Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 4

Обнова вредносног оквира српског народа – Вредности и границе

5. октобар 2026.

ДЕФЕТИЗАМ НИЈЕ ДОЗВОЉЕН На другу годишњицу отварања галерије Жарко Видовић, у градској општини Источна Илиџа града Источно Сарајево, у организацији Покрета за одбрану Косова и Метохије (ПоКиМ), удружења Баштионик, Избор је наш и Јадовно 1941. из Бања Луке, Удружења за одбрану ћирилице из Требиња и Београда, Конзервативног клуба из Брчког, Српског демократског савеза (СДС), Народне мреже и Здравог друштва из Београда и Српског националног форума (СНФ) са КиМ, као и више самосталних интелектуалаца из Републике Српске, Црне Горе, са Косова и Метохије и из остатка Србије, у оквиру циклуса скупова „Обнова вредносног оквира српског народа“ одржан је дводневни округли сто на тему: „Вредности и границе.“ Овим скупом настављен је низ

Ковић: Српска дјеца су у 20. вијеку затварана у логоре да би се уништио читав народ

5. октобар 2026.

Историчар Милош Ковић изјавио је Срни да су Срби били прве жртве концентрационих логора у Европи и да је српска историја 20. вијека историја логора. Ковић је констатовао да је посебно страшно што су у тим логорима у Првом свјетском рату масовно умирала српска дјеца, док су у Другом свјетском рату у НДХ постојали посебни логори за њих, што говори о намјери да се уништи читав народ. – Није забележен такав случај у историји савременог човечанства јер су концентрациони логори проналазак савремене историје. Деца су масовно затварана у логоре, постојали су логори за децу и у тим логорима она су мучена, убијана или су умирала од болести, глади и изнемоглости

У име части – говор мајора Милана Тепића

29. септембар 2026.

Милан Тепић jе био маjор и последњи одликовани хероj Југословенске народне армиjе (ЈНА). Рођен jе у Комленцу, селу покраj Козарске Дубице у Републици Српскоj, 1957. године. На почетку ратних сукоба у Хрватскоj, 29. септембра 1991. године, маjор Милан Тепић се нашао опкољен са своjим воjницима у складишту оружjа, у селу Беденик надомак Бjеловара. Уз њега су били махом младићи на одслужењу воjног рока. Ратна деjства хрватских паравоjних формациjа, „Збора народне гарде” (Зенге), приморала су их да се повуку у воjно складиште. После неуспелих преговора, на маjору Тепићу jе остало да донесе одлуку од коjе су зависили животи младића и судбина jедног од наjвећих складишта наоружања ЈНА на териториjи Хрватске. Одлука коjу

Све је тако било, па и горе!

28. септембар 2026.

Потресна пројекција Лордановог филма — пред преживелима усташког зла. Највише ме је погодило када су растављали децу од родитеља – све погађа: шта су нам само радили, прича кроз тешке уздахе Анка Ранђеловић, једно од деце која су преживела усташке логоре смрти, после пројекције филма Лордана Зафрановића „Златни рез ’42 – дјеца Козаре“. Све је тако било, само још и горе, додаје она. Када је дошла у логор 15. августа 1942, Анка је имала свега дванаест година. Са њом у логору били су и њени млађи брат и сестра. Многи од њих изгубили су све рођаке, браћу сестре и родитеље у Јасеновцу. Њих дванаестро, више од осам деценија касније, присуствовало

ЗА ПОКРОВ И ТРОЈИЦЕ

27. септембар 2026.

Уместо нас стотину данас сам овде само ја, као неки изабрани представник нас малобројних и читаве војске нерођених и оних бројних што силом посташе бивши пре редовног божијег позива. Пише: Цвијета Радић Касна, сунчана, јесен и један диван дан у њој. Поље широко, шарено, стиснуто између Динаре и Голије, протегнуто у дужину као да тежи да дохвати бескрај и собом преспоји север и југ. Све боје са сликареве палете утиснуте су у гране дрвећа. Динара као да пламти под црвенилом које разбијају језичци жутих листова. Извирује само голишави Троглав да све надвиси својим голим, каменим стасом. Моја два села су са две стране поља. Једно, као птица крилом, обгрлила

Пашка плава гробница (ВИДЕО)

27. септембар 2026.

Да се стравични злочини из прошлости, од стране Независне Државе Хрватске никада не забораве, потрудили су се још једном чланови Удружења „Јадовно 1941.“ који су поставили Часни крст на рту Слана острво Паг, а након тога, како и доликује парастосом обиљежили годишњицу овог свирепог чина. Ово је био осми по реду Часни крст, који су поставили чланови Удружења „ Јадовно 1941.“ , а кретали су се идентичним путем, као Срби и Јевреји те кобне ноћи између 14. и 15. августа 1941, да би дошли до крајњег одредишта, на свето мјесто гдје је постављен крст. Историја ће опомињати и причати истину, а она свједочи да је ту убијена најмање 791 особа,

Хрватски напади на ЈНА 1991. године

26. септембар 2026.

У септембру 1991. године, хрватске паравојне снаге и наоружани цивили напали су касарне и остале објекте Југословенске народне армије стациониране у Хрватској. Најжешћи напад је уследио након што су из јединица ЈНА отпуштени војници најобученије септембарске генерације војника и морнара на одслужењу војног рока. Хрватска власт је већ 27. 12 .1990. године направила план напада на објекте ЈНА, под називом „Заробити војарне”. Операционализација тог плана предвиђала је оружане нападе на касарне са већ спремних 60.000 наоружаних и обучених људи уз пропагандно доказивање свету да је Хрватска нападнута, како би Хрвати добили морално и политичко оправдање и подршку за оружану сецесију. У плану је процењено да ће сва борбена техника ЈНА

Злочини комуниста и даље некажњени: „Пасје гробље“ код Колашина чека правду

25. септембар 2026.

О овом злочину и даље се ћути. Нема истраживања, званичне осуде, достојног обиљежавања. Како рекосмо на десној обали Таре је у наше вријеме изграђен спортски центар, а данашњи комунисти вјероватно сматрају да су се тиме „одужили“ својим идеоолошким прецима у потискивању свијести о крвавом Бадњем дану из 1942. године. О злочинима комуниста у Црној Гори се не говори, а имало би се шта, јер су њихови трагови бројни. Актуелни режим задојен комунистичком идеологијом о томе не жели ни да чује, упорно затвара очи над очигледним доказима и бројним свједочењима. Штавише. чак и покушава да уништи свако сјећање на злочине својих идеолошких предака, па на тим стратиштима гради спортске центре и

У Библиотеци града Београда промовисано капитално дело Анђелка Анушића

25. септембар 2026.

СРАМОТА АКАДЕМСКЕ ЕЛИТЕ И БОРБА ЗА НАЦИОНАЛНО БИЋЕ НАРОДА У препуној сали Библиотеке града Београда, 17. септембра, одржана је изузетно посјећена и узбудљива промоција нове књиге књижевника Анђелка Анушића — „Време ће проћи, али срамота наша неће проћи“. Ово дјело није само историјски и књижевни запис; оно је драматичан крик и анатомска студија вијековног страдања српског народа — од средњовjековног Косова и Метохије, до усташког погрома у Јасеновцу и Јадовну, преко крвавог разбијања Југославије, спаљене и етнички очишћене Републике Српске Крајине, одбрањене Републике Српске, и обратно ‒ до привремено окупираног Косова и Метохије и наших савремених искушења. Сваки од говорника на промоцији освијетлио је ово капитално дјело из свог угла,

Златибор – из другог угла

24. септембар 2026.

Док на врху шеталишта и даље стоји комунистички споменик, јама у коју су комунисти бацали своје жртве ни до данас није обележена. Штавише, комунисти попут Милана Радановића оспоравају откриће ове јаме, минимизирајући, истовремено, све српске жртве, почев од Јасеновца. Пише: Александар Милутиновић Шта људи на Златибору траже? Мислим оно да буду “кући сам и нисам код куће”. Просечан туриста иде дању с друштвом у шетњу око хотела и центра, евентуално на Рибничко језеро на купање и роштиљ. И то је лепо. Ноћу се иде у Вендом ко је млаћи, у кафане ко је старији. Јака храна, гласна музика све се врти око центра “града”. То је активни одмор. Јер само најактивнији ту

Представљање књиге „Завет и мегалополис” др Слободана Владушића

24. септембар 2026.

Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч” обавештава јавност да ће се представљање књиге Слободана Владушића „Завет и мегалополис” одржати у уторак, 29. септембра 2026. године, са почетком у 18,30 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару. О књизи ће говорити: др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; јереј др Владан Таталовић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду и председник Уређивачког одбора „Духовне речи”; и др Слободан Владушић, аутор књиге. Књига Слободана Владушића „Завет и мегалополис” промишља однос између библијско-косовског завета и савременог мегалополиса, постављајући питања о човеку, заједници и моралној одговорности у свету глобалних сила, технологије и урбаних структура. Спајајући теоријску прозу, есејистику и културну критику, Владушић

Погледајте: “Крст над јамом” документарни филм

23. септембар 2026.

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” снимљен је у продукцији удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа са подручја Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, пун је емоција. „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна, највећа од њих је на

Српски фудбалер ухапшен усред утакмице у Барањи и експресно осуђен

23. септембар 2026.

Нови правосудни прогон Срба због друштвених мрежа. Документационо-информациони центар „Веритас” указује јавности на најновији, до сада незабележен случај процесуирања Срба у Републици Хрватској због садржаја на друштвеним мрежама. Овај случај је специфичан јер представља прву познату осуду ове врсте на подручју Барање, коју прати потпуно ћутање медија, изостанак званичних објава полиције и суда, као и скандалозно хапшење спортисте током фудбалске утакмице. Према подацима којима располажемо, у недељу, 20. септембра 2026. године, ухапшен је српски држављанин Б. Ј. (1989) из Сомбора. Реч је о фудбалеру који већ осам година наступа за различите хрватске клубове, а у актуелној сезони игра за фудбалски клуб „Јован Лазић” из Болмана (Општина Јагодњак, код Белог Манастира).

Ђурђица Драгаш: МАЛА ГОСПОЈИНА

23. септембар 2026.

Срећна нам Мала Госпојина! Живи и здрави били и где год да сте, причајте о Дивоселу! Веровања кажу да ће, ако на Малу Госпојину падне киша, зима бити дуга и хладна. Паде јутрос неколико капи кише, тек толико да замирише…потихо и стидно…на јесен. Рачуна ли се тих неколико капи, питам се. Јел’ пала киша и тамо, у завичају? Хоће ли зима бити хладна и снежна као некад?! Хоће ли белина прекрити дивосељачку пустош , хоће ли снег сакрити трагове зла? И да ли је важно уопште каква ће бити зима кад нема ко да зимује на огњиштима? Кад нема димњака, тих веселих знакова да село живи…да у њему има ко

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

23. септембар 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1. Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2. Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3. Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.