Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)

Датум објаве: среда, мај 10, 2017
Величина слова: A- A+

„Требало је спасти оно мало заосталог блага и прикупити ретке остатке, које је општа и судбоносна олуја поштедела. Ми смо то у границама могућности учинили“

Отварање Музеја кнеза Павла
Отварање Музеја кнеза Павла

У Архиву, који је стигао са Колумбија универзитета, налази се већи број писама, докумената, која се односе на интерес који је кнез Павле имао за сликарство. Он је био школован историчар уметности и ниједан од докумената се није случајно нашао у Збирци. Кнез је сваки слободан тренутак посвећивао изучавању сликара као што су били: Тицијан, Тинторето, Белини, Мантења, Рубенс, Ел Греко, Гоја, Лука Кранах, Басано, Шарден, Клод Лорен, Никола Пусен…

Волећи сликарство и, наравно, све лепе уметности, кнез Павле као да се придржавао једног Пусеновог савета: „Ствари у којима има савршенства не треба да се гледају са журбом него у доколици, са расуђивањем и разумом. Да би човек о њима донео правилан суд, треба да употреби иста средства која су потребна да се та дела добро ураде.“

Пре него што је купио један Тицијанов портрет, кнез је провео са сликом три дана и забележио:

„Схватио сам да је то слика с којом бих желео да проведем читав живот.“

Кнез је своју омиљену слику „Глава светог Јеронима“ од Мантење, чувао умотану у својој свиленој кошуљи!

У приватној збирци кнеза Павла, која се и данас налази у Белом двору на Дедињу, налазе се многобројне слике великих мајстора: Николе Пусена „Адонис и Венера“ и „Три монаха“, Симона Вуеа, Гаспара Дигеа, Ђованија Каријанија, Палме Старијег, Веронезеа, Доменика Бекафумија, Албрехта Алтдорфера, Ежена Делакроа, Фромантена, Каналета, Бонингтона… једна изузетно вредна колекција порцелана рађена у мануфактури у Севру…

Кнез је свом музеју даривао многобројне слике домаћих и страних мајстора, споменути треба слике Короа, Дерена, Сислеја, Иље Рјепина, Леона Огиста Лермита… Његови велики пријатељи, са којима је имао живу преписку током много година, госпођа и господин Беренсон даривали су Музеју ремек-дело Анрија Матиса „Црвене букве“. Чувена енглеска колекционарка Честер-Бити поклонила је ремек-дело Камија Писароа „Трг Француског позоришта“, а господин Ешер из Цириха, лепу Вијарову слику „Ентеријер“. Најзад, господин Вијо даровао је једну Гогенову слику „Велика Тахићанка“…

Уз помоћ кнеза Павла, Кашанин је тридесетих година успео да купи за Музеј слике Монеа, Реноара, Дега, Дерена, Вламенка, Ван Донгена, Утрила, Бонара, Гистава Мороа, Тулуз-Лотрека, Анрија Матиса, Жоржа Руоа, Сузане Валадон…

Музеј кнеза Павла се налазио у Дворском парку (још Пионирском). Данас је ту Председништво Републике. Нема ни спомен-плоче да подсети на некадашњи понос Београда. На велико дело кнеза Павла и Милана Кашанина. Оно што је кнез рекао, потврдило се:

„Тешка судбина нашег народа, која нас је од памтивека пратила, и која је немилосрдно рушила напоре претходних генерација, још се једном поновила.“

МУЗЕЈ, ПОНОС БЕГОРАДА

Отварајући Музеј, кнез Павле је рекао: „После Светског рата, опет су наше тековине од преко једног столећа биле делом упропашћене. Тешка судбина нашег народа, која нас је од памтивека пратила, и која је немилосрдно рушила напоре претходних генерација, још се једном поновила. Требало је спасти оно мало заосталог блага и прикупити ретке остатке, које је општа и судбоносна олуја поштедела. Ми смо то у границама могућности учинили, и томе придодали једну репрезентативну збирку модерне уметности нашег доба, колико се то могло учинити са нашим скромним средствима…

Надам се да ће Београђани са поносом и пијететом посматрати реликвије наше тешке историје и из њих црпети љубав за традиције и наук за будућност. Свака стопа је била крвљу натопљена, и наша је дужност да се сетимо гигантског напора који је сада крунисан успехом. На нама је да то велико и красно дело сачувамо. Ретки остаци наших првих и славних националних неимара Немањића налазе се у приземљу. На првом спрату само једна отворена врата одвајају Карађорђеву собу од Милошеве – напоре једне и друге династије за добро и величину отад`бине. Други спрат је посвећен модерној уметности, и ја се надам да ће користити нашим младим уметницима код којих наилазимо на толико дара… Желим привући вашу пажњу, господо, на мог дугогодишњег сарадника у овом послу г. Кашанина, без чијег знања, рада, пожртвовања и стрпљења не бисмо се данас могли овде састати.“

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top