Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

„Било ми је јасно да је рат неизбежан, јер је Симовићева влада била потпуно у рукама енглеских плаћеника“

У извештају „Комисије за испитивање одговорности у вези државног удара од 27. марта 1941. године“ налазе се и подаци о држању Драгише Цветковића. Према изјавама Цинцар-Марковића, Душана Пантића, Данила Вуловића и других, Немци нису имали поверења у Цветковића, што је знатно отежавало уређење односа са њима. Цветковића су Немци сматрали за пријатеља Француске, противника национал-социјализма и фашизма. Њему је приписивана иницијатива за преговоре вођене са француском владом и Генералштабом о образовању балканског фронта против Осовине.

Документа француског Министарства спољних послова, заплењена од Немаца на станици Шарите сир Лоар (Ла Цхаритé сур Лоире), утврђивали су немачке државнике у овом њиховом мишљењу о Цветковићу. Осим тога, немачки посланик у Београду фон Херен, сматрао је Цветковића одговорним за прогањање Стојадиновића и његових присташа.

О лошем положају Цветковића код Немаца говоре и речи фон Рибентропа новинару др Данилу Грегорићу, у Бечу, одмах после церемоније потписивања Пакта: „Ми смо вашем Цветковићу учинили велике концесије; видећемо да ли ће он поступити како је уговорено, или ће и даље продужити да нас изиграва.“

Грегорић је, после овога, сматрао да ће Немци тражити да се смени Цветковић и на његово место доведе за њих погоднија личност.

Бивши министар и пријатељ Стојадиновића, Милан Аћимовић је, између осталог, рекао: „Др Стојадиновић је сматрао да интереси Југославије, а нарочито српског народа, изискују политику искреног пријатељства са Осовином, јер само тим путем Срби могу да обезбеде свој преминентни положај на Балкану и да очувају своје огромне тековине задобијене у ратовима за ослобођење. Држећи се Немачке није било потребно, према др Стојадиновићу, чинити никакве концесије Хрватима, а још мање Бугарима. Пријатељство са Немцима, према др Стојадиновићу, било је довољно нама, Србима, да држимо у шаху све наше супарнике на Балкану, у границама и ван граница државних.“

Милан Аћимовић је изјавио, да је чврсто убеђен да Немци од нас не би тражили да приступимо Пакту, да је др Стојадиновић и даље остао на власти, јер је њихов захтев у томе правцу био у суштини једна мера предострожности и пробни камен за несигурне пријатеље, какви су били кнез Павле и Цветковић.

Из овога је сасвим лако замислити какве је планове имао Милан Стојадиновић.

И Димитрије Љотић је пред Недићевом комисијом дао изјаву: Рекао је да је 27. март у логици ствари, и да њега не чуди што је до таквог развоја догађаја дошло. Према њему, Цветковићева влада је методички подржавала левичарске елементе, па чак са њима и сарађивала, док је истовремено гонила националисте и десничаре, који су једини могли дати влади подршку у њеној спољној политици.

Љотић: „Цветковићева влада је уствари спроводила једну немогућу политику: у спољној политици је хтела да се ослања на Немачку и Италију, а у унутрашњој на левичарске и антиосовинске елементе. Када је др Мачек ушао у владу, та нездрава ситуација се још погоршала. У својој политичкој простодушности, др Мачек је веровао да се може остварити споразум са Осовином, а истовремено водити у земљи, а нарочито у Србији, антиосовинска политика.“

И Љотић је закључио једним, за њега типичним, објашњењем:

„После државног удара, имао сам састанак са генералом Богољубом Илићем, који ми је у име пучиста понудио да уђем у владу, под условом да осудим Пакт и да се изјасним за Енглезе. Ја сам, наравно, то одбио, и саветовао му да нова влада прихвати пакт и да гледа да уреди односе са Немачком, ако је то још могуће, али ми је било јасно да је рат неизбежан, јер је Симовићева влада била потпуно у рукама енглеских плаћеника, који су за туђ рачун гурали земљу у рат и пропаст“.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)