arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Лика и Горски Котар – Књига Јадовно 1.

22. септембар 2017.

Хапшење Срба у Огулину и Горском котару, као и у Госпићу и у другим мјестима у Лици, почело је у априлу. У другој половини маја, у средњовјековној Франкопанској кули, затвору Окружног суда у Огулину, већ је било заточено три стотине Срба, како из Огулина тако и из околних српских насеља: Гомирја, Српских Моравица, Горњих и Доњих Дубрава, Јоспидола, Плашког и других села. Међу првим ухапшенима у Огулину, почетком маја, били су трговци Милош Вуксан, Владимир Боснић, Илија Ивошевић, Никола Манојловић, Владимир Мрвош, лијечник Живановић, проф. Папјевски, парох Илија Ћурчић, студенти Ђуро Таталовић и Жарко Момчиловић, судија Маринко Ђурић, посједник Дмитар Милановић, геометар Владо Бијелић, опанчар Ђуро Таталовић, обућар Милан Агбаба,

Реакције на покушај измене закона у БиХ: Цементирају лажи о геноциду

22. септембар 2017.

Стручна јавност у Србији и Републици Српској јединствена је у оцени да предлог измена Изборног и Кривичног закона у БиХ према којима би се убудуће кажњавало негирање геноцида, али и забрањивала могућност кандидовања осуђених за ратне злочине, засигурно неће проћи гласање, али да и поред тога забрињава што Бошњаци не одустају од намере да озаконе тезу да је над њима почињен геноцид током рата у Босни. Миливоје Иванишевић, дугогодишњи истраживач и један од експерата по питању последњег рата у Босни, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, оцењује да муслимани у БиХ покушавају на мала врата да прошверцују геноцид. Србима „затварају уста“ – Наметањем ових закона је отворено

Владо Шипчић

Владо Шипчић – последњи четник; оружану борбу је водио са комунистима до 1957. године

21. септембар 2017.

Владо Шипчић је био српски четнички командант, који је остао упамћен као последњи преостали четник из Другог светског рата. Рођен је 12. маја 1924. у селу Мала Црна Гора на Дурмитору, Краљевина Југославија. Убијен је 29. јула 1957. године. Шипчићеву четничку групу су побије јединице државне безбедности ФНРЈ јула 1957. у околини Пљеваља. Тада је имала само седам чланова. Шипчић је приступио Југословенској војсци у Отаџбини 1941. године. У то време био је млад војник, имао је само 17 година. Током 1943. године, постао је најмлађи официр у четничким јединицама, који је водио борбе на просторима Црне Горе, Босне и Херцеговине. Владо је легенда српског народа,који је био изузетно омиљен

Корански мост (архива)

Навршава се 26 година од злочина на Коранском мосту

21. септембар 2017.

Данас се навршава 26 година од страдња 14 резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу које су заробили и на суров начин убили припадници хрватских снага. Припадници хрватског МУП-а и Збора народне гарде зауставили су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани у Карловцу два војна камиона у којима су се из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. Резервисти ЈНА су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје, али је одмах након предаје једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена у просторије полиције. Друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак,

Пребиловци (Фото: Jadovno.com)

Село које је постало синоним за страдање Срба у НДХ: Најстрадалније село у Европи у Другом светском рату (ВИДЕО)

20. септембар 2017.

Да ли сте чули за село Пребиловци, у општини Чапљина? Ово село је постало синоним за страдање Срба у НДХ, јер је у свега неколико дана августа месеца 1941. године број Срба у овом селу смањен са око 1.000 на испод 200. По овоме су најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, а међу првих неколико у свету по истој статистици. Село иначе датира још из средњег века, о чему постоје бројни записи у документима и архивама. Чак и први турски попис Херцеговине неспорно говори да је ово село и сво окружење „српска земља“ чиме се даје неспоран одговор на питање „чија је земља Херцеговина?“ . Православци су били

„Моје Јадовно“ у Јагодини 20. септембра 2017.

20. септембар 2017.

У галерији Завичајног музеја у Јагодини, 20. септембра у 19. часова, биће отворена изложба „Моје Јадовно“, у спомен жртвама страдалим у комплексу логора Независне државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг 1941. године. Прије изложбе биће приказана репортажа „Дан сјећања на Јадовно 1941-2017.“ и одржано предавање Душана Ј. Басташића на тему: ,,О (не)култури заборава“. Изложба ће бити постављена од 20. – 30 септембра 2017. а може се погледати од 09. до 17. часова. Изложба „Моје Јадовно“, аутора Душана Ј. Басташића, Драгослава Илића и Предрага Лозе је пројекат Културног центра Новог Сада и удружења Јадовно 1941. Прва изложба, 75 године након страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након премијере у Новом Саду постављена

Prebilovci2.jpg

Слово Милорада Екмечића 1990 у Пребиловцима

20. септембар 2017.

Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени Владислав. „Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину. Прошло 76 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над

Пукла љубав Хрватске и Немачке: Како је Загреб поломио зубе

19. септембар 2017.

Швајцарски лист „Бернер цајтунг“ пише у чланку о Хрватској као о „новом проблематичном детету Европске уније“, чије понашање, откако је ушла у ЕУ 2013. године, изгледа као „антиреклама за проширење“. „У Хрватској чак и смрт интелектуалних величина изазива бујицу жестоких емоција. ’Лажов‘, ’велеиздајник‘, ’жидовски расиста‘ и ’антихрист‘ заправо су безазленије увреде које су преплавиле хрватски интернет након смрти реномираног публицисте Славка Голдштајна“, пише „Бернер цајтунг“ и позива се на „Индекс“, који је констатовао да је Голдштајнова смрт изазвала низ мрзитељских реакција, које указују на фашизацију хрватског друштва. „Заиста се чини да су се хоризонти у Хрватској након уласка у ЕУ 2013. године сузили, уместо да се проширују. Проповеди националистичких свештеника пуни мржње против некадашњих партизана и српске мањине иду у корак

Идемо даље…

18. септембар 2017.

„Ма колико те пута неко саплитао – устани! Небитно колико те гурали и притискали – настави! Нека те вера у оно што чиниш и оно што ствараш држи и носи, и знај да идеш управо тамо где нико до сада није био!!! Не бој се! Јер ти то можеш. Ако не ти … А ко ће други?“ Драги моји, Одружи се ово лето и ова пауза коју смо сами себи након промоције у Београду доделили. Признајем да је било успона и падова. Да је било, има и биће разних притисака. Да проблем нису мањи. Напротив. Ипак са сваком промоцијом расли смо и ми – ја као аутор, људи који су

Зашто?

18. септембар 2017.

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

Иво Јосиповић: Зар се и на вашим стадионима не вичу поруке блиске четништву

17. септембар 2017.

„Немојте пасти у замку да видите само грехе једне, не и друге, своје стране. То неће донети ништа добра Србији, као што једностраност и негирање неоусташтва не носи ништо добро Хрватској“, рекао је бивши председник Хрватске „Нису све власти имале исти однос према усташкој заоставштини. То утврдити, било би неправедно. У време Рачанове владе, касније влада Санадера, Kосорове и Милановића, било је ексцеса, било је усташофила, али не и овог нивоа историјског ревизионизма. Данас усташтво и четништво заузимају све више јавног простора и угрожавају европски, антифашистички карактер наших држава“, каже Иво Јосиповић, бивши председник Хрватске у разговору за Блиц. Позив председника Александра Вучића на унутрашњи дијалог је, како каже, мудар

Кучан, Изетбеговић, Туђман, Милошевић, Глигоров и Булатовић на самиту априла 1991. , Фото Танјуг

Рат су започели Туђман и Кучан

17. септембар 2017.

Ко је одбио предлог Алије Изетбеговића и Кире Глигорова за опстанак Југославије. Словенија и Хрватска нису желеле ништа друго осим пуне самосталности и признања Година је 1986. Свет је опчињен Халејевом кометом, уплашен катастрофом у нуклеарној електрани у Чернобиљу, збуњен „гласношћу“ Михаила Горбачова, чији је циљ била модернизација Совјетског Савеза. За ефикасним реформама и изласком из вишедимензионалне кризе трагала је и југословенска власт, али без опипљивих резултата. Земљи је претио економски суноврат, нагло је падао животни стандард, дугови су се гомилали, држава је била пред банкротом. Нефункционални државни органи са гломазном администрацијом, огрезли у бирократији, нису могли да се договоре који је излаз из постојећег стања. Реформе су биле неопходне,

dubica.jpg

Хрватска није процесуирана због стране политичке подршке

17. септембар 2017.

Начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача сматра да одговорни за напад Хрватске војске на територију Републике Српске у септембру 1995. године нису процесуирани због политичке подршке коју је та земља тада имала у свијету, као и због чињенице да су акцију подржале и НАТО снаге. Дрљача је рекао да је то био случај класичне агресије регуларне Хрватске војске и да би у сваком случају, према међународном праву, требало да буде санкционисано. „Чињеница је и да до те акције не би ни дошло да није било подршке земаља чланица НАТО пакта која се огледала и у директној подршци, осматрања и ометања веза, радило се о координисаној акцији и кад се све

Хрватима несхватљиво: Загребчанка у редовима Исламске државе

17. септембар 2017.

Уз један националистички и вјерско-шовинистички дух, карактеристичан за Хрватску, Вечерњи лист пише о католкињи која је прешла на ислам и прикључила се борби Исламске државе у Сирији. Према јавном извјештају Сигурносно-обавјештајне агенције (СОА) Хрватске, на подручју које је под контролом Исламске државе боравило је седам особа које имају хрватско држављанство – шесторо с двојним и никада нису трајно живјели у Неовисној Републици Хрватској (НДХ), док је тридесетогодишња Дора Билић рођена Хрватица, која се преобратила у ислам. Загрепчанка из угледне породице, одгајана у католичком духу, шокирала је своје ближње преласком на ислам, онај радикални. Према доступним информацијама, Дора Билић је након изврсних оцјена у средњој школи уписала Правни факултет, но након

Емир Кустурица

Велике промјене политике на Балкану водиле би у крвопролиће

16. септембар 2017.

Прослављени режисер Емир Кустурица оцијенио је да је веома тешко бити политичар на Балкану и да се у то не би уплитао без обзира што му „подмећу“ и често пишу да се кандидовао за предсједника или да је основао неку странку. „То је једна шаховска утакмица, потези су предвиђени, а велике промјене би водиле у велико крвивопролиће“, рекао је Кустурица. Он сматра да било која гарнитура која дође на власт са собом ће да донесе испуњење жеља некога са стране. „Јер ако то не уради, завршиће као Зоран Ђинђић, а ако буду превише на страни онога за шта смо оптужени у овом рату, онда ће се наћи неко ко може

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА