Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 3

Др Ђуро Затезало: Покољ у Садиловцу на Кордуну

28. јул 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН САДИЛОВАЦ Српско село Садиловац имало је 1941. године 762 становника. У вријеме Независне Државе Хрватске, 1941-1945. године, изгубило је живот 460 његових житеља, што износи чак 60% популације овог кордунашког насеља. Од тога броја усташе и домобрани убили су или поклали, спалили у кућама 419, док их је у борби против фашизма пало 41. Међу жртвама било је 185 дјеце и то: 16 још у колијевци, 81 дијете у доби од 1 до 7 година и 88 њих од 7 до 14 година старости. Само у једном дану,

Покољ Срба ливањског подручја 28. јула – 3. августа 1941.

28. јул 2026.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

27. и 28. јул 1941. – Делић јама у Заваљу изнад Бихаћа

28. јул 2026.

У Делић јаму у Заваљу, код села Скочаја, између Бихаћа и Небљуса (на старом путу), бачено је и убијено 27. и 28. јула 1941, 862 српска цивила из сусједних српских села Босне и Лике, из села Мељиновца 82 а Личког Петровог Села 20. Јула мјесеца 2013. године, на 72 годишњицу од злочина, након парастоса у Садиловачкој цркви на Кордуну, кренули смо да нађемо Делић јаму изнад Бихаћа. Водио нас је Бранко Цвјетићанин коме су отац, два брата, дјед и бака бачени у ту јаму. Иако ту није био од 80-тих година, иако су стазе зарасле, нашао је Бранко пут до јаме. Ни ознаке да је терен миниран, нису га спријечиле

Др Ђуро Затезало: Покољ у Банском Грабовцу на Банији

26. јул 2026.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА БАНСКИ ГРАБОВАЦ Будимир Поповић и Бранко Тадић, Тремушњак Јабуковац, Петриња Сваки од доведених морао је стати на руб јаме, гдје су га убијали батовима а неке су постројавале усташе у строј и убијали из митраљеза „У рано јутро 24. јула 1941. године дошли су у село Бански Грабовац оружници НДХ из оружничке школе у Загребу, усташе из Глине и Петриње, те оружници из околних оружничких станица. Њих око 500. Одмах су се разишли по сусједним српским селима: Влаховић, Лушчани, Дреновац и Бачуга. Хватали су Србе и одводили их

КЊИГА: “501 – ИНТЕРВЈУИ СА АНТИСЕМИТИМА, УСТАШАМА И НЕОНАЦИСТИМА”

24. јул 2026.

Аутор књиге Илија Ћалина – новинар и истраживач, доктор економских наука, православни теолог, како сам каже, двије године је улазио у ципеле антисемита, симпатизера усташа, нациста и фашиста — оних који негирају Холокауст и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Јул 2025: пола милиона људи на Томпсоновом концерту у Загребу узвикује За дом спремни — хрватски еквивалент Heil Hitler. Породице, дјеца, дједови довежени из читаве Хрватске. Аустријска полиција процесуира своје грађане који су присуствовали. Унутар Хрватске — легалан поздрав. Преко границе — кривично дјело. Разлика између Берлина и Загреба је тема ове књиге. Свих 501 саговорник — без иједног изузетка — бранио је усташки поздрав. 97%

23. јул 1941. – ОКРУЖНИЦА: Србе и Жидове има се смјеста отпремати у конц. логор Госпић

23. јул 2026.

ОКРУЖНИЦА РАВНАТЕЉСТВА УСТАШКОГ РЕДАРСТВА ОД 23. ЈУЛА 1941. ЗА ПРИТВАРАЊЕ И ОТПРЕМАЊЕ У КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ГОСПИЋ СРБА ИЈЕВРЕЈА – КОМУНИСТА СА ТЕРИТОРИЈЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ1 РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ ŽUPAMA 1-22. USTAŠKOM POVJERENIŠTVU ZA BOSNU I HERCEGOVINU-SARAJEVO-G. FRANCETIĆ. Poziva se naslov, da odmah izda shodnu odredbu područnom Redarstvenom ravnateljstvu, Ravnateljstvu ustaškog redarstva u koliko su već takova osnovana u sjedištima Župa, Predstojništvima redarstva i kotarskim oblastima u mjestima gdje nema Redarstva, da se najžurnije izvrši pritvaranje svih Židova i Srba-pravoslavaca, koji su bilo poznati već kao komunisti, bilo pak da su i malo sumnjivi, da su skloni tome pokretu. Iste mjere valja poduzeti i protiv komunista

Календар геноцида: 23. јул 1941. – Босански Петровац

23. јул 2026.

Усташе су 23. јула 1941. године по наређењу једног заставника Поглавникове тјелесне бојне непознатог имена, покупили из Босанског Петровца око 150 Срба православаца и затворили у затвор. Међу њима је било људи старости 16 – 80 година. Одмах након тога њима је саопштено да иду на присилан рад на оток Паг, те су камионима транспортовани ван из самог града, гдје су стријељани. Сутрадан 24. јула 1941. године довожени су камионима ухапшени Срби из села око Босанског Петровца и прво затварани у једну дрвену бараку гдје су мучени, а затим по партијама вођени на стријељање, односно клање. Извор: Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената,

У Машвини је закланих мушкараца, жена и старе чељади било преко 2000

22. јул 2026.

На Машвини је највише заклано новорођенчади и дјеце до три годне. Заклано је преко 500 кордунашке дјеце. На Машвини је највише заклано новорођенчади и дјеце до три годне. Заклано је преко 500 кордунашке дјеце. Рачунајући и дјецу из српских села око Бихаћа и Цазина која су била у збјегу у Машвини, број поклане дјеце је био пуно већи. Закланих мушкараца, жена и старе чељади је било преко 2000, рачунајући и Србе из цазинских и бихаћких села. Само пар дана након овог покоља усљедиће нови масовни покољи Срба. Прво у Грабовцу, а потом у Садиловцу. Покољи Срба јужног Кордуна ће се наставити све до краја септембра 1942. године. На Машвини су

Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских

22. јул 2026.

Српска православна црква данас обележава Сабор новомученика Гламочких и Куленвакуфских Свештеномученик Симо Гламочки Свештеномученик Симо (Бањац) рођен је 1871. године у Горњем Рибнику. Богословију у Раљеву завршио је 1893. године. Од 1894. до 1896. године био је учитељ у Кључу и Доњем Вакуфу. Свештенички чин примио је 1897. године. Служио је у парохијама Смољани, Камену и Гламочу. Заклали су га хрватски клерофашисти , уочи Илиндана 1941. године у Гламочу. Свештеномученик Мирко и новомученик Новица Гламочки Свештеномученик Мирко (Стојисављевић) рођен је у Отишићу код Сиња у Далмацији 1885. године. По завршетку српске православне Богословије у Задру рукоположен је за свештеника 1909. године. Служио је у гламочкој цркви. С двадесетједногодишњим сином Новицом

Ђурђица Драгаш: КОЛО

20. јул 2026.

У спомен на српску децу коју су усташе зверски побиле у шуми Машвини на Кордуну 1942. године, а потом их полегле на траву, у круг, у стравично “дечје мртво коло”. КОЛО У колу сам ти мајко остала,небу се предала.И Јована сам за руку држала…док нам руке не одсекоше. У колу сам се с душом растала.Пустила је да одлети.Однео је лептир к теби,к селу нашем, под облаке. Одсече ми крвник кике,плаве попут жита зрелог.Прогута их трава дивља,да израсту, да причају.Плетенице, чаробнице. У колу сам, мајо моја.У колу што се к небу вије.Не боли ме више ништа,осим руке Јовановешто у мојој завек оста. Више: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Фељтон: Логор Слана – Паг 1941.

19. јул 2026.

Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. Прочитајте фељтон: Пакао у каменој пустињи Аутори: Борислав Остојић, Михаел Соболевски Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника.Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар

Раде Р. Лаловић: НАД НЕКОЛИКЕ ПЈЕСМЕ О ВИДОВДАНУ

19. јул 2026.

Пишући о поетским свједочењима о култури сјећања на српска страдања у двадесетом и не само у двадесетом вијеку, а онда и о изградњи личног, породичног и националног идентитета у школској пракси, а посебно о поетским мотивима као што су Бијели анђео из Милешеве, манастири Студеница и Острог, сама по себи ми се наметнула и тема о Видовдану као мотиву у лирској умјетничкој поезији. Али, ту почињу и реалне потешкоће као и код теме везане за манастир Студеница као пјеснички мотив, а то је сазнање да је веома мали број пјесника чије су пјесме доступне у којима је Видовдан главни мотив. Наравно, има низ пјесама о Косову у којима се као

Горан Шарић: Да сам 1998. био на мјесту Милошевића…

18. јул 2026.

Док год Срби не буду имали свој наратив, дотле ће бити персона нон грата и врећа за ударање. Зато, да сам био на мјесту Слободана Милошевића 1998., а још боље 1988., осмислио бих српски наратив. “Да сам била на мјесту Слободана Милошевића 1998. етнички бих очистила Косово.” – изјавила је једна српска министрица. Иако је објаснила да мисли само на оне Албанце који су одбијали српску државу, њене ријечи су уз салве лицемјерног згражања, пренесене у регионалним медијима. Јул је мјесец балканског лицемјера. Као дијете сам гледао Еуропске игре без граница. Судионици су се натјецали у испуњавању бизарних и шаљивих задатака. Сад кад сам одрастао, гледам балканске игре лицемјерја без

Оливера Шекуларац: “Пјесма”

18. јул 2026.

Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби… Питам се,А не умем сама… Како да не погрешим,И како да се не огрешим.Како речима, сузама изјаданим, окупаним…Да претке несахрањене из јама дочекам..? Питам се и питам вас,Знате ли можда како се сузе заустављају, па да се прогледа и сагледа,Да се испоштује, захвали,А не зарида кад вам Јадовно у госте долази… Да л’ белу кошуљу или црни рубац, вечни бакин лички да повезем..?Па би и она заридала,“Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби…” У земљу лала и ветрењача, што предачке врлети замени. Где сам то ја и ко ми у госте стиже, има ли ишта светије и

Житије Свештеномученика Саве, Епископа горњокарловачког

17. јул 2026.

Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти “хрватски” Карловац, иначе ће бити ликвидиран. На то му је владика одговорио “Главу дајем, али свој народ не остављам”! Oвај смирени и скромни, испуњен многим врлинама, епископ Цркве, рођен је 6. јула 1884. године у Молу од благочестивих и побожних родитеља Стефана и Јелисавете Трлајић. На светом крштењу добио је име Светозар. Основно образовање стекао је у родном месту, а велику класичну гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима. Као даровит и вредан ученик показао се и током студија, са највишим оценама завршивши Правни факултет у Београду и одбранивши Правосудни испит у Загребу. Пожелевши да као свештеник послужи