На Интерлиберу, међународном саjму књига коjи почиње за седам дана у Загребу, међу новитетима коjи ће сасвим сигурно изазвати наjвише коментара jе и српско-хрватски рjечник професора загребачког Филозофског факултета Марка Самарџиjе, пише Вечерњи лист. Риjеч jе о издању Матице хрватске, чиjа jе наjава приjе двиjе године изазвала броjне критике, примjедбе, колумнистичке хумореске и политичке оптужбе. Медиjска бука била jе, оцjењуjе загребачки лист, интензивна као да се не ради о стручном jезичком приручнику коjи jе плод дугогодишњег рада угледног хрватског jезикословца, него о „некаквоj полициjскоj потjерници коjом ће се из хрватске jезичке праксе истjеривати риjечи српског пориjекла“. Професор Самарџиjа у предговору истиче да су двадесетак година након распада заjедничке државе на хрватскоj страни

Увођење веронауке у школе био jе велики корак у корист васпитања наше деце, а пред садашњом државном влашћу стоjи други корак – да се веронаука учини обавезним предметом и да се оцењуjе као некада, поручио jе патриjарх српски Иринеj на обележавању 15 година од увођења верске наставе у школе у Србиjи. – Мали jе проценат оних коjи не желе да похађаjу верску наставу и они се лако могу издвоjити кад веронаука постане обавезан предмет. Познато jе да су негде чак радиле и везе, па су децу наговарали да пређу на грађанско васпитање да неки наставници не би остали без посла – истакао jе патриjарх српски Иринеj. Његово излагање поздрављено jе

Однос матице Србиjе и Срба у диjаспори и региону треба подићи на виши ниво – оциjењено jе у Београду на састанку чланова Одбора за диjаспору и Србе у региону Скупштине Србиjе са делегациjом пословне диjаспоре и члановима Друштва приjатељства „Др Арчибалд Раjс“ из Берна. Замjеник предсjедника Одбора за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта рекао jе да jе веома важан однос матице према диjаспори и обрнуто и да постоjи велики простор да се ти односи подигну на виши ниво. Линта jе рекао да jе потребно искористити додатне потенциjали српске диjаспоре коjи су уско везани за укупни друштвени, економски и културни развоj матице – саопштено jе из Скупштине Србиjе. Он

Непознати починиоци прелиjепили су преко металне заставе Републике Српске на врху Маглића, наjвише планине Републике Српске и БиХ, са jедне стране заставу БиХ, а са друге стране су по српскоj тробоjци спреjом нацртали грб са обрисима љиљана. Чланове фочанског Планинарског друштва „Зеленгора“, коjи су овог викенда боравили на Маглићу, потврдили су да се десио оваj вандалски чин. Предсjедник Планинарског друштва „Зеленгора“ Момо Михаjловић рекао jе да jе ово већ други или трећи пут у посљедњих неколико година да вандали на овакав начин скрнаве обиљежjа Републике Српске, чиме руше све кодексе планинарског понашања. Он jе додао да су вандали одниjели и књигу утисака и печат коjи се чуваjу на врху наjвише

У Новом Саду коначно обновљен споменик Петру Биги, великом воjсковођи из српске буне 1848. Први пут jе одбранио Србобран на Преображење, а други пут на Малу Госпоjину поразио Перцела “ОД официра коjи су већу улогу играли у српском устанку, Петар Бига се међу првима узети има. Када jе у његове руке ствар положена била, знало да jе она у чврстим рукама, а одбрана Сентомаша ће траjно остати у историjи српскоj, али и мађарскоj и аустриjскоj.” Ово jе, у своjим “Мемоарима”, о царском и краљевском ђенералу Петру Биги (1811-1879) написао Јаков Игњатовић (1824-1889), сведок и актер бурних збивања 1848. године у коjима jе створена Српска Воjводина. Потраjала jе, истина, само 11