arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Predsednik UG "Jadovno 1941" Dušan J. Bastašić Foto M. Filipović

Bastašić: Ko nam i zašto preporučuje one koji poriču Pokolj

24. avgust 2023.

Kako se proteklih dana u javnom prostoru (opet) razvila polemika vezana za revizionističke izjave čelnika domaćih institucija u čijoj kompetenciji je razvijanje i očuvanje kulture pamćenja na Pokolj, zločin Genocida počinjen nad Srbima od strane NDH, smatramo aktuelnim i vrijednim da podsjetimo na prilog objavljen na našem portalu oktobra mjeseca 2020. godine Na zvaničnoj fejsbuk stranici Muzeja žrtava genocida iz Beograda, javnosti je, ne prvi put, preporučen intervju kontroverzne hrvatske istoričarke Nataše Mataušić. Ista preporuka je objavljena i na zvaničnoj fejsbuk stranici Odbora za Jasenovac SAS SPC. Riječ je o intervjuu pod naslovom „Mataušić: Očekujem dezavuiranje istine o Jasenovcu i Diani Budisavljević“ koji je za Radio slobodna Evropa uradio novinar

visocica-divoselo.jpg

Dr Đuro Zatezalo: Pokolj na Kruškovačama

6. avgust 2023.

Đuro Zatezalo: „Radio sam svoj seljački i kovački posao” – SVJEDOČANSTVA GENOCIDA U NDH 1941. – 1945. II dopunjeno izdanje SVJEDOČANSTVA GORSKI KOTAR I LIKA KRUŠKOVAČE KRUŠKOVAČE Genocid nad srpskim civilnim stanovništvom sela Divosela, Čitluka i Ornica u Lici kod Gospića izvršile su ustaše 5. i 6. augusta 1941. godine. Nečuveni masakr nad izbjeglicama izvela je ustaška vojska Nezavisne Države Hrvatske, poglavara Ante Pavelića, u uvali Kruškovače, jačine jedne bojna, ličkog zdruga, pod komandom Ivana Devičića Pivca. Tog ljetnog dana 5. augusta u samo svanuće srpske izbjeglice iz svojih spaljenih sela kuća, našle su se iznenađene, opkoljene zvijerima u ljudskoj spodobi. Čula se ustaška vika, urlikanje, vriska: „Koljite! Ne pucajte!

Sveti Petar Dabrobosanski: Ostanite na svojim parohijama, pa šta bude narodu, neka bude i vama

26. februar 2023.

Umesto Dare, možete li da zapamtite jedan broj? Znam, pričaju mnogi i tek će pričati o Dari iz Jasenovca, ali… Možete li da zapamtite jedan broj? Evo ovaj, 29781. Ova priča bi baš mogla da se zove tako, 29781, a mogla bi se nazvati i „malj“ ili na neki drugi način. Naslov ćete vi odabrati, a evo i o čemu se radi: Bilo je to jedne majske noći, kada je telefon mitropolita dabro-bosanskog Petra Zimonjića iznenadno zazvonio. Mora biti da je bio svestan šta je posredi, jer su dani novog stradanja ponovo zamenili dane mira. Samo, ovi novi dani nisu bili kao oni u vreme Velikog rata, kada je po

Đurđica Dragaš: Moje čudo u čudnoj 2022. godini

2. januar 2023.

Kraj jedne i početak nove godine, vreme kada pravimo planove, ali još više podvlačimo crtu, zbrajamo i oduzimamo, razmišljamo o proteklih dvanaest meseci. Da li smo mogli bolje, jače, uspešnije? Jesmo li ispunili obećanja data  sebi i drugima, jesmo li „varali na kontrolnom“, razočarali ili usrećili svoje bližnje, možemo li da, bez stida, pogledamo svoj odraz u ogledalu? Iako je sigurno mnogo onih koji se ne osvrću i ne prave planove, onih koji žive samo za danas, verujem da je ipak više nas koji sebi postavljamo sva ova pitanja! Sećam se… i 2022. smo dočekali bez snega, u debelom plusu. Nije nam ipak, onako globalno, donela baš mnogo sunca i lepote.

Nova knjiga Đorđa Bojanića: „STRADANjA I ŽRTVE SRPSKOG NARODA U 20. VEKU“

9. decembar 2022.

Ovom istorijskom knjigom prof. Bojanić svoj srpski narod čini besmrtnim, uprkos visoko plaćenoj ceni, jer Srbin može da bude srećan samo kada je zdrav i slobodan. U večnoj težnji ka slobodi naš narod je tragično stradavao od pamtiveka i ostao nepokoren. Knjiga je pisana da prodre u suštinu SRPSKOG STRADALAŠTVA I PATNjE. Ovo svaki Srbin mora da zna, na to nas obavezuju ubijeni i izmučeni preci. RECENZIJU ZA KNjIGU napisala je akademik Radmila Tonković Cena besmrtnosti i slobode je velika. Ovom istorijskom knjigom  prof. Bojanić svoj srpski narod čini besmrtnim, uprkos visoko plaćenoj ceni, jer Srbin može da bude srećan samo kada je zdrav i slobodan. U večnoj težnji ka

Makormik: Hapšenje Pavelića bio preveliki rizik za SAD i Vatikan

18. mart 2022.

Američki istoričar Robert Makormik izjavio je da je Vatikan veoma dobro znao za zločine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), a da je hapšenje hrvatskog ratnog zločinca Ante Pavelića spriječeno jer je neko zaključio da je to preveliki rizik za Vatikan i SAD.  “Vatikan je veoma dobro znao šta se događa u NDH, njihovi predstavnici bili su prisutni u Hrvatskoj tokom rata”, kaže Makormik, koji je autor knjige “Hrvatska pod Antom Pavelićem: SAD, ustaše i genocid u Drugom svjetskom ratu”. Makormik ocjenjuje da bi dokumenti iz perioda Drugog svjetskog rata koje Vatikan stavlja na raspolaganje trebalo da pruže važne informacije o bijegu Pavelića. “Do sada dostupni dokumenti ukazuju da je Pavelić

Dušan Buković: SELO POLAČA U BORBI ZA SLOBODU

13. mart 2022.

Iz publikacije: Jovan Ivekić, Polača u borbi za slobodu, „Srbija – Serbia“, jun 1978, Fruitland, Ont., Canada Ne ulazeći ni u kakve druge komentare, danas smo bili u prilici da posetimo veliku Univerzitetsku biblioteku u kojoj se nalazi preko dva miliona knjiga, stranih i domaćih, gde smo pronašli i ovaj članak Jove Ivekića koji je objavljen u Đujićevoj „Srbiji“, pod naslovom “Polača u borbi za slobodu“, gde između ostalog stoji: „U podnožju kršne i ponosne Dinare ističe se poznato srpsko selo Polača u Dalmaciji. Ono se sastoji od većeg broja manjih zaseoka, grupisanih u Velikoj i Maloj Polači i Podinarju. Polača po broju stanovnika spada u veća naselja u Dalmaciji.

Đurđica Dragaš: Zaklela sam se da neću preplakati „Daru“

20. februar 2022.

Pre tačno godinu dana, na RTS-u je prikazan film „Dara iz Jasenovca“. Neko je plakao, neko bio besan, neko je tvrdio da je film previše „umiven“i da nije prikazana sva strahota Jasenovca. Bilo je i onih koji su se bavili sporednim stvarima, napadali autore, tvrdili da iza svega stoji politika. Jedino čega nije bilo je… ravnodušnost! Dara nas je prodrmala, potresla, naterala da stanemo na trenutak i zapitamo se… ko smo, gde idemo, ima li nam spasa! Ja se danas pitam šta smo uradili za ovih godinu dana. Šta smo naučili i da li smo ikako doprineli nezaboravu?! Da li smo učinili išta da sećanje na naše žrtve ne bledi?!

RTRS: Obilježen Dan sjećanja na Jadovno (FOTO/VIDEO)

21. jun 2021.

U organizaciji Udruženja „Jadovno 1941“ obilježeno je 80 godina od stradanja 38.000 Srba u kompleksu ustaških logora smrti Gospić-Jadovno-Pag. U hramu Svetog Petra i Pavla u Smiljanu služen je parastos, a pomen žrtvama kod Šaranove jame na Velebitu. Uprkos prethodno dobijenoj dozvoli učesnicima obilježavanja u Hrvatskoj onemogućeno je postavljanje Časnog krsta pored jame Badanj. Krst je osveštan i ostavljen u manastiru Medak. Jama Badanj na Velebitu, nedaleko od sela Stupačinovo, u kojoj su na najsvirepiji način ubijeni nedužnih Srbi, locirana je krajem prošle godine. Članovi Udruženja „Jadovno 1941“ htjeli su da postave Časni krst, ali nisu uspjeli. Nakon pozitivnih iskustava sa policijom iz Gospića, saopšteno nam je da novoizabrani načelnik

Jadovno – mesto gde su ustaše ubijale bez ispaljenog metka i lako sakrivali svoja zlodela (VIDEO)

21. jun 2021.

Parastosom u hramu Svetih Apostola Petra i Pavla u Smiljanu i nad kraškim jamama – masovnim grobnicama na obroncima Velebita, održan je pomen žrtvama logora Jadovno-Gospić-Pag. Dan sećanja na Jadovno, na 80-tu godišnjicu stradanja, organizovalo je Udruženje potomaka i poštovalaca žrtava komleksa logora smrti NDH „Jadovno 1941“. Autor: Jelena Božović Pod starom lipom, kraj crkve u Smiljanu i rodne kuće Nikole Tesle – zajednička grobnica za 530 ubijenih Srba. Parastos u hramu i nastavak putovanja, tragom stradalnika 1941. i zločina koji su prikrivani. U jamama na Velebitu, i gubilištima na ostrvu Pag, tokom četiri meseca ustaše su likvidirale 42.000 ljudi – Srba, Jevreja i Roma, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine

Patrijarh Porfirije blagoslovio obeležavanje Dana sećanja na Jadovno 1941 – 2021.

17. jun 2021.

Iz Kancelarije Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC, na adresu udruženja građana Jadovno 1941. u Beogradu stiglo je pismo sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Porfirija za obeležavanje Dana sećanja na Jadovno 1941 – 2021. 24. jun kao Dan sećanja na Jadovno 1941. ustanovilo je istoimeno udruženje potomaka i poštovalaca žrtava logora smrti NDH Gospić – Jadovno – Pag početkom 2010. godine u Banjoj Luci. Toga dana 1941. logor Jadovno na Velebitu je dostigao svoje konačne granice a logori Slana i Metajna na ostrvu Pagu primili prve zatočenike. Obeležavanje Dana sećanja na Jadovno 1941. blagoslovili su tada blaženopočivši Patrijarh srpski Irinej i Episkop gornjokarlovački GG Gerasim. Blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha srpskog

Đaci će o Jasenovcu znati mnogo više od jedne rečenice

6. mart 2021.

U novom programu istorije, po kojem će od septembra učiti osmaci, među ključnim pojmovima su genocid, Holokaust, Jasenovac, Aušvic, a od đaka se očekuje da će na kraju razreda znati da ukažu na uzroke i posledice istorijskih sukoba i ratova i diskutuju o mogućim načinima prevencije konflikata. Drugi svetski rat izučava se u osmom razredu osnovne škole i završnim razredima gimnazije, ali i u odgovarajućim razredima srednjih stručnih škola u kojima se bar godinu dana nacionalna istorija uči i u trogodišnjim profilima. Retoričko je pitanje da li bi se iznebuha bistrili udžbenici iz istorije s namerom da se naročito ukaže na broj rečenica ili strana posvećenih genocidu, Holokaustu, stradanju u

Stepinčeve kosti kao mošti podeljene crkvama u Hrvatskoj, Milenko Jahura u „Srpskom sv(ij)etu“

4. mart 2021.

Suza naša nema roditelja, mi ni danas nemamo kome da se obratimo“, objašnjava gost Srpsko sv(ij)eta i apeluje na ljude da se više interesuju, jer je skrnavljenje, nepominjanje, sakrivanje i nemar, nasilno uzimanje zemljišta i mijenjanje naziva dio genocida koji traje. „Ustaše nam 1941. godine nisu dirali grobove, ali 1992. su Srbima u Prebilovcima, onima koji su preživeli Drugi svetski rat, uništavane grobnice i spaljivane kosti. Grobnice moje porodice  su takođe otvarane. Bio sam srećan kada sam video da njihove kosti nisu uništene. Ocu je bio samo poklopac otvoren, kad sam došao 1999. tamo, kosti stričeva su bile razbacane, strinu nisam mogao ni da nađem. Postoje fotografije koje svedoče da

PREDRAG ANTONIJEVIĆ: Priča o Dari nastaviće se pričom o Oluji

21. februar 2021.

Reditelj filma “Dara iz Jasenovca” Predrag Antonijević rekao je da će nakon filma, u istoimenoj seriji priča biti proširena i događajima koji se odnose na operaciju “Oluja”, kao nastavak priče o srpskom stradanju i egzodusu iz Hrvatske, započetom tokom Drugog svjetskog rata. “Dotaći ćemo se Oluje da kompletiramo taj srpski egzodus iz Hrvatske, ono što je početo tokom Drugog svetskog rata, a što je završeno sa Olujom. Znači srešćemo neke od tih likova iz ovog filma. Evo ovo prvi put govorim javno – srešćemo ih sada u Oluji i uoči Oluje”, rekao je Antonijević za RTS. On ističe da su se autori i producenti filma “Dara iz Jasenovca” odlučili da

Večeras na RTRS i RTS premijera filma „Dara iz Jasenovca“

20. februar 2021.

Film „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića, snimljen uz podršku Filmskog centra Srbije, imaće ekskluzivnu televizijsku premijeru na Radio-televiziji Republike Srpske večeras u 20.05 časova, bez mogućnosti odloženog naknadnog gledanja na kablovskim operaterima, koji inače nude ovu mogućnost svojim korisnicima. Radio-televizija Republike Srpske otkupila je ekskluzivna prava za BiH za emitovanje filma i serije „Dara iz Jasenovca“. Film će u isto vrijeme imati TV premijeru i u Srbiji, na programu Radio-televizije Srbije. Podsjećamo, film „Dara iz Jasenovca“ premijerno je prikazan 25. novembra u Gračanici. Sniman na osnovu autentičnih svjedočanstava preživjelih logoraša, film „Dara iz Jasenovca“, je prvi igrani film na temu hrvatskog ustaškog logora Jasenovac u Drugom svjetskom ratu. Ova

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA