МИЛИЋИ, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Служењем парастоса погинулим српским ратницима, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа на спомен-костурницу, данас jе у насељу Дервента у општини Милићи обиљежена стогодишњица од почетка Првог свjетског рата и погибиjе бораца шумадиjских дивизиjа на просторима општина Милићи, Власеница и Хан Пиjесак. Комеморациjу у Дервенти организовали су Борачка организациjа општине Милићи и милићко Српско просвjетно и културно друштво „Просвjета“. „Данас обиљежавамо 100-годишњицу од Првог свjетског рата. Морам да напоменем да jе овде на овим просторима погинуло 1.230 бораца шумадиjских дивизиjа и бораца овога краjа. Окупили смо се на овом мjесту, jер jе дио погинулих ратника сахрањен овдjе и њихове кости леже у овоj гробници“, рекао jе

ХАН ПИЈЕСАК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На Борачком брду код Хан Пиjеска данас jе откривена и освештана спомен-плоча и служен парастос погинулим борцима из Првог свjетског рата, поводом 100 година од почетка Великог рата и првог ослобађања краjева Сараjевско-романиjске региjе од аустроугарске власти 1914. године. Спомен-плочу су открили начелник општине Хан Пиjесак Љубивоjе Шупић и предсjедник општинског Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Јанко Голиjан. Голиjан jе наjавио да ће на овом мjесту и наредних година бити одржаване манифестациjе у знак сjећања на прво ослобађање општине Хан Пиjесак и осталих краjева Сараjевско-романиjске региjе у Првом свjетском рату. Он jе напоменуо да на спомен-плочи нису уписана

Погром над Србима у Босни и Херцеговини 1914. ниjе збир стихиjски изведених злочина, него jе реч о државноj политици тадашњег Беча, сагласили су се историчари окупљени на научном скупу у Гацку Jедан од наjвећих погрома над Србима у 20. веку десио се у Источноj Херцеговини на простору старе немањићке државе, и то непосредно након Сараjевског атентата 1914, у околностима коjе су историjски добро познате. Броj Срба побиjених од стране босанско-херцеговачких муслимана, наравно помогнутих од Хрвата, а нахушканих од аустроугарске воjне и цивилне власти, ни до данас се не зна. Познато jе само то да jе чак 11. 000 муслиманских ножева убиjало и масакрирало све што jе српско. На сцену jе

БАЊАЛУКА, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић присуствовао jе данас у Солуну обиљежавању 96 година од пробоjа Солунског фронта, у оквиру коjег су на гробљу Зеjтинлик положени виjенци на споменик погинулим борцима земаља побjедница Првог свjетског рата.   Српски народ jе у Првом свjетском рату изгубио 1.300.000 бораца и цивила, а виjенци су, осим на споменик српским борцима, положени и на споменик енглеским, француским, италиjанским и руским воjницима. „Важно jе да се сjећамо свих страдалих у ратовима на овим просторима из два разлога. Први разлог jе што су страдали били носиоци и власници слободе, а други – да не гриjешимо више и

English Латинска мудрост каже да jе историjа учитељица живота. Дакле, заборав, потцењивање или одрицање од историjе jе став према животу, према садашњости и будућности. Ревизиjа историjе могла би се показати као параван за ревизиjу граница. А управо тежња за исцртавањем нових граница био jе кључни циљ агресора у Првом светском рату. Велики рат почео jе након ултиматума Аустро-угарске за коjи jе свакоме билоjасно да га Србиjа ниjе могла прихватити. На краjу истог, 20-ог столећа, Србиjа (СРЈ) jе добила сличан ултиматум НАТО-а у Рамбуjеу за коjи се такође знало да не може бити прихваћен. Гласио jе – безусловна окупациjа целе земље, или рат. Агресиjа НАТО против Србиjе (СРЈ) 1999. представља тачку преокрета у светским односима од релативног мира и