fbpx
Ж | Ž

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Đurđica Dragaš: Povratak kući

Pitaju me gde sam bila do sad… Saginjem glavu…
Divoselo, Lika; FOTO: Đurđica Dragaš

Sama sam….

Slušam ptice…

Pitaju me gde sam bila do sad…

Ćutim…

Pružam ruke ka nebu, čini mi se da dodirujem ivice oblaka..

Osećam njihovu paperjastu mrežu pod prstima. Smeše mi se, nestalni, nežni, daleki..

Pitaju me gde sam bila do sad…

Saginjem glavu…

Koračam kroz divlje trave, kupine mi se penju uz noge…

Milujem njihovo trnje…

Nebolno je, kao da samo želi da mu budem blizu, da oseti ljudsku kožu, toplotu, ritam mog srca ..

Pita me gde sam bila do sad…

Plačem.…

Čujem čekrk sa bunara…

Trčim…željna, srećna, opijena..

Čeka me kanta puna vode…

Ne razmišljam, ne pitam…pijem, gasim davnu žeđ…

Naslanjam glavu na kamen obrastao mahovinom…

Pita me gde sam bila do sad…

Ljubim hladnu stenu, ustajem…

Razgrćem nežne, šuštave listove breza…

Otvara mi se put…

Prepoznajem kamenčiće po kojima gazim, oštru krivinu, naslućujem miris zrelih jabuka…

Otvaram kapiju koje odavno nema…

Vidim kuću iza pocrnelih zidina…

Vidim nas koji smo davno otišli…

Saginjem se, dodirujem zemlju i… spazih cvet…

Tanan, sićušan, usamljen…ljubičasti, drhtavi znak života…

Grlim ga, sklupčana i srećna i šapućem… tu sam, oprosti mi, vratila sam se…


Od istog autora: KOLUMNISTI – PRIJATELjI: Đurđica Dragaš

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Pomozi rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pratite nas na društvenim mrežama: