arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

PARASTOS STRADALIM CIVILIMA CAPRAŠKIH SELA NA BANIJI 1991.

21. avgust 2016.

 ZAVIČAJNO UDRUŽENjE BANIJACA                 UDRUŽENjE ZAVIČAJ       BEOGRAD                                                            BEOGRAD I SEKCIJA SEDME BANIJSKE UDARNE DIVIZIJE BEOGRAD O R G A N I Z U J U  P A R A S T O S  STRADALIM CIVILIMA CAPRAŠKIH SELA NA BANIJI 1991. GODINE HRAM SV. PRAVEDNIKA JOAKIMA I ANE – KALUĐERICA 21.08.2016.                11 časova – PARASTOS                                                                    12 časova – POLAGANjE VENACA U                                                                                    SPOMEN PARKU                               Prošlo je četvrt vijeka od stradanja srpskih civila u okolini Siska, u Capraškim selima Bestrma, Blinjska Greda, Blinjski Kut, Čakale, Trnjani, Kinjačka, Brđani, Brđani Kosa. Dođimo da im zajedno

Pogled sa Palate Albanija

Juriš na Dedinje

20. avgust 2016.

Šta se zapravo desilo krajem leta 1944, kada su proleterske jedinice došle u Srbiju. Grabež probranih partijaca nije doprineo ugledu nove vlasti U Srbiji ima jedna izreka „Još nije vreme, još nije vreme – e, a sad je kasno“. I upravo to doživljavamo kad je reč o novoj političkoj istoriji od Drugog svetskog rata pa do danas. Propuštene su mnogobrojne prilike, dok su još bili živi akteri mnogih spornih dešavanja, da se precizno i objektivno rekonstruiše prošlost. Inače, proces demistifikovanja i preispitivanja istorije uvek je bolan i nosi rizik novih društvenih podela. Šta se zapravo desilo krajem leta 1944. godine, kada su proleterske jedinice došle u Srbiju. Kakvo je raspoloženje

Jeziva statistika u spomen kompleksu logora Donja Gradina Foto: commons.wikimedia.org/PetarM

Noćni pohod na stratište

17. avgust 2016.

Vlade Srbije i Republike Srpske organizuju 19. avgusta u Spomen-području Donja Gradina centralnu komemorativnu manifestaciju povodom 75 godina od početka zločina nad Srbima, Jevrejima i Romima u tada formiranom ustaškom logoru Jasenovac. Prethodno je ta godišnjica obeležena u Beogradu prigodnim komemorativnim skupom 10. aprila ove godine, na dan kada je 1941. stvorena Pavelićeva NDH. Predsednik udruženja „Jadovno 1941“ dr Dušan Bastašić ističe da je ovo udruženje svojevremeno iniciralo održavanje pomenutih skupova, ali da nisu očekivali da će oni biti organizovani po modelu komunističkih komemorativnih manifestacija. – Od završetka Drugog svetskog rata obeležavao se 22. april kao dan proboja logora Jasenovac i to u komunističkom kontekstu, čime je stvaran utisak da

Skupština Fonda dijaspora za maticu

Zaboravljene ima ko da pamti

16. avgust 2016.

Fond dijaspore u veku svog trajanja pomogao je mnogima kojima je pomoć bila životno važna, a o radu ove institucije srpskog naroda malo se ili nimalo zna Piše: Nataša Francisti Potrebe za pružanjem humanitarne pomoći sve su veće dok su prihodi humanitarnih organizacija sve manji. Ovo zapažanje bi moglo proći bez nekog značajnijeg osvrta (budući da predstavlja opšte mesto u razmatranju naše sveukupne posrnule društvene stvarnosti) da ne dolazi od strane Udruženja koje je za 17 godina postojanja u humanitarne svrhe u zemlji uložilo više od pet miliona evra. POMOĆ NAJUGROŽENIJIMA Treću godinu zaredom Fond dijaspore svakog meseca izdvaja po 100.000 dinara za nabavku osnovnih namirnica za Narodne kuhinje na

Izložba „Moje Jadovno“

Izložba „Moje Jadovno“ pred rogatičanima

15. avgust 2016.

Rogatica – U Narodnoj biblioteci u Rogatici, u okviru „Preobraženjskih dana 2016“, sinoć je otvorena izložba fotografija i dokumenata „Moje Jadovno“ koju su priredili Predrag Lozo, Dragoslav Ilić i Dušan Bastašić. O izložbi je posebno govorio Dušan Bastašić, jedan od njenih autora i predsjednik Udruženja građana „Jadovno 1941“. – O Jadovnu i jamama na Velebitu, mučilištima u Gospiću, Karlobagu i Pagu, rekao je on, sve do 2007. godine malo se govorilo i posebno pisalo. Za 132 dana postojanja logora Jadovno koga su formirale vlasti Nezavisne države Hrvatske da bi zatrli Srbe, Jevreje i Rome, ubijeno je, prema dosad utvrđenim podacima, 40120 osoba, od čega preko 38000 Srba među kojima je

Izložba "Moje Jadovno"

Otvorena izložba „Moje Jadovno“

14. avgust 2016.

U Narodnoj biblioteci u Rogatici otvorena je izložba „Moje Jadovno“, koja predstavlja vapaj da se vrati dostojanstvo žrtvama kompleksa logora smrti Gospić, Jadovno i Pag i pokušaj da se preispita vlastiti nacionalni odnos prema prošlosti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj /NDH/, kao i uopšte odnos prema stradanju srpskog naroda u 20. vijeku. Istinu o stradanju Srba za koju se dugo nije znalo pokazuje 15 panoa ove izložbe, koja je u Rogatici otvorena sinoć. Predsjednik Udruženja „Jadovno 1941.“ Dušan Bastašić rekao je na otvaranju da je izložba jedan od projekata Udruženja iz Banjaluke, koje čine potomci i poštovaoci žrtava logora smrti NDH – Gospić, Jadovno i Pag. Neposredno po uspostavljanju NDH 10.

Najava: Izložba „Moje Jadovno“ u Rogatici

13. avgust 2016.

U prostorijama Narodne biblioteke Rogatica, u okviru programa proslave Preobraženja Gospodnjeg, Krsne slave opštine Rogatica, u subotu 13. avgusta 2016. godine, u 19 časova biće otvorena izložba „Moje Jadovno“. Izložba će biti postavljena do 20. avgusta 2016. godine a posjetioci će je moći pogledati svaki radni dan, od 8 do 16 časova. Prva izložba, 75 godine nakon stradanja 38.000 Srba  u kompleksu logora smrti NDH Jadovno-Gospić-Pag, nakon premijere u Novom Sadu postavljena je i u Ruskom domu u Beogradu, Banjaluci, Trebinju, Derventi, Istočnom Sarajevu, Bijeljini i još nekoliko gradova Srpske i Srbije. U inostranstvu, izložba je postavljena u Njujorku, Filadelfiji, Londonu, Lesteru, Kišinjevu i Oslu. Izložba je projekat Kulturnog centra

Dragan Đogović: Memorijalni centar srpskim žrtvama genocida će se izgraditi

13. avgust 2016.

Žučna se polemika ovih dana vodi u listovima „Politika“ i „Vesti“ iz Frankfurta između čelnih ljudi Srpskog memorijala i v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu Veljka Đurića Mišine o potrebi za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. vjeku. Polemika o formiranju Memerijalnog centra srpskim žrtvama genocida uzima u poslednje vrijeme sve više obima, i treba tako, jer bez polemisanja po ovoj temi nema ni temeljne baze da se konačno pokrenu mehanizmi i finalizuje izgradnja Memorijalnog centra. Uvertira o inicijativi za Memorijalnim centrom Inicijativu za podizanjem Memorijalnog centra pokrenuo sam prvi još davne 1989-te godine iz Beča, Austrija. Predlog za formiranjem Memorijalnog centra, potpisan pod znakom podrške,

Slavoncima stižu pozivi za mobilizaciju i ratni raspored

12. avgust 2016.

Tridesetogodišnji Županjac ostao je zatečen i neprijatno iznenađen kada mu je prije nekoliko dana stigao poziv iz Ministarstva odbrane, Područnog odsjeka za poslove obrane Vukovar, da se javi u Ured državne uprave „radi saopštavanja ratnog rasporeda“ u OSRH. Došao je uz napomenu da neodazivanje pozivu za učestvovanje u vojnoj obavezi, radnoj obavezi, radnoj pomoći, odnosno ustupanje materijalnog sredstva bez opravdanog razloga za sobom povlači novčanu kaznu od 1.000 do 5.000 kuna, piše Glas Slavonije. „Što se to događa? Kakav ratni raspored? Moram da priznam da mi nije bilo nimalo prijatno da pročitam tu formulaciju. Supruga se odmah uspaničila i već me danima opsjeda s pričom da spakujemo kofere, uzmemo djecu

Od Nemačke tražiti naplatu ratne odštete

11. avgust 2016.

Više udruženja žrtava rata, organizacija penzionera i građana, predvođenih Udruženjem žrtava Drugog svetskog rata, zatražilo je od predsednika države, premijera i predsednika poslaničkih grupa u parlamentu da se pokrenu pregovori sa Nemačkom o naplati ratne štete iz Drugog svetskog rata, jer, kažu, ta šteta nikada nije naplaćena. Žrtve Drugog svetskog rata traže i da se donese zakon kojim bi se obeštetile žrtve i njihovi potomci. Više od 200.000 građana Srbije do danas nije uspelo da naplati odštetu posle Drugog svetskog rata, bilo u svoje ili u ime svojih predaka. Nenaplaćena šteta od Nemačke, i to samo na osnovu prinudnog rada, procenjena je na oko 290 milijardi dolara. Pravo na naplatu

Vjenčani list kao dokaz bračnog suživota

10. avgust 2016.

Oni koji ovih dana putuju u Hrvatsku, zemlju mog rođenja, nažalost i zemlju mog dubokog razočarenja, moraju znati da ih na svakom koraku vrebaju zamke, koje su očigledno toliko o(be)smišljene da vređaju dostojanstvo i odvraćaju od odlaska u tu zemlju, a to je valjda i njihov smisao. Tako će vam u policiji kazati da se vaša supruga, državljanka Srbije, ne mora prijaviti, odnosno da je ne mogu prijaviti, jer je „član obitelji“ i boraviće s mužem u obiteljskoj kući. Nakon nekoliko dana sačekaće vas granična policija i izvršiti detaljnu provjeru od pola sata, pa kad ne nađu ništa čime bi vas optužili kao ratnog zločinca, zatražiće od vaše supruge Vjenčani

POLICIJA NE REAGUJE NA ŠIRENjE MEĐUNACIONALNE MRŽNjE

9. avgust 2016.

Predsjednik Demokratskog saveza Srba Jovica Radmanović izjavio je danas da policija u Hrvatskoj izbjegava reagovati na širenje mržnje i međunacionalne netrpeljivosti čime se krše odredbe Krivičnog zakona. „Širenje šovinističkog nacionalizma proizvodi strah među ljudima, ne samo Srbima, već i Hrvatima“, rekao je Radmanović na konferenciji za novinare u Zagrebu. On je ocijenio da je nedopustivo da država na događaje na proslavi godišnjice „Oluje“ nije reagovala prekršajnim prijavama. „Policija mora provesti prekršajne postupke zbog elemenata širenja nacionalne mržnje i netrpeljivosti, jer samo će tako grupe koje to rade organizovano imati manje hrabrosti da to ponove“, zaključio je Radmanović. On smatra da policija „mekim“ reakcijama na takve pojave podstiče slobodu izražavanja mržnje

“Za Dom spremni“ na repertoaru zagrebačkog Lisinskog

9. avgust 2016.

Monodrama hrvatskog glumca Božidara Alića, nazvana po ustaškom pozdravu „Za dom spremni“, uvrštena je u redovni repertoar zagrebačke dvorane Vatroslav Lisinski, piše riječki „Novi list“. Glumac Božidar Alić smatra da ne postoji nijedan propis koji bi mogao da zabrani taj pozdrav. Inače, sponzor njegove monodrame je Centar za podsticanje stvaralaštva hrvatskih branitelja „Gavran“ iz Gospića. Riječki dnevnik Novi list piše da je kontroverzni glumac Alić, koji se u poslednje vreme uglavnom ističe veličanjem NDH i širenjem mržnje, zaista ostvario svoje najave. „‘Bez lustracije nema Kroatie’ je moje žestoko političko promišljanje ovog pogubnog vremena po moj hrvatski narod. Slobodno možemo reći, najpogubnijeg vremena od 1918, ili preciznije, od 1945. do danas,

Hrvatski glumac i njegova supruga spasavali stare i nemoćne od “Oluje“

8. avgust 2016.

PULA – Za stare i nemoćne, slabe i bolesne Srbe koji u jeku ratnih dešavanja nisu uspeli da pobegnu iz Hrvatske, bračni par Galo, Srpkinja Mirjana i Hrvat Igor, bio je jedini spas. Na akciju su ih, kako kažu, motivisala dešavanja u Hrvatskoj – objavljivanje imena „neprijatelja“ Hrvatske u lokalnim novinama, sa detaljima o mestu gde stanjuju, gde im supruge rade i gde im deca idu u školu. – Gledali smo ljude, prijatelje kako se u tišini pakuju i odlaze iz našeg okruženja. Osetili smo da moramo nešto da učinimo – priča Ličanka Mirjana Galo, koja je sa svojim suprugom Igorom, poznatim hrvatskim glumcem, osnovala 1994. u Puli humanitarnu organizaciju

Ustaše slave nad telima žrtava u Donjoj Gradini

Ustaški pozdrav nikao iz poglavnikove duše

8. avgust 2016.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocijenio je da se ovih dana u Hrvatskoj vodi rasprava o tome kako treba pravno urediti upotrebu ustaškog pozdrava „Za dom spremni!“, sa željom da se dozvoli njegova upotreba. To je, istakao je Dačić i pisanoj izjavi, jasan pokazatelj situacije u Hrvatskoj koja, kao članica EU, rehabilituje fašističku ustašku NDH. „Zamislite da se takva rasprava ili upotreba nacističkih simbola desi u Nemačkoj gde se za korišćenje pozdrava `Zig hajl!` ide u zatvor. Ili, da se u bilo kojoj zemlji koristi kukasti krst, sigurno bi to bila asocijacija na Hitlera, iako je to i jedan od simbola istočnjačkih religija“, kaže Dačić. On podsjeća da, kada

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA