Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Сви будући чланови Симовићеве влади били су саветовани да ноћ између 26. и 27. марта не проведу у властитом дому, него да се склоне код сигурних пријатеља и да код њих чекају развој догађаја

Недићева „Комисија за испитивање одговорности у вези државног удара од 27 марта 1941 године“ испитивала је начин на који је припреман пуч. Др Мирко Косић, професор Универзитета и бивши народни посланик, покушао је да разјасни потезе које су вукли неки од протагониста које је он познавао. Он је сматрао да се Симовић много пре пуча „носио мишљу да помоћу војног притиска присили Кнеза да прихвати концентрациону владу са њим на челу, те да се тако, с обзиром на ратне опасности, осигура земљи једна, по његовом мишљењу, ауторитативна влада“. Са овим Симовићевим плановима слагао се професор Слободан Јовановић, добар Симовићев пријатељ.

Др. Мирко Косић:

У почетку припремања преврата генерал Симовић није имао намеру да обара Намесништво. Он је уствари хтео да изведе нешто слично „бугарском пучу“, када је пуковник Дамјан Велчев уз помоћ официра софијског гарнизона присилио краља Бориса да образује владу какву му је он био предложио. У току многих разговора са Симовићем стекао сам утисак да он у основи није био противу Кнеза Павла, који му је својом високом наобразбом и аристократским држањем чак и импоновао, и био је само, по мом дубоком убеђењу, у својој великој самољубивости веома увређен што Кнез није са њим ближе сарађивао, што га није питао за савете и што му није поверио министарство војно. Ово моје мишљење потврђује чињеница, што је генерал Симовић касније, у току преврата, настојао да се Кнезу ништа зла не деси, јер је било официра који су тражили да се Кнез и остали главни политички људи одговорни за пакт смакну. Многи официри – пучисти су отворено говорили: „Каква је то револуција, какав је то Трећи српски устанак, без иједне капи крви…“

Када је генерал Симовић отпочео разговоре о преврату са браћом Кнежевић, Радојем и Живаном, ови су безусловно тражили да се Намесништво укине и краљ прогласи пунолетним. Они су према Кнезу били непријатељски расположени и о њему се изражавали веома неповољно.

Др Косић је, затим, појаснио и улогу совјетских агената.

„Овоме гледишту браће Кнежевић придружио се и адвокат Драгиша Васић, стварни шеф Српског клуба, а то је имало свог нарочитог значаја. Драгиша Васић је одржавао тесне везе са совјетским послаником у београду Плотњиковом, те ово његово непријатељско држање према Кнезу, било је, уверен сам, инспирисано од стране Совјета. Сам Васић ми је једном приликом, у разговору, рекао да совјетска влада сматра Кнеза својим веома опасним противником, и да она будно прати сваки његов политички корак. Москва је наиме, према ономе што ми рече Васић, страховала да Кнез, који је био у добрим односима и са Енглезима и са Немцима, не покуша неко посредништво између двеју зараћених страна на штету Совјета, утолико пре што је совјетским државницима био добро познат његов антикомунистички став, као и његове везе са руском емиграцијом. Уклонити Кнеза са једног важног политичког положаја било је за Совјете од особитог значаја, те су они, свакако, у томе смислу саветовали Васића. Совјетски посланик Плотњиков је био, несумњиво, веома добро обавештен о припремама државног удара, те се његов изненадни одлазак из Београда за Москву у очи самог пуча, може објаснити настојањем совјетске владе да не открије своје везе са српским превратницима и да прими ма какву одговорност за пуч, јер се Москва добро чува да не поквари своје пријатељство са Немачком.

Знам, такође, да је Драгиша Васић одржавао преко свога пријатеља Владимира Рибникара, директора Политике, везе и са југословенском комунистичком партијом. Карактеристично је да су наши комунисти у јавним манифестацијама 27. марта подржали државни удар и били главни носиоци парола противу Немачке и Пакта, а такво држање они нису могли заузети без одобрења совјетског Посланства.“

Према исказу др Косића, мисија америчког пуковника Донована, нарочитог изасланика председника Рузвелта, била је од пресудног значаја за доношење коначне одлуке о пучу.

„Пуковник Донован је посетио генерала Симовића и овоме рекао да је у разговорима са Кнезом и Цветковићем стекао јасан утисак да ће они попустити Хитлеру и тражити начин да се са њим споразумеју, а то би по његовом савету требало на сваки начин спречити… Америка, истина, није у рату, рекао је Донован, али она свим средствима помаже Енглеску, и никада неће пристати на немачку превласт у Европи. Председник Рузвелт је чврсто решен да уништи немачки нацизам, макар и по цену рата…

Речи пуковника Донована учиниле су дубок утисак на Симовића те је он изасланику претседника Рузвелта рекао, да ће војска силом спречити сваки покушај Кнеза и његове владе, који би нас могао компромитовати у очима Америке и наших старих савезника. Он је пуковника Донована обавестио о припремама државног удара. Пуковник Донован је био веома задовољан оним што је чуо од Симовића, и обећао је, пуну моралну и материјалну помоћ! За одржавање везе са генералом Симовићем пуковник Донован је одредио адвоката Ђорђа Радина, америчког грађанина, који је тада живео у Београду.

Генерал Симовић је одржавао везе са многим политичарима и његова канцеларија у Команди ваздухопловства је била право зборно место свих конспиративних елемената. За припремање преврата знали су: Милан Грол, Миша Трифуновић, Крста Милетић, Петар Живковић и Бошко Јевтић. Сви будући чланови Симовићеве влади били су саветовани да ноћ између 26. и 27. марта не проведу у властитом дому, него да се склоне код сигурних пријатеља и да код њих чекају развој догађаја.

Симовићеви пучисти су редовно били обавештавани од чланова Цветковићеве владе и официра Генералштаба како се одвијају преговори између владе и Немачке по питању приступања Пакту. Симовића и Слободана Јовановића су обавештавали министри др Срђан Будисављевић, др Михаило Константиновић и др Васа Чубриловић. Када су, након потписа у Бечу, они дали оставке, др Константиновићу су Симовић и Јовановић саветовали да повуче оставку како би они могли бити обавештени о даљим намерама Кнеза и Цветковића, а нарочито о томе шта су они предузимали да осигурају ред у земљи“.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)