevskom naselju Dobroševići u kojoj se takođe  obrazuje buduća elita ovog društva. Za takve i slične primere nema mesta ni u njegovom  godišnjem izveštaju  Savetu bezbednosti UN , jer ti  izveštaji su  prepuni, uglavnom,  samo napada  na Republiku Srpsku.

Zatiranje srpskih tragova u Sarajevu, oličeno  u preimenovanju ulica koje su dobile nazive po srpskim imenima  ili toponimima  koji asociraju na srpski narod, vređa  podjednako  sve  Srbe i sve političare iz Republike Srpske i zato su odlučili da pokušaju da  sudskim putem ospore  ustavnost i  zakonitost novih i uvredljivih naziva sarajevskih ulica.

Novoizabrani načelnik Istočnog Sarajeva, Ljubiša Ćosić, sa timom advokata već priprema apelaciju Ustavnom sudu BiH  i uputiće je najkasnije do kraja prvog meseca naredne godine.

„Tražićemo, ne samo  vraćanje predratnih naziva ulica nego i uklanjanje table u nekadašnjoj ulici Vase Miskina Crnog, ali i one koja je istaknuta pored ulaznih vrata u Gradsku većnicu. Sadržaj teksta  ispisanog na  tim tablama  vređa  Srbe koji su rođeni u tom gradu i koji su ga vekovima stvarali.  Sadašnje licemerno političko Sarajevo  pokušava da te iste Srbe predstavi kao zločince i agresore”, rekao je Ćosić za „Politiku”.

Ukoliko Ustavni sud BiH  odbaci njihovu apelaciju, naglašava on,  obratiće se i sudu u Strazburu.

„Kao jedan od tri konstitutivna naroda imamo pravo da istrajavamo na tome i nećemo odustati, žalosno je da nema reakcije  međunarodnih zvaničnika i da  njima ne smeta  to što im je sedište u gradu u kojem nema mesta za srpske velikane, a ima za sledbenike fašističke ideologije  kakav je bio i Mustafa Busuladžić”, kaže Ćosić.

Izvor: Politika

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top