fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Крајолик око подручја логора Јадовно, поглед на Велебит

Ђурђица Драгаш: Жути јаглаци дивосељачки

Израсли, питоми и танани, као нејач дивосељачка, као јагњад невина, као поглед мајчин… Процветали су јутрос жути јаглаци на Kрушковачама.Процветали… у зеленој пустињи Велебита! Израсли из земље натопљене крвљу. Сићушни, нежни цветови… као дечје руке,

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Јадовно је претеча Јасеновца

Превише је Јасеноваца било! Ако је Јасеновац најтужнија српска реч, Доња Градина је њено најстрашније слово! Ипак и нажалост, геноцид почињен над Србима у НДХ, Покољ над људима чији је једини грех био што су

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Верујем да сенке жртава Покоља, баш попут Гаврилове, још увек плаше загребачку господу 

Мркли је мрак. Понеки слабашни зрачак светлости пробије се кроз отворе  између дасака сточног вагона. Чује се само уплашено дисање измрцварених тела, каткад болни уздах или јаук. Путују већ сатима, не знају куд и зашто.

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: КАМЕН ЛИЧКИ ОКО ВРАТА

Вуче ме Лика к себи, проклета и благословена. Притисла ме равница,црница ми на груди легла,тешко ми небо војвођанско.Без сунца и звезда,без краја и почетка. У оку ми Лика,крвава и плава,невина и крива.Лика,исплакана,од чемера црна,јауком испарана.Лика,у

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Маљ

Тежак сам, дрвен и крвав. Маљ ми је име. Грдно ми име, грдан и ја. Направише ме прошле јесени у дворишту Стевановом. Истесаше ме од мрког пања, црног ко’ чемер. Исписаше ми судбину чемерну. Презимих 

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: ТАМО

Тамо сам се родила, тамо ћу се родити опет. На Крушковачама,међ’ крошњама и травом,спавају очи њихове..Тамо су Јован и Деса.Тамо су Милан и Боса,Стеван и Милица,Богдан и Смиљана.Тамо су моји,Тамо су наши. Тамо сам умрлаи

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Очи Јованове

Питају ме, прогоне ме, чекају ме, гледају ме.. Уснуле, залеђене, скамењене,очи Јованове. Нежне, дечје, нељубљене,очи Јованове. Видим их у сваком кутку неба,чујем у свакој капи кише. Гледају ме из злаћаног  класја,уплашене и окрвављене. Крију се

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Јама

Очи не виде, ал’ руке осете, крв, лепљиви страх и влажну земљу која их прима к себи. Проклета да си… јамо!!! Голе гране  милују тешки облаци.Мирише на снег и море, на со и увело лишће.Мешају

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: ВЕЛЕБИТУ…

Како да те не волим кад све моје у теби спава. Лутала сам ноћас по стазама твојим, вољени мој.Шапутала сам ти песму, луда од среће што се сретосмо поново.Нестајала сам и рађала се на изворима

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Не може тако, није цивилизовано скрнавити гробља и „дирати“ мртве!

О каквом помирењу, сада између Срба и Албанаца, се може говорити ако српски споменици, погинули војници и јунаци којима су се дивили француски генерали, немају мира, и то баш захваљујући некадашњим савезницима?! Када је, пре

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Сваки одлазак у Лику, додатна је животна лекција

У овом страшном времену у којем је уништење постало мерило успеха, ја се радујем што нисам у „тренду“, што припадам лози градитеља и стваралаца, низу оних који су и мени и свету оставили само добро. 

Прочитајте више »

Ђурђица Драгаш: Молитва

Има ли те Боже, гледаш ли ме, црну, међу трулим телима, међу рођенима?! Воде,воде,плачем без суза,из мрака,са дна понора. Не боли ме ништа,немам ноге, немам руке,немам срце у грудима.Само очи имам,очи што још виде парче

Прочитајте више »

Атлас Покоља