Усвајање Закона о правима хрватских бранитеља, у чијем нацрту су Србија, Црна Гора и велики број припадника српске националне мањине у Хрватској означени као агресори, имало би велике посљедице по Србе у овој земљи, оцијенио је адвокат Тома Фила. „Ако би био усвојен, закон би имао велике последице по Србе у Хрватској јер би могли да буду малтретирани као агресори, као људи који су нападали мирно хрватско становништво, растурали хрватску државу“, рекао је Фила за „Спутњик“. Он сматра да се приједлог оваквог закона користи за хрватске унутрашњополитичке потребе, те да Хрватска на основу њега не би могла да тражи никакву надокнаду штете. Фила подсјећа на то да су Хрвати од

Хрватска је припремила закон о правима хрватских бранитеља у којем као агресоре по први пут означава Србију, Црну Гору и српску националну мањину у Хрватској. Тај закон је већ прихваћен акламацијом свих политичких опција у Одбору Сабора за ветеране, а био би и усвојен да против њега није иступио председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, а као тему га је поставио и председник Србије на маргинама заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, наводи „Блиц“. Одредбе предложеног закона засноване су на „Декларацији о Домовинском рату“ (тако званична Хрватска назива грађански рат на простору те бивше југословенске републике од 1991. до 1995. године), али са две битне разлике када је реч о формулацији ко је све био агресор на Хрватску. Наиме, у предлогу закона стоји да су

Деструкција српског имена Оба пута кад су Хрвати стекли „своје независне  државице”, дошло је, како је историчар Перо Гавранић и предвидео, до крвавог пира у којем су жртве били Срби Василије Ђ. Крестић је професор Филозофског факултета у пензији, редовни члан САНУ. Посебно је изучавао историју Срба у Угарској, историју Срба у Хрватској, српскохрватске односе, идеје југословенства и узроке геноцида почињеног над Србима у Хрватској. Објавио је више од тридесет књига. Најважнија дела су му: „Хрватско-угарска нагодба 1868”, „Историја српске штампе у Угарској 1791– 1914”, „Српско-хрватски односи и југословенска идеја у другој половини 19. век”, „Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914”, „Из историје Срба и српско-хрватских односа”, „Знаменити Срби

Хрват Марио Вујевић решио је да напусти своју земљу, а вест о томе поделио је са својим пријатељима на друштвеним мрежама. На питање због чега напушта Хрватску и свој родни Сплит, рекао је да „одлази што даље од фашизма и атмосфере страха“. Његову објаву са Фејбука преносимо у целости. „Одлучио сам да ускоро одем тамо гдје не живе вјерски фанатици који са мртвацима по улицама тероризирају властити народ. Одлучио сам да одем тамо гдје домољуби и ратници не уцјењују властити народ и властиту државу 22 године након рата, тражећи нове привилегије. Желим живјети у грађанској држави у којој ће декларирани фашисти за промицање истог бити у затворима. Желим живјети у