arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Владислав Б. Сотировић: ЈОСИП БРОЗ, ЈАСЕНОВАЦ И СРБОЦИД

У појединим медијима се поново покренуло питање значења споменика јасеновачким жртвама. Поред оног званичног објашњења да се ради о „каменом цвету“ појавило се и тумачење да је споменик у форми „окренуте куће“. Мој лични став је трећепозицијски–ради се о званичном симболу усташког покрета, тј. латиничном слову U које је у стилу универзалне победе окренуто ка све четири стране света. За рационалност оваквог објашњења потребно је само знати однос Ј. Броза (Тита) и КПЈ/СКЈ према Јасеновцу и србоциду у НДХ да би све било јасније.   Једна од најсрамнијих и најтамнијих мрља (а било их је премного) у историјату југокомуниста као и животописа самопроглашеног „маршала“ јесте питање односа КПЈ/СКЈ, партизана и њиховог

Тито је двапут био у Јасеновцу

Једна од заблуда која се односи на Тита, а коју ваш читалац Владислав Сотировић некритички и нетачно понавља ( „Јосип Броз, Јасеновац и србоцид”, „Политика”, „Међу нама”, 13. 2. 2021), јесте  да се покаже како су Срби тобоже имали негативан третман у Југославији. У том контексту се помиње и Јасеновац, а често говори о томе да Јосип Броз Тито никада није посетио Јасеновац. Тиме г. Сотировић и други  који ту заблуду пласирају желе да покажу да је Тито занемаривао српске жртве. А то не само да није тачно, него је и увредљиво, осим што представља и ноторну историјску неистину. Друг Тито је, наиме, двапут био у Јасеновцу. НАПОМЕНА: Сви наводи

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Нећак: Да нам се злочини више никада не понове

Једнога дана, број људи који су погледали филм „Дара из Јасеновца“, бити ће битан показатељ. И тада се неће гледати ко није имао желудац, а ко није имао нешто друго, већ ће бити сврстани у незаинтересоване. А бити незаинтересован значи исказивати пасиван однос према жртви и према злочину. Ма колико искрено саосећали са жртвама, а то јавно, понекад и храбро не показивали, остаће само ваша бол, а не и део заједничке, велике идеје да нам се злочини више никада не понове. Ја наравно овде не осуђујем никога, нити имам право на то. Ја само желим да укажем да пасиван однос према злочинима отвара простор за нове покоље. А у то

Ћеранић: „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци

Филм „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци, док је за друге резервисана улога жртава и хероја, шише Предраг Ћеранић, декан бањалучког Факултета за безбједност у ауторском тексту за портал Све о Српској. Текст преносимо у цијелости: Одлука надлежних да се филм „Дара из Јасеновца“ прикаже истовремено на јавним сервисима Србије и Републике Српске представља преседан, али је сигурно да се ради о исправној и одлуци у општем интересу. Наиме, премијерно приказивање, за Србију најављено у априлу мјесецу, изгледало је далеко и магловито. Што се филма тиче, због њега већ сијевају варнице, размјена „ватре“ је у току. А све се дешава у далекој Америци, гдје

Додик: Треба снимати још филмова о монструозним злочинима у Јасеновцу (ВИДЕО)

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је филм „Дара из Јасеновца“ на аутентичан начин приказао догађаје, те нагласио да треба снимати још филмова о Јасеновцу, јер злочин, монструозност, начини и масовност убијања Срба апсолутно не могу да буду обухваћени само у једном филмском приказу. Додик је изјавио да је Јасеновац најтрагичније мјесто у историји српског народа, које је скрајнуто, скривано, захваљујући не само српским противницима, него, нажалост, и неким Србима. Он је нагласио да истина о Јасеновцу није испричана, она је остала спекулативна, јер они који су чинили злочине над Србима у Јасеновцу то минимизирају и приказују да није тако монструозно као што јесте. Додик

Наташа Дракулић: Постоји бол и непребол, а Јасеновац је непребол (ВИДЕО)

Светска телевизијска премијера филма „Дара из Јасеновца“ је у суботу у 20 часова на Првом програму РТСа. Филм је настао на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша. За сценарио овог филма, Орден Карађорђеве звезде трећег степена, на Дан државности Србије, добила је Наташа Дракулић. Гошћа Јутарњег програма, сценаристкиња Наташа Дракулић истиче да јој Орден Карађорђеве звезде трећег степена који је добила на Дан државности значи више од свега што је до сада постигла у животу. „У августу 1995. године након Олује коју сам преживела са 16 година, ова земља је мени дала држављанство, дала ми шансу да се након свог тог ужасног рата који је вођен од 91. до 95. и

Моје Jадовно – отварање изложбе у Амбасади Србије, у Лондону 27.01.2014. | Moje Jadovno – otvaranje izložbe u Ambasadi Srbije, u Londonu 27.01.2014.

БРИТАНСКИ ИСТОРИЧАР НАХВАЛИО „ДАРУ ИЗ ЈАСЕНОВЦА“: „Главни циљ усташа је био истребљење Срба, филм био на удару неоправданих критика“

Филм „Дара из Јасеновца“, у чијем је фокусу прича о српској девојчици која се суочава са ужасима усташког концентрационог логора, од почетка је био оптуживан да је „националистички“ филм који промовише идеју „Велике Србије“. Еминентни британски историчар Рори Јоманс, стручњак за период усташке НДХ, не слаже се са таквим једностраним виђењем овог филма, истичући да је „Дара из Јасеновца“ озбиљан приказ фашистичког угњетавања. – И пре него што је публика имала прилике да погледа филм Предрага Антонијевића, који се бави стравичним злочинима усташа у комплексу логора смрти Јасеновац, наишао је на салве неоправданих критика америчких и британских филмских познавалаца – пише Јоманс за „Балкан инсајт“. Он наводи да су рецензенти филм бланко

Наташа Дракулић: Широм света ће се сазнати о српском страдању у Јасеновцу

Мој Оскар је добијен када смо успешно завршили снимање филма, а други Оскар је добијен када су Американци потписали светску дистрибуцију, каже сценаристкиња филма „Дара из Јасеновца“. “Желим да вјерујем да ће филм Дара из Јасеновца утицати на културу памћења српског народа, која често није на одговарајућем нивоу, а један од његових циљева је већ постигнут. Мој Оскар је добијен оног дана када смо успешно завршили снимање филма, а други Оскар оног дана када су Американци затражили и потписали светску дистрибуцију овог филма”, казала је за Радио Светигору сценаристкиња филма „Дара из Јасеновца“ Наташа Дракулић. Подсјећа да је 5. фебруара почела америчка дистрибуција овог остварења и да већ добија много порука

Никола Жутић: Непојмљиво и ванразумско антисрпство дијела америчких Јевреја достиже монструозне размјере

О Покољу као термину за српско страдалништво више се не смије проговорити. Логор Госпић – Јадовно – Паг се уопште не помиње. Антисрпство дијела америчких Јевреја достиже монструозне размјере, оно је управо непојмљиво, ванразумско… Склањање филма о Јасеновцу открива даљњу подлу стратегију неолиберала да Срби и даље морају бити реметилачки чинилац у свјетским размјерима, са геноцидном одговорношћу пред западним „слободним свијетом“. Форсирање појма холокауста као јединог термина за геноцид открива нам план да се Јевреји у још већој мјери приказују као једине жртве логорских система у Југославији, на уштрб истине о масовном српском страдању. Поводом одбијања филма у антисрпским медијима америчким, Јасеновац се представља као логор за Јевреје уз незнатан

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

Гледала сам пре неколико дана филм „Пролеће 1941“, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на

Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића, осуђеног у монтираном процесу пред хрватским правосуђем (1): Све су изрежирали с циљем сатанизације мене, Српске и Срба

Никада никога у животу нисам ударио, а камоли немоћну особу у логору, савјесно сам обављао своју дужност у логору за ратне заробљенике “Мањача” током тешких шест мјесеци 1992. године и потпуно сам невин човјек и пред Богом и пред људима. Овим ријечима своју исповијест за наш лист почиње пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекло хрватско правосуђе. – Нисам ништа чинио што је забрањено Женевском конвенцијом. Чинио сам све што сам био дужан и захваљујући томе многа недјела

ЛУКАЈИЋ У БАЊАЛУЦИ: Пуковник Војске РС после две и по године изручен из Хрватске

Пуковник Војске РС у пензији Дане Лукајић, који је у Хрватској у мају 2019. године осуђен на шест година затвора због ратног злочина, пребачен је из Хрватске у затвор у Бањалуци. У Судској полицији РС „Новостима“ је речено да су Лукајића преузели са граничног прелаза Велика Кладуша. Лукајићу је Жупанијски суд у Загребу на терет ставио ратни злочин над заробљеницима на Мањачи код Бањалуке из 1992. године. Осим по командној одговорности, оптужен је и да је лично малтретирао заробљенике. Ухапшен је 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу док је путовао на обележавање Дана сећања на Јадовно и 77 година од страдања више од 40.000 људи у комплексу усташких

Пуковник Дане Лукајић стиже у Републику Српску на служење казне

Дане Лукајић пуковник Војске Републике Српске у пензији који је у Хрватској осуђен на шест година затвора због ратног злочина, стиже на издржавање казне у KПЗ у Бањалуци. Лукајића су, како сазнаје АТВ, данас преузели припадници МУП-а Републике Српске и он би ускоро требало да стигне у KПЗ. Лукајићу је Жупанијски суд у Загребу на терет ставио, како је наведено у оптужници, почињени ратни злочин над заробљеницима на Мањачи код Бањалуке. Осим по командној одговорности оптужен је и да је лично малтретирао заробљенике. Оптужница и пресуда не одговарају чињеницама и засноване су на лажним свједочењима људи који желе да од Мањаче направе нешто што није тачно и људима као што

Мајсторовић Миливој: Моје сјећање

Рођен сам 12.07.1934. године у Горњем Чардаку коjи jе око 5 km удаљен од Млиништа. Крећући се некадашњом пругом узаног колосjека правцем Млиниште – Чардак – Јаjце, постоjала jе скретница коjа jе одваjала колосjек за Горњи Чардак, док се до Чардака од скретнице продужавало jош приближно 5 км. Гледаjући на географскоj карти  мjеста Чардак и Горњи Чардак стоjе jедан наспрам другога на међусобноj удаљености око 3 km ваздушне линиjе. Скретницу jе послуживао скретничар Мато; имао jе од кољена дрвену ногу, што се супростављало жељезничким прописима (вjероватно jе био ратни ветеран). Само мjесто jе било пусто, удаљено од других насеља, а комшиjе су му биле дивље звиjери – медвjеди и вукови.

ПОГЛЕД: Басташић – Да се утврди Дан сећања на српске жртве (ВИДЕО)

Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Наша стручна јавност до данас није установила Дан сећања на жртве геноцида почињеног над српским народом, ми тај датум немамо. Немамо ни музеј, ни меморијалну собу нити комплекс посвећен српским жртвама, а сву своју енергију усмерили смо да се додворимо хрватској историографији” – каже Душан Басташић, председник Удружења “Јадовно 1941”. Басташић говори да је у Хрватској постојао комплекс логора који се простирао од Госпића до Пага у време Другог светског рата. “Први ликвидациони центар у Хрватској је био у Госпићу. У тај комплекс су биле укључене безброј крашких јама

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.