Svi budući članovi Simovićeve vladi bili su savetovani da noć između 26. i 27. marta ne provedu u vlastitom domu, nego da se sklone kod sigurnih prijatelja i da kod njih čekaju razvoj događaja
Nedićeva „Komisija za ispitivanje odgovornosti u vezi državnog udara od 27 marta 1941 godine“ ispitivala je način na koji je pripreman puč. Dr Mirko Kosić, profesor Univerziteta i bivši narodni poslanik, pokušao je da razjasni poteze koje su vukli neki od protagonista koje je on poznavao. On je smatrao da se Simović mnogo pre puča „nosio mišlju da pomoću vojnog pritiska prisili Kneza da prihvati koncentracionu vladu sa njim na čelu, te da se tako, s obzirom na ratne opasnosti, osigura zemlji jedna, po njegovom mišljenju, autoritativna vlada“. Sa ovim Simovićevim planovima slagao se profesor Slobodan Jovanović, dobar Simovićev prijatelj.
Dr. Mirko Kosić:
U početku pripremanja prevrata general Simović nije imao nameru da obara Namesništvo. On je ustvari hteo da izvede nešto slično „bugarskom puču“, kada je pukovnik Damjan Velčev uz pomoć oficira sofijskog garnizona prisilio kralja Borisa da obrazuje vladu kakvu mu je on bio predložio. U toku mnogih razgovora sa Simovićem stekao sam utisak da on u osnovi nije bio protivu Kneza Pavla, koji mu je svojom visokom naobrazbom i aristokratskim držanjem čak i imponovao, i bio je samo, po mom dubokom ubeđenju, u svojoj velikoj samoljubivosti veoma uvređen što Knez nije sa njim bliže sarađivao, što ga nije pitao za savete i što mu nije poverio ministarstvo vojno. Ovo moje mišljenje potvrđuje činjenica, što je general Simović kasnije, u toku prevrata, nastojao da se Knezu ništa zla ne desi, jer je bilo oficira koji su tražili da se Knez i ostali glavni politički ljudi odgovorni za pakt smaknu. Mnogi oficiri – pučisti su otvoreno govorili: „Kakva je to revolucija, kakav je to Treći srpski ustanak, bez ijedne kapi krvi…“
Kada je general Simović otpočeo razgovore o prevratu sa braćom Knežević, Radojem i Živanom, ovi su bezuslovno tražili da se Namesništvo ukine i kralj proglasi punoletnim. Oni su prema Knezu bili neprijateljski raspoloženi i o njemu se izražavali veoma nepovoljno.
Dr Kosić je, zatim, pojasnio i ulogu sovjetskih agenata.
„Ovome gledištu braće Knežević pridružio se i advokat Dragiša Vasić, stvarni šef Srpskog kluba, a to je imalo svog naročitog značaja. Dragiša Vasić je održavao tesne veze sa sovjetskim poslanikom u beogradu Plotnjikovom, te ovo njegovo neprijateljsko držanje prema Knezu, bilo je, uveren sam, inspirisano od strane Sovjeta. Sam Vasić mi je jednom prilikom, u razgovoru, rekao da sovjetska vlada smatra Kneza svojim veoma opasnim protivnikom, i da ona budno prati svaki njegov politički korak. Moskva je naime, prema onome što mi reče Vasić, strahovala da Knez, koji je bio u dobrim odnosima i sa Englezima i sa Nemcima, ne pokuša neko posredništvo između dveju zaraćenih strana na štetu Sovjeta, utoliko pre što je sovjetskim državnicima bio dobro poznat njegov antikomunistički stav, kao i njegove veze sa ruskom emigracijom. Ukloniti Kneza sa jednog važnog političkog položaja bilo je za Sovjete od osobitog značaja, te su oni, svakako, u tome smislu savetovali Vasića. Sovjetski poslanik Plotnjikov je bio, nesumnjivo, veoma dobro obavešten o pripremama državnog udara, te se njegov iznenadni odlazak iz Beograda za Moskvu u oči samog puča, može objasniti nastojanjem sovjetske vlade da ne otkrije svoje veze sa srpskim prevratnicima i da primi ma kakvu odgovornost za puč, jer se Moskva dobro čuva da ne pokvari svoje prijateljstvo sa Nemačkom.
Znam, takođe, da je Dragiša Vasić održavao preko svoga prijatelja Vladimira Ribnikara, direktora Politike, veze i sa jugoslovenskom komunističkom partijom. Karakteristično je da su naši komunisti u javnim manifestacijama 27. marta podržali državni udar i bili glavni nosioci parola protivu Nemačke i Pakta, a takvo držanje oni nisu mogli zauzeti bez odobrenja sovjetskog Poslanstva.“
Prema iskazu dr Kosića, misija američkog pukovnika Donovana, naročitog izaslanika predsednika Ruzvelta, bila je od presudnog značaja za donošenje konačne odluke o puču.
„Pukovnik Donovan je posetio generala Simovića i ovome rekao da je u razgovorima sa Knezom i Cvetkovićem stekao jasan utisak da će oni popustiti Hitleru i tražiti način da se sa njim sporazumeju, a to bi po njegovom savetu trebalo na svaki način sprečiti… Amerika, istina, nije u ratu, rekao je Donovan, ali ona svim sredstvima pomaže Englesku, i nikada neće pristati na nemačku prevlast u Evropi. Predsednik Ruzvelt je čvrsto rešen da uništi nemački nacizam, makar i po cenu rata…
Reči pukovnika Donovana učinile su dubok utisak na Simovića te je on izaslaniku pretsednika Ruzvelta rekao, da će vojska silom sprečiti svaki pokušaj Kneza i njegove vlade, koji bi nas mogao kompromitovati u očima Amerike i naših starih saveznika. On je pukovnika Donovana obavestio o pripremama državnog udara. Pukovnik Donovan je bio veoma zadovoljan onim što je čuo od Simovića, i obećao je, punu moralnu i materijalnu pomoć! Za održavanje veze sa generalom Simovićem pukovnik Donovan je odredio advokata Đorđa Radina, američkog građanina, koji je tada živeo u Beogradu.
General Simović je održavao veze sa mnogim političarima i njegova kancelarija u Komandi vazduhoplovstva je bila pravo zborno mesto svih konspirativnih elemenata. Za pripremanje prevrata znali su: Milan Grol, Miša Trifunović, Krsta Miletić, Petar Živković i Boško Jevtić. Svi budući članovi Simovićeve vladi bili su savetovani da noć između 26. i 27. marta ne provedu u vlastitom domu, nego da se sklone kod sigurnih prijatelja i da kod njih čekaju razvoj događaja.
Simovićevi pučisti su redovno bili obaveštavani od članova Cvetkovićeve vlade i oficira Generalštaba kako se odvijaju pregovori između vlade i Nemačke po pitanju pristupanja Paktu. Simovića i Slobodana Jovanovića su obaveštavali ministri dr Srđan Budisavljević, dr Mihailo Konstantinović i dr Vasa Čubrilović. Kada su, nakon potpisa u Beču, oni dali ostavke, dr Konstantinoviću su Simović i Jovanović savetovali da povuče ostavku kako bi oni mogli biti obavešteni o daljim namerama Kneza i Cvetkovića, a naročito o tome šta su oni preduzimali da osiguraju red u zemlji“.
*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića
NASTAVIĆE SE…
Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić
Izvor: NEDELjNIK
Vezane vijesti:
Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)
Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)
Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)
Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)
General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)
Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)
Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)
Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)
Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)
Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)
Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)
Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)
Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)
Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)
Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)
Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)
Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)
Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)
Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)
Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)
Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)
Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)
Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)