Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Hrvatski glumac i njegova supruga spasavali stare i nemoćne od ”Oluje”

Datum objave: ponedeljak, 8 avgusta, 2016
Objavljeno u Lika, Oluja
Veličina slova: A- A+
Igor i Mirjana Galo
Igor i Mirjana Galo

PULA – Za stare i nemoćne, slabe i bolesne Srbe koji u jeku ratnih dešavanja nisu uspeli da pobegnu iz Hrvatske, bračni par Galo, Srpkinja Mirjana i Hrvat Igor, bio je jedini spas.

Na akciju su ih, kako kažu, motivisala dešavanja u Hrvatskoj – objavljivanje imena “neprijatelja” Hrvatske u lokalnim novinama, sa detaljima o mestu gde stanjuju, gde im supruge rade i gde im deca idu u školu.

– Gledali smo ljude, prijatelje kako se u tišini pakuju i odlaze iz našeg okruženja. Osetili smo da moramo nešto da učinimo – priča Ličanka Mirjana Galo, koja je sa svojim suprugom Igorom, poznatim hrvatskim glumcem, osnovala 1994. u Puli humanitarnu organizaciju HOMO za pomoć preostalim Srbima.

Mirjana Galo pomaže starcu 1995. godine
Mirjana Galo pomaže starcu 1995. godine

Starcima su donosili hranu, odeću, obezbeđivali vezu preko satelitskog telefona, i izvlačili ih iz Hrvatske.

– Radojica (82) i Anka (80) Uzelac iz sela Trnavac u Liki bili su jedini preostali Srbi u selu. Zakasnili su da pobegnu sa kolonom izbeglica, a hrvatska vojska je u tom delu Like već ubila na stotine srpskih civila. Bili su stari i nemoćni, i mogli su samo da čekaju “Oluju”. I dok su mirno čekali da smrt dođe po njih, napravili su sebi mrtvačke kovčege – priseća se Mirjana Galo avgusta u Lici 1995. godine.
U okolnim selima srpski civili spaljivani su u svojim kućama, dok ih je stotine izbeglo. Nekim čudom, smrt je zaobišla bračni par Uzelac, a umesto ustaša do njih je stigao par Galo.

– Došli smo u Liku polovinom avgusta 1995, gde smo tražili preživele. Tek u maju naredne godine, kada se sneg otopio, uspeli smo da se probijemo u selo. Tada smo ih pronašli – priseća se Mirjana.

U njihovoj kući zatekli su mrtvačke sanduke koje je Radojica napravio za svoju ženu i sebe, kao i odeću koju su pripremili za sopstvenu sahranu.

Imali su mnogo problema jer su pomagali Srbima. Kažu, ne vredi spominjati, jer su im probleme pravili mizerni ljudi, lokalni moćnici i civilizacijski šljam. Danas, 21 godinu nakon akcije “Oluja”, Mirjani i Igoru steže se srce.

– Teškoto, što bi rekli Makedonci, da ne razvežem jezik… – komentariše Igor Galo.

Ništa se nije promenilo

Ono što ih je zabolelo je to što dok su oni spasavali ljude, drugi su se s rukom na srcu kleli u Hrvatsku i njenu slobodu, a zapravo su uništavali njene resurse i imovinu.

– U Hrvatskoj danas, 21 godinu nakon “veličanstvene” pobede, imamo mrak u svakom smislu. Dvadeset pet godina od “osamostaljenja i demokratskih promena” ova država nije uspela da vrati ni vodu ni struju u brojnim mestima Banije, Like, Dalmatinske Zagore, a kamoli život! – ljut je Igor.

Izvor: Dobrivoje Katanić; Blic; Banija Online


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top