Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Stazama Srpske vojske u Velikom ratu

Datum objave: utorak, 26 septembra, 2017
Veličina slova: A- A+

POTOMCI SRPSKIH RATNIKA NA KRFU

Savez udruženja potomaka ratnika Srbije 1912. – 1920. godine povodom obeležavanja značajnih datuma u Velikom ratu poslednjih godina beleži veoma veliku aktivnost. Teško je nabrojati u ovom tekstu sve akcije, koje su sproveli i mesta,  vezana za događaje u balkanskim i Prvim svetskim ratom, koja su obišli članovi Saveza tokom predhodnih godina. Jedna  od  značajnijih aktivnosti u ovoj godini će se odvijati deset dana od, 22. septembra do 1. oktobra. Nju je organizovao Republički odbor Saveza, kada će, tokom desetodnevnog studijskog putovanja, oko pedeset potomaka ratnika, povodom prelaska Srpske vojske preko Albanije i 99. godišnjice  od proboja Solunskog fronta 1918. godine,  posetiti i obići značajna mesta i objekte na Kosovu i Metohiji, Albaniji, Grčkoj i Makedoniji. Članovi Saveza putovaće autobusom, a vođa puta biće predsednik Republičkog odbora Saveza, Ljubomir Marković, pukovnik u penziji..

Na početku putovanja, 22. septembra (petak), prvog dana, etapa je na relaciji Beograd, Dečani, Prizren (440 km). Potomci će tog dana obići srpske svetinje, Pećku patrijaršiju i manastir Visoki Dečani, dva verska objekta od četiri na KiM (druga dva su manastir Gračanica i crkva Bogorodica Ljeviška), koji su uvršećeni u svetsku kulturnu baštinu. Iako se sve četiri  srpske svetinje nalaze pod zaštitom UNESKO, vlasti takozvane države Kosovo pokušavaju da ih svojataju, nastoje preko svojih lobista u svetu da ih stave pod svoju “zaštitu”. Vrh cinizma je što uz dozvolu te iste vlasti godinama i decenijama unazad srpske svetinje na KiM se skrnave, oštećuju, ruše, monasi zaplašuju, preti im se, krše im se osnovna  ljudska prava, a takozvana međunarodna zajednica ne čini ništa da sveštenstvo i objekte zaštiti.

Koliko je Srbima zagarantovana sloboda kretanja i boravka na KiM najbolje svedoči činjenica da potomci na ovom putovanju, kako je red, neće spavati u nekom hotelu  u Prizrenu, već u manastiru Sveti Arhangeli (!?).

PRIJEM U AMBASADI SRBIJE U TIRANI

U subotu, 23. septembra, drugog dana putovanja, posle obilaska Prizrena, crkve Bogorodica Ljeviška, zadužbine srpskog kralja Milutina, otvaranja izložbe Saveza “Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata”, sledi  nova tura, Prizren, Skadar, Drač (290 km). U Albaniji, u Skadru će potomci imati susret sa Udruženjem Srba i Crnogoraca “Rozafa – Morača”, obići Skadarsku tvrđavu i druge znamenitosti, da bi sutrašnji dan (nedelja, 24. septembar), trećeg dana putovanja, iskoristili da obiću Tiranu i Kruju, rodno mesto albanskog heroja, inače, Srbina pravoslavca, Đurđa Kastriota (otac Jovan, majka Vojislava), poznat kao Skenderbeg (1405 – 1468. g.). U Tirani potomci će imati prijem u ambasadi Republike Srbije i obići spomen-kosturnicu u kojoj leže posmrtni ostaci srpskih vojnika stradalih u albanskoj golgoti..U ponedeljak (25. septembar), četvrtog dana putovanja, članove Saveza čeka dug put od 363 km na relaciji, Drač, Berat, Valona, Đirokastra, Saranda. U Beratu će potomci imati priliku obići grad, koji je naseljen pravoslavnim stranovništvom i Crkvu Svetog Arhangela Mihaila. U toku dana obići će i Valonu, iz koje je deo Srpske vojske prebačen na Krf. I petog dana putovanja (26. septembar) na turu Butrint, Igumenica, Krf (100 km) biće zanimljiv. U Butrintu potomci će razgledati sačuvane građevine iz raznih perioda, rimske terme, svetilište Minerve, vizantijsku baziliku. Pri kraju dana, je planirana vožnja trajektom do ostrva Krf.

Sreda, 27. septembra, je jedan od najznačajnijih trenutaka na ovom dugom putešestviju, jer će  potomci obići sveto mesto, ostrvo Vido, poznatu kao Plava grobnica. Nju pamtimo  po sahrani na hiljade srpskih vojnika, koji su posle albanske golgote dolaskom na ostrvo iscpljeni i bolesni – umrli i sahranjeni u Plavoj grobnici. Na Vidu biće održana komemoracija, a po povratku na Krf članovi Saveza će posetiti poznatu Srpsku kuću. I sedmi dan putovanja (četvrtak, 28. septembar) biće sadržajan jer će se odvijati na relaciji Krf, Agios Mateos, Guvija (25 km). U Agios Mateosu biće održana komemoracija i odata pošta stadalim vojnicima Drinske divizije. Zatim, sledi odlazak na Guviju, mesto iskrcavanja Srpske vojske na Krf, održaće se i komemoracija, dan će se završiti tradicionalnom  manifestacijom “Srpsko-grčko veče na Krfu”. Potomci će imati veoma naporan osmi dan (petak, 29. septembar) jer će na putu Krf, Igumenica, Meteori, Paralija preći autobusom čak 390 km. Na tom dugom putovanju ipak imaće zadovoljstvo da obiđu Meteore ili “Viseće stene”, skupinu pravoslavnih manastira, koji su poznaati jer se nalaze na stenama-stubovima  i smatraju se najvrednijim verskim objektima u Grčkoj posle Svete gore.

OBILAZAK SRPSKOG VOJNIČKOG GROBLjA

Devetog, pretposlednjeg dana (subota 30, septembar), posle noćenja u Paraliji, odlazi se u Solun, gde će se obići naša svetinja, Srpsko vojničko groblje Zejtinlik. Biće održana komemoracija ne samo na srpskom groblju, već i na savezničkim grobljima, francuskom, engleskom, italijanskom i ruskom groblju. U Velikom ratu pri proboju Solunskog fronta Srpska vojska je imala pomoć Francuske vojske, pa Ujedinjenog kraljevstva, Italijana i ruskih dobrovoljaca. Sto godina kasnije samo su Rusi ostali uz nas. Šta se desilo da nam saveznici iz dva svetska rata (Francuzi i Britanci) okrenu leđa? Odgovore će valjda jednog dana dati istorija. Po povratku sa Zejtinlika sledi obilazak Soluna.

Desetog dana (nedelja, 1. oktobar) predviđen je povratak za Beograd. U povratku kod spomenika u Polikastru, koji je podignut 1968. godine u čast velike savezničke pobede na Solunskom frontu, biće organizovana komemoracija. Na putu kroz Makedoniju članovi Saveza položiće vence u crkvi spomen-kosturnici srpskih vojnika i starešina, u Udovu.

Veliku cenu svoje slobode, ali i južnih Slovena, Srbija  je platila pobedom u Velikom ratu. Skoro trećina, odnosno, 28 posto, stanovnika je stradalo (1.247.000 ljudi) od toga, 56 odsto muške populacije! Istorija, kao učiteljica života, je još jednom pokazala, da su Srbi u Prvom svetkom ratu, bez razloga, ginuli za tuđe interese.

Danas o srpskim  žrtvama za slobodu Južnih Slovena u Velikom  ratu, kada je stvarana po nekima pogrešan državni projekat – Jugoslavija,  malo se govori. I, ako se priča o srpskim žrtvama i pobedama u Prvom svetskom ratu, onda mnogi to čine sa potcenjivanjem i omalovažavanjem..

U Donjim Kaleslarima, kod Velesa, u nekašnjoj južnoj Srbiji (sada BJRM Makedonija) na spomen-kosturnici, koju je podiglo Udruženje za zaštitu i očuvanje srpskih spomenika u Makdoniji, je ispisano:

“Putniče, kada dođeš u Makedoniju reci joj da smo pali za njenu slobodu!”

Za sve one, koji su zainteresovani da se bliže upoznaju o ovom putovanju i da sa članovima Saveza obiću najznačajnija mesta i objekte koje je prošla, na kojima je boravila ili se borila Srpska vojska u Velikom ratu, mogu se informisati na telefone:

00. 381. 33 44 721 (Republički odbopr Saveza, Beograd, Ulica braće Jugovića, broj 19, Dom Vojske Srbije, kancelarija 241),

mobilni telefoni, + 381. 63. 73 88 691 (Ljubomir Marković) i + 381. 60. 0327 133 (sekretarica Milena Haranmbašić).

Za Srpsku TV  Čikago: Zoran JAKŠIĆ

Izvor: Srpska Televizija USA

Vezane vijesti:

Memorijali srpskim junacima balkanskih ratova i Velikog rata …

100 godina od Albanske gologote srbskog naroda i vojske …

Putevima zaboravljenih heroja Velikog rata- Vasa Eškićević …


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top