Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 2

Хрватски официр о ликвидацији 500 српских цивила 5. августа 1995. код засеока Јанузи на Банији

6. август 2026.

Официр Хрватске војске проговорио о масовном злочину над српским цивилима код банијског села Брубно, општина Глина, када су припадници 2. бригаде „Громови“ 5. августа 1995. године убили око 500 српских цивила. (Први пут објављено 5. 8. 2025.) Хладњаче на Банији „У нашој моторизованој колони било је и 35-40 камиона хладњача за које смо касније сазнали чему су служиле“, каже сведок Да је током хрватских војних акција на подручја са српском већином у пролеће и лето 1995. године („Бљесак“ и „Олуја“) било много злочина над српским становништвом више није тајна ни за хрватску јавност, која је иначе дуго покушавала да пред тим чињеницама жмури. Много тога још није познато и тек

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ

6. август 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ Милица Радовић Почуча, Kрш Градина Kосињ Свеједно убио ме данас а убио сутра Усташе су извршиле масовни покољ српског народа у селу Млаква 6. аугуста 1941. године и већ сутрадан 7/8. аугуста исте године у шуми Обљај поклаше 47 мушкараца, жена и дјеце. Свједочење Милице Радовић Почуче о том и другим усташким злочинима записао је Дане Ластавица у Kосињу 24. јула 1985. године. Милица је испричала: „Kада је био опћи покољ Срба у Млакви 6. аугуста 1941. године неко је

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (КРАЈ)

5. август 2026.

Чињеница о издаји Крајине од стране Милошевића не негира позитивне учинке његове политике (Република Српска и успостављање целовите Србије). И у овом случају се потврђује да нико није саздан из једног комада и да свако има своје лице и наличје. Пише: Боривој Рашуо Први део текста можете прочитати ОВДЕ. Да је заиста постојао сценариј ширења рата на Босну и Херцеговину илустроваћу фрапантном чињеницом из разговора са британским дипломатом, који сам водио новембра 1991. године у Београду, у својству министра спољних послова у Влади Крајине. Реч је о разговору који је вођен пола године пре почетка рата у Босни и Херцеговини. Разговарали смо на тему Крајине, наших циљева и очекивања, да би

Колона

5. август 2026.

Пробудила сам се испод тракторске приколице, прљава и уморна, још мокра од кише која нас је неумољиво прогонила. Под церадом, која је подсећала на оне каубојске кочије, у колони која се није прекидала, грабили смо даље, путем који је водио преко Дрине и Саве, тамо где су нас одавно “терали”! Боже, шта ће бити с нама?!?! Пише: Ђурђица Драгаш У ту непрегледну, несрећну колону стали су векови трајања и борбе. Иако тада није тако изгледало, јасно је данас да нисмо поражени и уништени. Доказ се назирао већ у колони, у радозналим дечјим очима које су вириле испод церада, у плачу беба које су се рађале успут… Сунце је лагано растеривало

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (1)

4. август 2026.

Након што смо ми из Крајине одбили Венсов план, Слободан Милошевић је извршио смену Милана Бабића и комплетне власти коју је он представљао. Заменио га је Гораном Хаџићем, који је већ сутрадан прихватио план, чиме је био утрт пут за сламање Крајине. Аутор: Боривој Рашуо Методолошки приступ у писању мемоарске грађе, у што спада и овај рад, иде од фаворизовања личности до давања већег значаја догађајима који су предмет обраде. Приступ практикован у овом раду биће комбинација та два концепта, зато што се на тај начин може најпотпуније изразити бит обрађиваног предмета. Наиме, познато је да личности праве догађаје, а онда ти догађаји у последичном низу захтевају укључивање већег броја

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

4. август 2026.

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало “сишла с ума”, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, “беле куле” (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Зашто Сарајеву смета подсећање на децу Козаре? | гост: Борис Радаковић

3. август 2026.

Историчар и кустос Меморијалног музеја на Мраковици, у оквиру Националног парка “Kозара” Борис Радаковић, говорио је у емисији “Релативизација” Љиљане Смајловић о овогодишњем обележавању годишњице Kозарачке битке, реакцијама које је то обележавање изазвало, страдању цивила у Другом светском рату и последицама усташког геноцида над Србима. Приредио: Редакција портала Јадовно 1941.

ВЛАДО ШЕГРТ – ЏЕЛАТ КОЈИ СЕ НИЈЕ ПОКАЈАО: Како Херцеговина памти „хероја“ који је убијао сопствени народ

1. август 2026.

На данашњи дан, прије 35 година, умро је Владо Шегрт, за једне генерал и револуционар, за Србе из Херцеговине – немилосрдни егзекутор. Док је Београд славио његово име, Невесиње и Требиње су исписивали спискове побијених домаћина и угашених огњишта. Поводом годишњице смрти овог некрунисаног краља „лијевих скретања”, претресамо чињенице које је званична историја покушала да сакрије под тепих „братства и јединства”. Истина о крвавом Трифундану и јамама које и данас траже правду, више се не може прећутати. У уџбеницима је он генерал, министар и народни херој. У херцеговачком предању, оном које се преноси шапатом уз славску свијећу, Владо Шегрт је остао упамћен под именом које му је историја додијелила прије

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице | Sadilovac, Hram Rodjenja Presvete Bogorodice

Дана 31.07.1942. године хрватске усташе су у цркви у Садиловцу, побили и запалили 463 српских мушкараца, жена и дјеце

31. јул 2026.

Данас се обиљежава годишњица Покоља у Садиловцу, Бугарима, Липовачи и околним селима. Једини гријех ових невино пострадалих људи jе био то што су Срби Православци. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. год ине доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче

Програм обележавања 31. годишњице страдања српског народа у „Олуји“

31. јул 2026.

Парастос погинулима служиће се у уоторак, 4. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Поводом 31. годишњице највећег прогона и страдања Срба деведесетих година у Хрватској у операцији “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ у сарадњи са Комисијом за нестала лица Владе Републике Србије организује: Конференција за новинаре Понедељак, 3. августа 2026. године,у 12 часова, Палатиа Србије, ул. Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд, сала 129, I спрат, (источни улаз). Тема конференције: „Вратите нам наше најмилије- предуго чекамо“ Планирани говорници на конференцији: Планирано трајање конференције је од 12 до 13:30 часова. Парастос погинулима служиће се у уоторак, 4. августа у 11 часова, у Цркви Светог

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

31. јул 2026.

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

Др Ђуро Затезало: Покољ у Глини на Банији

29. јул 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ГЛИНА Јован Д. Обреновић, јереј, Велики Шушњар Убијање у маси без суда и пресуде 10. априла 1941. године био сам на погребу Стојана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са снијегом. Тешка мука на фронтовима гонила ме је да одем у Глину (срез) да чујем за најновије вијести. У 6 сати поподне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако је већ два сата прије тога извршен преврат и срамна издаја. Нитко ништа није знао осим слушача радија. У Глини се већ на станици

Цвијета Радић: ЗАШТО О ТОМЕ?

29. јул 2026.

Ево ми јула! О чему ћу ја, него о њима у јулу! О нама, уствари. Питају ме неки: зашто само о томе? Граби се увелико кроз девету деценију од тада, а ја још једнако о томе. А о коме ћу? О чему, ако не о оној давној среди што ми је ожиљак утиснула на биографију. Немам шта о понедељку пре те среде. Дан као сваки други. Обичан дан. Сигурно су, тога дана, оштрили српове да зрелом житу стабљику пресеку. У жуљевите руке су косе узимали да први откос благословом закосе. Стожине у земљу пободене чекале су да се око њих сено у пластовима уздигне. Дан, ко дан. Обичан, тежачки. Журили

Сведоци велебитских магли: где су кости Боже Латиновића

29. јул 2026.

Након објављивања колумне „Дигитално признање с Велебита: где су кости Боже Латиновића”, у којој сам отворио болно питање судбине несталог крајишког борца, телефонске линије и електронска пошта „Веритаса” усијале су се у истом дану. Пише: Саво Штрбац Реакције које су стигле не само да допуњују причу о трагедији породице Латиновић, већ склапају запањујући, готово филмски заснован мозаик о људским судбинама растргнутим између војничке лојалности, породице и идеологије. Први глас стигао је из Пирота. Драгослав Лешић (82), верни читалац „Политике”, осетио је моралну дужност да посведочи о човеку са видео-снимака о којем сам писао – бригадиру Хрватске војске Илији Винцетићу. Испоставиће се да историја не познаје једноставне линије разграничења и да

Распоред богослужења: Прослављање Светих новомученика ливањских

28. јул 2026.

Свети свештеномученици и новомученици ливањски биће прослављени богослужењима у православним храмовима на подручју Ливна, ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 29. јула ГОЛИЊЕВО, у цркви у селу Голињево (Ливно), Света литургија у 9.00 часова БАЊА ЛУКА, храм Рођења Пресвете Богородице (Ребровачка црква), вечерње и читање акатиста Св. новомученицима Ливањским у 18.00 часова. БАНСТОЛ, црква Свете Марије Магдалене, акатист Ливањским мученицима у 18.00 часова МИЛВОКИ (MILWAUKEE), САД, цркве Св. Саве, вечерње и читање акатиста Св. новомученицима Ливањским у 17.30 часова 30. јула – празник Светих новомученика Ливањских ЛИВНО, у храму Успења Пресвете Богородице, Света Литургија у 9.30 часова БЕОГРАД, у цркви Светог Марка,