Manastir Slanci: Pomen žrtvama logora Gospić–Jadovno–Pag

Datum objave: četvrtak, 27 avgusta, 2020
Objavljeno u Kompleks Jadovno
Veličina slova: A- A+

Istoričar prof. dr Miloš Ković smatra da sećanje na genocid u NDH treba da bude ugrađeno u temelje srpskog nacionalnog identiteta.

Foto: M. Anđela/Novosti

U manastiru Svetog arhiđakona Stefana u selu Slanci kod Beograda održan je pomen za 40.000 žrtava koncentracionog logora Gospić–Jadovno–Pag. Ove godine, zbog epidemije, porodice i poštovaoci žrtava nisu mogli da odu na mesto stradanja.

FOTO: Jadovno 1941.

Pomen za nevino stradale Srbe u NDH služio je otac Stefan iz manastira Svetog arhimandrita Stefana u Slancima i rekao da ne samo da je važno sećati se žrtava, već da one treba i da nas upute ka porukama iz jevanđelja.

FOTO: Jadovno 1941.

„Njihova žrtva ima pun smisao upravo u tome ako nas prizove ka životu vrlinskom, ka životu po Hristu. Neka je večni pomen i Bog dušu da prosti svima našima postradalima u NDH“, rekao je otac Stefan.

Dušan Bastašić, predsednik udruženja Jadovno 1941, podsetio je da su poslednjih 11 godina, pomeni i sećanje na žrtve održavani na samom mestu stradanja.

„Svake godine, krajem juna, okupljali smo se kod Šaranove jame, mučeničkom stazom odlazili do logora Jadovno, prelazili Plavu grobnicu podvelebitskog kanala, odlazili na ostrvo Pag i tragali za kraškim jamama i masovnim grobnicama“, rekao je Bastašić.

Prema njegovim rečima nad onima koje su pronašli, podizali su drvene časne krstove.

FOTO: Jadovno 1941.

„Ove godine, zbog pandemije, nismo u prilici da odemo na mesta stradanja, Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane Nezavisne države Hrvatske“, naglasio je predsednik udruženja.

Foto: M. Anđela/Novosti

Istoričar prof. dr Miloš Ković smatra da sećanje na genocid u NDH treba da bude ugrađeno u temelje srpskog nacionalnog identiteta. Ković je istakao i da Jadovno, a kasnije i Jasenovac nisu bili izolovani istorijski događaji.

„Mi smo narod koji je pretrpeo strašni genocid u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od takozvane bratske ruke. I ne samo u NDH, već tri puta u dvadesetom veku. U prvom svetskom ratu: ne zaboravimo da je genocid počeo u Podrinju, na obe strane reke Drine 1914., u drugom svetskom ratu i u ovom našem vremenu – mislim na takozvanu Oluju i Bljesak.

FOTO: Jadovno 1941.

Naš zadatak nije da mrzimo bilo koga i potomke zločinaca – naš zadatak je da sprečimo zločince da ponovo stave svoje prljave ruke na našu decu“, istakao je Ković.

Istoričar Miloš Ković je kritikovao što se u vezi sa brojem žrtava genocida često, kako je rekao, igraju razne igre, u koje su ušli i neki srpski istoričari. Takve tvrdnje, on je uporedio sa pokušajima poricanja holokausta nad jevrejskim narodom.

Oprema: Stanje stvari / Jadovno 1941.

(RTS, 22. 8. 2020)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top