Jadovno 1941. Архиве - Страница 2 од 5 - Јадовно 1941.

Почетна » Jadovno 1941. » Страна 2

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Басташић: Ко нам и зашто препоручује оне који поричу Покољ

24. август 2023.

Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за ревизионистичке изјаве челника домаћих институција у чијој компетенцији је развијање и очување културе памћења на Покољ, злочин Геноцида почињен над Србима од стране НДХ, сматрамо актуелним и вриједним да подсјетимо на прилог објављен на нашем порталу октобра мјесеца 2020. године На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Ријеч је о интервјуу под насловом „Матаушић: Очекујем дезавуирање истине о Јасеновцу и Диани Будисављевић“ који је за Радио слободна Европа урадио новинар

Др Ђуро Затезало: Покољ на Крушковачама

6. август 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КРУШКОВАЧЕ KРУШKОВАЧЕ Геноцид над српским цивилним становништвом села Дивосела, Читлука и Орница у Лици код Госпића извршиле су усташе 5. и 6. аугуста 1941. године. Нечувени масакр над избјеглицама извела је усташка војска Независне Државе Хрватске, поглавара Анте Павелића, у ували Kрушковаче, јачине једне бојна, личког здруга, под командом Ивана Девичића Пивца. Тог љетног дана 5. аугуста у само свануће српске избјеглице из својих спаљених села кућа, нашле су се изненађене, опкољене звијерима у људској сподоби. Чула се усташка вика, урликање, вриска: „Kољите! Не пуцајте!

Свети Петар Дабробосански: Останите на својим парохијама, па шта буде народу, нека буде и вама

26. фебруар 2023.

Уместо Даре, можете ли да запамтите један број? Знам, причају многи и тек ће причати о Дари из Јасеновца, али… Можете ли да запамтите један број? Eво овај, 29781. Ова прича би баш могла да се зове тако, 29781, а могла би се назвати и „маљ“ или на неки други начин. Наслов ћете ви одабрати, а ево и о чему се ради: Било је то једне мајске ноћи, када је телефон митрополита дабро-босанског Петра Зимоњића изненадно зазвонио. Мора бити да је био свестан шта је посреди, јер су дани новог страдања поново заменили дане мира. Само, ови нови дани нису били као они у време Великог рата, када је по

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

2. јануар 2023.

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата себи и другима, јесмо ли „варали на контролном“, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

Нова књига Ђорђа Бојанића: „СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20. ВЕКУ“

9. децембар 2022.

Овом историјском књигом проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка слободи наш народ је трагично страдавао од памтивека и остао непокорен. Књига је писана да продре у суштину СРПСКОГ СТРАДАЛАШТВА И ПАТЊЕ. Ово сваки Србин мора да зна, на то нас обавезују убијени и измучени преци. РЕЦЕНЗИЈУ ЗА КЊИГУ написала је академик Радмила Тонковић Цена бесмртности и слободе је велика. Овом историјском књигом проф. Бојанић свој српски народ чини бесмртним, упркос високо плаћеној цени, јер Србин може да буде срећан само када је здрав и слободан. У вечној тежњи ка

Макормик: Хапшење Павелића био превелики ризик за САД и Ватикан

18. март 2022.

Амерички историчар Роберт Макормик изјавио је да је Ватикан веома добро знао за злочине у Независној Држави Хрватској (НДХ), а да је хапшенје хрватског ратног злочинца Анте Павелића спријечено јер је неко закључио да је то превелики ризик за Ватикан и САД. “Ватикан је веома добро знао шта се догађа у НДХ, њихови представници били су присутни у Хрватској током рата”, каже Макормик, који је аутор кнјиге “Хрватска под Антом Павелићем: САД, усташе и геноцид у Другом свјетском рату”. Макормик оцјењује да би документи из периода Другог свјетског рата које Ватикан ставља на располаганје требало да пруже важне информације о бијегу Павелића. “До сада доступни документи указују да је Павелић

Душан Буковић: СЕЛО ПОЛАЧА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

13. март 2022.

Из публикације: Јован Ивекић, Полача у борби за слободу, „Србија – Serbia“, јун 1978, Fruitland, Ont., Canada Не улазећи ни у какве друге коментаре, данас смо били у прилици да посетимо велику Универзитетску библиотеку у којој се налази преко два милиона књига, страних и домаћих, где смо пронашли и овај чланак Јове Ивекића који је објављен у Ђујићевој „Србији“, под насловом “Полача у борби за слободу“, где између осталог стоји: „У подножју кршне и поносне Динаре истиче се познато српско село Полача у Далмацији. Оно се састоји од већег броја мањих засеока, груписаних у Великој и Малој Полачи и Подинарју. Полача по броју становника спада у већа насеља у Далмацији.

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

20. фебруар 2022.

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм „Дара из Јасеновца“. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише „умивен“и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

РТРС: Обиљежен Дан сјећања на Јадовно (ФОТО/ВИДЕО)

21. јун 2021.

У организацији Удружења „Јадовно 1941“ обиљежено је 80 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. У храму Светог Петра и Павла у Смиљану служен је парастос, а помен жртвама код Шаранове јаме на Велебиту. Упркос претходно добијеној дозволи учесницима обиљежавања у Хрватској онемогућено је постављање Часног крста поред јаме Бадањ. Крст је освештан и остављен у манастиру Медак. Јама Бадањ на Велебиту, недалеко од села Ступачиново, у којој су на најсвирепији начин убијени недужних Срби, лоцирана је крајем прошле године. Чланови Удружења „Јадовно 1941“ хтјели су да поставе Часни крст, али нису успјели. Након позитивних искустава са полицијом из Госпића, саопштено нам је да новоизабрани начелник

Јадовно – место где су усташе убијале без испаљеног метка и лако сакривали своја злодела (ВИДЕО)

21. јун 2021.

Парастосом у храму Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану и над крашким јамама – масовним гробницама на обронцима Велебита, одржан је помен жртвама логора Јадовно-Госпић-Паг. Дан сећања на Јадовно, на 80-ту годишњицу страдања, организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комлекса логора смрти НДХ „Јадовно 1941“. Аутор: Јелена Божовић Под старом липом, крај цркве у Смиљану и родне куће Николе Тесле – заједничка гробница за 530 убијених Срба. Парастос у храму и наставак путовања, трагом страдалника 1941. и злочина који су прикривани. У јамама на Велебиту, и губилиштима на острву Паг, током четири месеца усташе су ликвидирале 42.000 људи – Срба, Јевреја и Рома, из Хрватске, Босне и Херцеговине

Патријарх Порфирије благословио обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021.

17. јун 2021.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ, на адресу удружења грађана Јадовно 1941. у Београду стигло је писмо са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија за обележавање Дана сећања на Јадовно 1941 – 2021. 24. јун као Дан сећања на Јадовно 1941. установило је истоимено удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг почетком 2010. године у Бањој Луци. Тога дана 1941. логор Јадовно на Велебиту је достигао своје коначне границе а логори Слана и Метајна на острву Пагу примили прве заточенике. Обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. благословили су тада блаженопочивши Патријарх српски Иринеј и Епископ горњокарловачки ГГ Герасим. Благослов Његове Светости Патријарха српског

Ђаци ће о Јасеновцу знати много више од једне реченице

6. март 2021.

У новом програму историје, по којем ће од септембра учити осмаци, међу кључним појмовима су геноцид, Холокауст, Јасеновац, Аушвиц, а од ђака се очекује да ће на крају разреда знати да укажу на узроке и последице историјских сукоба и ратова и дискутују о могућим начинима превенције конфликата. Други светски рат изучава се у осмом разреду основне школе и завршним разредима гимназије, али и у одговарајућим разредима средњих стручних школа у којима се бар годину дана национална историја учи и у трогодишњим профилима. Реторичко је питање да ли би се изнебуха бистрили уџбеници из историје с намером да се нарочито укаже на број реченица или страна посвећених геноциду, Холокаусту, страдању у

Степинчеве кости као мошти подељене црквама у Хрватској, Миленко Јахура у „Српском св(иј)ету“

4. март 2021.

Суза наша нема родитеља, ми ни данас немамо коме да се обратимо“, објашњава гост Српско св(иј)ета и апелује на људе да се више интересују, јер је скрнављење, непомињање, сакривање и немар, насилно узимање земљишта и мијењање назива дио геноцида који траје. „Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да

ПРЕДРАГ АНТОНИЈЕВИЋ: Прича о Дари наставиће се причом о Олуји

21. фебруар 2021.

Редитељ филма “Дара из Јасеновца” Предраг Антонијевић рекао је да ће након филма, у истоименој серији прича бити проширена и догађајима који се односе на операцију “Олуја”, као наставак приче о српском страдању и егзодусу из Хрватске, започетом током Другог свјетског рата. “Дотаћи ћемо се Олује да комплетирамо тај српски егзодус из Хрватске, оно што је почето током Другог светског рата, а што је завршено са Олујом. Значи срешћемо неке од тих ликова из овог филма. Ево ово први пут говорим јавно – срешћемо их сада у Олуји и уочи Олује”, рекао је Антонијевић за РТС. Он истиче да су се аутори и продуценти филма “Дара из Јасеновца” одлучили да

Вечерас на РТРС и РТС премијера филма „Дара из Јасеновца“

20. фебруар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића, снимљен уз подршку Филмског центра Србије, имаће ексклузивну телевизијску премијеру на Радио-телевизији Републике Српске вечерас у 20.05 часова, без могућности одложеног накнадног гледања на кабловским оператерима, који иначе нуде ову могућност својим корисницима. Радио-телевизија Републике Српске откупила је ексклузивна права за БиХ за емитовање филма и серије „Дара из Јасеновца“. Филм ће у исто вријеме имати ТВ премијеру и у Србији, на програму Радио-телевизије Србије. Подсјећамо, филм „Дара из Јасеновца“ премијерно је приказан 25. новембра у Грачаници. Сниман на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша, филм „Дара из Јасеновца“, је први играни филм на тему хрватског усташког логора Јасеновац у Другом свјетском рату. Ова