Сећање на безимене жртве грађанског рата 1941-1945 – (1948)

Чегарски корпус ЈВуО је у маршу ка Јабланичком округу, где је упућен од странке Нишке војне области и Горског штаба 180. да очисти терен од све присутнијих комунистичких банди, које својим деловањем шире страх и панику међу становништвом, често изазивајући сурове репресије окупатора.

Претходница Чегарског корпуса је ново формирани 5. јуришни батаљон Сврљишке бригаде, који је придодат 2. Нишкој бригади под командом активног жандармеријског наредника Славка Минића – Џогрдана из Нишевца.

Првог децембра 1943. године Kорпус је преко брисаног простора звано место “Аеродром“ прилазио Kосанчићу, не слутећи јаче партизанске снаге споро су напредовали у дугој колони. Међутим, меандри Пусте реке, са шуматовим залеђем скривали су 2. Јужноморавску НО Бригаду и 2. Јужноморавскуи НОП одред који су свом силином и расположивим технички напали. После неколико сати борбе Чегарски корпус је приморан дна повлачење према Јужној Морави

Трагичан биланс битке код Kосанчића су три погинула официра и преко 110 бораца. На попришту је остало много рањених, који су спас потражили у селу. Мештани су их прикрили до доласка партизана који су их, по одлуци Партизанског суда, иквидирали.

Број погинулих у борби и ликвидираних рањеника премашио је 150, од којих је преко 80 припадника Јуришног батаљона Сврјишке бригаде. На другој странипогинуо је командант Стојан Љубић и десетак бораца.

По окончању крвавог пира мештани су погинуле борце набацали у вртачу поред пута за Бојник, надомак села, и прекрили смећем и стајњаком без реда и обележја.

Данас ово место називају “Kоњским гробљем“ и углавном је депонија шута.

Тачан број погинулих никадана није утврђен. Појединачна есхумација није могућа због испрепетености костију.

И без обзира на политичку припадност заслужују парастос и пристојно обележје, да нас сећа и опомиње на дан када је брат ударио а брата!

Слава борцима!

(Из рукописа “Заборављени“ Слободана Kрстића)

Извор: https://www.svrljig.info