arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Милош Ковић – Ваља нам служити истини, а не окупаторима

2. октобар 2020.

Зашто сам против Николе Самарџића поднео пријаву за одобравање геноцида над српским народом у НДХ? Геноцид над Србима у НДХ кључна је тема наше историје. Темељна, детаљна историја овог догађаја, протумаченог у дужој историјској перспективи, још није написана. Наша званична култура, наши уџбеници и телевизије немају одговор на питање: одакле и зашто Јасеновац? Ми Јасеновац и геноцид још нисмо поставили у темеље нашег националног идентитета, по угледу на Јермене или Јевреје, тамо где се већ налазе Свети Сава, Косово, Карађорђе, или Први светски рат. За разлику од Јевреја и Јермена, ми у сопственој земљи дозвољавамо порицање геноцида над српским народом. Југославије одавно нема, у пропаганду НАТО медија нико разуман више

ВИДЕО: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020.

7. септембар 2020.

Погледајте репортажу рађену у продукцији удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке о Дану сјећања на Јадовно 1941, обиљеженом једанаесту годину за редом. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2020. и одржан помен за 38.000 српских жртава система концентрационих логора смрти Госпић–Јадовно–Паг и све остале жртве Покоља, геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на мјеста страдања на Велебиту и Пагу али су се у великом броју окупили код наше светиње недалеко од Београда. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из

Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг

27. август 2020.

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља. „Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском,

Проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом

26. август 2020.

Доносимо проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом, првобитно објављеног 20. августа 2020.  Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно

Радио Слобољубве: Проф. др Милош Ковић: Спречимо да се зло понови!

24. август 2020.

У манастиру св. Архиђакона и првомученика Стефана у Сланцима, у суботу 22. августа 2020. године служен је парастос жртвама Покоља у Јадовну 1941. године, геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, забележила је за наш радио Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ. Српски историчар и родољуб, проф. др Милош Ковић, који је молитвено учествовао у овом догађају, у разговору за Радио „Слово љубве“ који је водила гђа Зорица Зец, на почетку напомиње да „постоје питања на која морамо да дамо одговор – шта се догодило у Јадовну и зашто се то догодило и шта ми данас морамо урадити да запамтимо како бисмо разумели, што је нажалост питање на које струка

Душан Басташић уз Шаранову јаму на Велебиту, подручје некадашњег комплекса логора

Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2020.

Пред годишњицу затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. августа. 2017. године. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже за „Новости“ да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се лане коначно почело обележавати дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да

Протест против порицања геноцида над српским народом

20. август 2020.

Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно подржао анонимну проусташку објаву у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу

Усвојена иницијатива да град Ниш добије назив улице Јасеновачких жртава

18. август 2020.

Коначно, град Ниш после оволико деценија добио улицу Јасеновачких жртава. ДАНАС ЈЕ КОМИСИЈА ЗА ПРОМЕНУ НАЗИВА ДЕЛОВА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И НАЗИВА УЛИЦА ГРАДА НИША ПРОМЕНИЛА НАЗИВ УЛИЦЕ ВИНКОВАЧКА У УЛИЦА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА. Овим чином исправили смо вишегодишњу неправду над тим људима, то је био геноцид какав свет не памти. Покољ! Они су то одавно заслужили, а мислим да је дошло време да ту деценијску грешку коначно полако исправљамо, преноси председник комисије Бојан Маринковић. У време када нам отимају и краду историју, морамо се ујединити око битних историјских тема, између осталог и о броју страдалих у НДХ и шире, зато, није лоше остварити саборност око симболичног чина именовања улице по њима

Прошло 79 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну

14. август 2020.

Прије 79 година, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. “Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти”, каже предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. “Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате

Мастиловић: Неозбиљно је употријебити ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац

8. јул 2020.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да култура сјећања не може и не смије бити култура кратког и селективног памћења и нагласио да је неодговорно олако употребљавати ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац, Јадовно, Брод на Дрини, Гаравице, херцеговачке јаме безданице и остала стратишта. Након што је професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Златиборка Попов Момчиновић на Н1 телевизији рекла да се „оно што се десило не назива правим именом, а постоји међународна пресуда да је ријеч о `геноциду` у Сребреници“ и да одређеним структурама смета да то јавно признају, Мастиловић је истакао да су ставови изнесени у тој емисији лични ставови Момчиновићеве, а не

Бари Литучи: Надамо се да коментари које је изнео Драгослав Илић, историчар запослен у државној установи, не одражавају ставове Владе Републике Српске

22. јун 2020.

Критика постављања споменика жртвама Јадовна и Пага у Њујорку је потпуно неоправдана, нарочито ако се има у виду да упоредив споменик жртвама тих стратишта не постоји ни у Републици Српској ни у Републици Србији. ENGLISH / ЕНГЛЕСКИ Прошло је две године откако је Скупштина удружења грађана Јадовно 1941, донијела одлуку да геноцид почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ и позвала стручну и најширу јавност да то усвоји. Од тада па до данас, унаточ томе да је нашу одлуку подржало низ еминентних чланова српске академске заједице и неколико удружења потомака жртава Покоља, не престају негативне реакције, осуде па и увреде на рачун удружења Јадовно 1941. које

Barry Lituchy: We hope that comments expressed by Dragoslav Ilić, a historian employed by the governmental institution, do not reflect the views of the Government of the Republika Srpska

20. јун 2020.

Criticism of the establishment of the New York City Monument to the victims of Jadovno and Pag is completely unjustifiable, especially considering that there no comparable monument to the victims of these killing sites exist in either Republika Srpska or Serbia. СРПСКИ / SERBIAN Two years have passed since the Assembly of the Association of Citizens Jadovno 1941. decided to name the genocide of Serbs by Independent State of Croatia as the Pokolj  (Slaughter) and called on the professional and general public to adopt it. From then on, even though our decision was supported by some of the eminent members of the Serbian academic community and several associations of descendants

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

14. јун 2020.

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Мирољуб Јевтић: Да ли „Црква у Хрвата“ размишља о својој будућности

1. јун 2020.

Мисли ли врх ХРЦ да папи треба бес Светског јеврејског конгреса? И што је још важније, бес Руске православне цркве (РПЦ). Овај текст  пише  неко  ко је  у најмању руку  благонаклон према Хрватској римокатоличкој цркви (ХРЦ), ако ни збoг чега другог оно због заједничких вредности које би требало да црпимо из Јеванђеља.  Полазећи  од тога питам  се  да ли су  приликом доношења одлуке о  служби посвећеној  догађајима у Блајбургу озбиљно размислили о  стању у коме се налази хришћанство? Целокупно хришћанство, али  и хришћанство  у њиховој отаџбини БиХ? Мени се чини да нису.  Да ли сам у праву или нисам нека покажу следеће чињенице. Најважнијa од свих, за њих је податак

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА