arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Јово Бећир

ЈАСЕНОВАЧКИ СРБИН из Црне Горе

Данас, када они што носе униформу монтенегринске војске баш отворено брукају своје српске корене служећи налогодавцима из НАТО, да буду будући окупаторски официри на Космету кога назвају „независном државом“, преко је потребно потсетити на лик и дело правог црногорског официра, али Србина, који је поносно и часно носио свој копоран и еполете на њему. Још као млад официр, Јово Бећир почео се припремати за онај тренутак када почне ослобађање дела поробљене Отаџбине од Османлија. Ђак талијанске војне академије из Модене, јер су Црногорци после удаје ћерке кнеза и потоњег краља Николе за талијанског суверена, тамо стицали своје стручно знање, стекао је солидно војно образовање као државни стипендиста. Још пре ослободилачког

blagoje-jagodic.jpg

Двапут их враћали са губилишта

Поточани су jедно од риjетких села у ливањскоj котлини, настањених мjешовитим становништвом, у коjему усташе због нечег ниjесу приступиле потпуном истребљењу Срба и затирању њихових кориjена. Ипак, страхови коjе jе неjач из овог села преживjела готово да су равни смрти. О голготи коjу jе преживjело педесет и пет становника овог села казуjе Благоjе Јагодић, тада jеданаестогодишњи дjечак: „Краjем седмога мjесеца четрес прве, одрасли и за рад способни мушкарци из Поточана затекли су се на планини, jедно сат и по ода од села. Било вриjеме косидбе, па ваљало уграбити за лиjепиjе дана и приjе светаца. Једно jутро, ето сеоскога кнеза Јака Михаљице, званог Јакић. Иде кроз село и наређуjе женама да

У Њујорку откривен споменик у помен жртвама логора смрти Јадовно

У недељу је у Меморијалном парку холокауста у Бруклину у Њујорку, откривенo спомен обиљежје страдалима у комплексу логора смрти хрватских усташа Јадовно – Госпић – Паг. Споменик је постављен као плод сарадње Истраживачког института Јасеновац из Њујорка и УГ Јадовно 1941. из Бање Луке. Идеја да се на сјеверноамеричком континенту постави обиљежје за страдале, родила се још 2013. године, када су представници УГ Јадовно 1941. из Бање Луке боравили у Њујорку, гдје је том приликом отворена изложба „Моје Јадовно“. – Имали смо великих проблема, јер је амбасада Хрватске чинила све да то спријечи. Због тих притисака, одустали смо од навођења тачног броја жртава. Формулација „више хиљада“ је свакако истина, али

А како гробове да замијенимо?

Све до 11. априла 1992. године, међу Србима у Ливну jе тињала нада да се зло неће поновити, да ће разум побиjедити и да ће се све ипак разминути на витлању  националистичким барjацима и проусташкоj галами, можда на диобама и сеобама, без крви и злочина. Тог дана jе, међутим, громовито одjекнула виjест да jе на путу Гламоч – Ливно, на перифериjи Гламочког поља, убиjен Србин, Ливњак, Миле Радоjа. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. марта 2016. године. Да све буде жалосниjе и парадоксалниjе, управо Миле Радоjа, педесетjедногодишњи електричар, стасита људина као од Цинцара одваљена, човjек  коjи се ниjе боjао по два ока у глави, много приjе

У недељу откривање споменика жртвама Јадовна и Пага у Њујорку

У недељу, 19. маја 2019. у подне, у Бруклину (Њујорк, САД) у Меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста, биће откривен споменик у сјећање на Покољ, на жртве комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг из 1941. године. Споменик за 40.000 жртава Јадовна и Пага, у Бруклину ће заједно открити Данијел Симић, Дани Новак и Бари Литучи. Не тако давне 2013. године, на позив господина Барија Литучија, директора THE JASENOVAC RESEARCH INSTITUTE из Њујорка,  Душан Басташић и Данијел Симић су отворили изложбу „Моје Јадовно“ и присуствовали у Бруклину комеморативном скупу у Меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста. У том Меморијалном парку, захваљујући господину Барију Литучију (Barry Lituchy) стоји и спомен плоча посвећена жртвама

ognjena_marija_livanjska.jpg

Спасих душу своју

Све оно што се у Другом свjетском рату, посебно у првоj ратноj години, збивало у Ливну и околини, само jе неодвоjиви дио пакленог наума Анта Павелића коjи се у Ватикану заклео да ће на Балкану ударити брану православљу, да ће стварањем чистокрвне Независне државе Хрватске направити непрелазни бедем ширењу православља на запад, али и моћну одскочну даску за ширење римокатоличке вjере на исток. И ливањски Срби су се нашли на оном стравичном списку од 1.885.943 српске душе коjе су усташе наумиле уклонити из Хрватске по било коjу циjену. Они су, како пише Виктор Новак у своjоj чувеноj књизи „Magnum crimen“  „имали да приђу или ‘вjери дjедова’, или да их се

ЛИНТА: У БЛАЈБУРГУ СЛИКА И ПРИЛИКА ПРАВЕ ХРВАТСКЕ

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује да је јучерашња комеморација убијеним усташким злочинцима у Блајбургу слика и прилика праве Хрватске. „Блајбург је од доласка Фрање Туђмана и ХДЗ-а на власт 1990. године постао мјесто гдје представници државне власти, Католичке цркве и стотине хиљада Хрвата долазе у суштини да изразе тугу због пропасти НДХ, а не због помена тобоже невиним жртвама“, навео је Линта. Он је оцијенио да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је геноцидна Независна Држава Хрватска /НДХ/ била права хрватска држава, а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма, саопштено је из

Сандра Благић: Ми потомци жртава, требамо савити главе до земље и тражити опрост

Након 77. љета, јесени и зима, први пут је служен парастос за пострадале православне мученике. На Земунском гробљу Гардош, у заједничку гробницу бачено је 6500 душа, жена, дјеце, старих и изнемоглих са Козаре и Поткозарја. Довожени су по ноћи у запрежним колима са београдског старог сајмишта, некадашњег логора Земун, док је крв текла у потоцима земунским улицама. Они који су давали знакове живота, дотучени су и заједно са осталим православним Србима бачени у заједничку гробницу. У суботу, 11.маја 2019, нас педесетак душа помолили смо се и запалили свијеће за наше мученике, који су тих стравичних мученичких дана пали. Пали од њемачких и усташких звијерских руку и заборављени од сопственог народа.

Преминуо Никола Бањац, један од посљедњих преживјелих логораша Јасеновца

У Козарској Дубици је у 89. години умро један од ријетких логораша који су преживјели голготу у злогласном концентрационом логору Јасеновцу Никола Бањац. Имао је 12 година када је 1942.године са породицом доведен у логор и ту је последњи пут видио оца и још неколико чланова породице. Никола Бањац је рођен 1930. године у селу Кошућа и био је најстарије од шестеро дјеце. По завршетку школовања радио је као економиста у многим предузећима, а најдуже у ДИП „Козари““гдје је пензионисан 1990. године. Био је активан омладинац и учествовао у омладинским радним акцијама, на изградњи ратом опустошене земље. Активно је радио у друштвено политичким организацијама,обављајући успјешно разне функције.Одласком у пензију био

Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ

Не знам да ли постоји још нека престоница, а да је на свом градском подручју имала логор за истријебљење. Београд је имао полигон затирања Јевреја, Рома, противника окупације, припадника оба покрета отпора… Земунски логор Старо сајмиште, тада званично на територији Независне Државе Хрватске, а под њемачком управом, ипак је највише уништио Срба. Историјски докази свједоче за више од 10 000 Срба убијених у логору на прагу Београда. Перверзно зло је уживало у сваком трену креације понижења. У српској престоници – систем за уништење Срба. И горе од тога, све ово скоро да је заборављено, немаром понижено. У међународној арени за права српских жртава из Другог свјетског рата Србија се ослања

ТРИБИНА: „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ (видео)

У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945. године последњи логораши Јасеновца, својим изнуреним телима пробили бодљикаву жицу и извршили пробој из логора. Нажалост, од њих око 1.200 том приликом преживело је само 90. *** ТРИБИНА „ЈАСЕНОВАЦ-ЛОГОР СМРТИ – И ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛОЧИН“ Јасеновац је један од најстрашнијих логора смрти на подручју НДХ у току Другог светског рата. Од августа 1941. до 22. априла 1945. године био је страшно судилиште за Србе, Јевреје и Роме. Покушај четника да

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

ДАНИЦА ЛАЛИЋ, удата СТОЈИЋ: Није вољела подсјећања на страхоте које је преживјела

Ћутала је до гроба

И запис који слиједи датира из августа 1990. године: На сурчинском гробљу већ четири године почива Даница Стојић, рођена Лалић, једна од четрнаесторо преживјелих из јаме Равни долац. Са црне надгробне плоче гледају ведре очи, а на мирном овалном лицу нема ни трага петње, ништа што би незнанцу казало каква је мука прерано сломила ову стамену жену, шта је скршило дух и снагу која зрачи са тог лица. Не умију то да објасне ни њена дјеца Драгиња и Бранко. Мало, премало знају о судбини своје мајке, о ономе што је преживјела као једанаестогодишња дјевојчица тог црног љета 1941. године, далеко одавде, у утроби Динаре. Није мајка никад жељела да их

Александар Нећак: Сваки човек који дозна истину и који је прихвати, наш је успех

На гробљу у Земуну, у суботу 11. маја. 2019. код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Истога дана, на Старом сајмишту, Србима Kозаре и Поткозарја, др Милован Писари говорио је о страдању њихових ближњих, рођака, пријатеља и сународника у Пролазном логору Земун. Наш заједнички непријатељ је потискивање сећања на људе и догађаје из мрачног периода наше заједничке историје. Непријатељи су нам и они који деценијама систематски не дозвољавају да истина изађе из мрака који нам они намећу. Рачунају да ако не ми онда наши потомци, генерације иза нас, неће знати зашто су им преци

Изложба о Козарској Дубици као мјесту геноцида над Србима у НДХ

Изложба фотографија и докумената „Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945“, аутора Мирка Димића који је кустос-историчар у Спомен-подручју Доња Градина, отворена је синоћ у Градској кући у Суботици. Изложба свједочи о страшним страдањима становништва Козарске Дубице, а за све заинтересоване одржано је и предавање о теми „Страдање народа Поткозарја у вријеме НДХ“, саопштено је из Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина. Према ријечима аутора, изложба се састоји из више дијелова, хронолошки је поредана по годинама, а у уводу говори о оснивању НДХ, доношењу законодавства и кључним моментима за геноцид који ће се касније догодити. Изложба је у Суботици привукла пажњу великог броја грађана, а

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.