arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Душан Достанић: О књизи Мит о непријатељу – антисемитизам Димитрија Љотића

Књига Дарка Гавриловића је врло слаба, не нуди нове увиде и не помаже бољем разумевању наше прошлости али ставља важна питања пред научну заједницу. Приказ књиге: Даркo Гавриловић, Мит о непријатељу: антисемитизам Димитрија Љотића, Службени гласник, Београд, 2018, 242 стране. Историја Јевреја у Србији је тема која није остала неистражена. Када се говори о историји Јевреја питање антисемитизма намеће се само по себи, а у српском контексту се тада неминовно долази до имена Димитрија Љотића. Ипак, то не значи да је ова тема темељно проучена, јер једна је ствар констатовати да је Љотић имао негативан став о Јеврејима, а сасвим је нешто друго одговорити на питања какав је био карактер

Тридесет шест година од набијања на колац Ђорђа Мартиновића у близини Гњилана

1. маjа се навршило тридесет шест година од набиjања на колац Србина, Ђорђа Мартиновића, у близини Гњилана, док jе обрађивао своjу њиву. Оваj догађаj jе покренуо  лавину исељавања Срба са простора Косова и Метохиjе, а претходио jе броjним догађаjима коjи су се десили у последњоj децениjи прошлог и почетком овога века. „Ђорђе Мартиновић (рођен 1928,[1], умро 6. септембра 2000. у Читлуку код Крушевца[2]) jе био Србин са Косова и Метохиjе, коjи jе 1985. мучен набиjањем на колац на чиjем jе врху била полулитарска стаклена флаша. Руководство комунистичке Југославиjе било jе уjедињено у заташкавању случаjа коjи jе, противно броjним лекарским налазима, обележен као самоповређивање у покушаjу прикривања етничких тензиjа у тадашњоj САП

Владислав Б. Сотировић: Фалсификати и истина о Сребреници

Тренутна србофобична пропаганда о укидању Републике Српске (РС) ради стварања унитарне Б-Х (муслиманског Босанског пашалука) која долази из редова СДА и њених западних спонзора се поклапа са завршном фазом суђења у Хагу за ратне злочине, након такозваног „хапшења“ и експресног депортовања за Холандију од стране прозападне тада владајуће србијанске коалиције,[1] бившем ратном команданту Војске Републике Српске (ВРС) генералу Ратку Младићу као и првом Председнику РС Др Радовану Караџићу у Хашком трибуналу за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије 1990.-их. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Вилњус, Литванија  Ова антисрпска пропаганда оркестрирана у Сарајеву, Загребу, Вашингтону, Берлину и Бриселу има за циљ четири основне функције:[2] 1. да се коначно Србима

Ђорђе Бојанић

Бојанић: Зaшто се сами себе у толиком броју одричемо и покушавамо да постанемо оно што не можемо бити?

Увек ћу се питати шта се то десило са српским родом кроз дуг историјски период када су се Срби одрицали српства и корена и били веће зло своме роду од свих нападача и окупатора. Реално гледано, ми смо сами себи начинили велико зло својом неслогом, лаковерношћу, одрицањем од свога и прихватањем свега туђег мислећи да је и боље. Ми и данас покушавамо да будемо оно што не можемо бити. У прилог овој чињеници навешћу само неке примере. Срби католичке вероисповести у Хрватској су се одрекли својих српских корена а некада је Дубровник био српски град. Исто је са Србима из Македоније и Румуније (Темишвар је некада био српски град). Срби

Владислав Б. Сотировић: Ужичка комунистичка република 1941.

У тексту Драгослава Димитријевића „Зашто четници нису ослободили Јасеновац“ (Данас, 5. март 2021.) аутор износи неколико историјских неистина на класичној линији титоистичке историографије чак и погрешно (вероватно намерно) позивајући се на реномирану научну литературу ван ширег контекста. Иначе, сам допис је реакција на мој претходни чланак „Броз у усташком логору био инкогнито“ (Данас, 2. март 2021.; наслов текста је редакцијски а не мој). С обзиром на крајњу некоректност и непрофесионалност уредништва листа Данас (својевољно стављање нових наслова текстова а који суштински не одговарају самом садржају чланака чак су и у директној супротности са њима, скраћивање текстова, избацивање одређених термина и назива, политика коментарисања, итд.) овај одговор Драгославу Димитријевићу није послат

Прича која лута свиетом

Тихомир Левајац: Прича која лута свиетом

Садржаj: Прича коjа лута свиетом Пjесма коjа лута свиетом Прозивник коjи лута свиетом Рецензиjа коjа лута свиетом Слике коjе лутаjу свиетом     Изаберите jезик ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ Свети оче[1], мада вам се jављам тек сада, jављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна васионе, гдjе живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдjе сам. Јављам вам се из луде куће, гдjе су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, jер jе све нормално било кућа jе и прозоре, додуше изопачене, имала. Када сам свиjет промиjенила, лудило се наставило у моjоj глави, у коjоj jе општи хаос. Ја jесам

Драгомир Давидовић: СМИЉА АВРАМОВ

Није више са нама Смиља Аврамов (+ 2.10.2018.). Право је речено: „Оно што је Исидора Секулић у књижевној есејистици и оно што је Десанка Максимовић у српском лирском песништву, то је – усудио бих се да кажем – Смиља Аврамов у нашој правној науци“ (Драган Недељковић). И више од тога, Смиља Аврамов је један од водећих стручњака за Међународно јавно право не само у Србији, него и у целом свету. Рођена у Пакрацу пре сто година, 15. фебруара 1918, на Сретење, завршила је гимназију у Сушаку 1936, студирала права на универзитетима у Бечу и Загребу, докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Започела је правничку каријеру

Дарко Ђого: Ко нас је делио, није дангубио

Немањићки светородни краљеви су готово сви стремили Царству Божјем. Да ли данас и најбољи од наших властодржаца имају икакву транcцендентну сврху и етичку вертикалу? Опстаћемо само ако се вратимо витализму, интегрализму и завјетности – што су најтемељније основе Светосавља. Народ који не воли дјецу, народ који те посматра као лудака јер имаш троје, четворо дјеце – нема будућност. Народ који је од Цркве начинио кесу са ликом светитеља – нема будућност. Народ коме су Косово и Метохија „терет“, а секс на ријалити програмима – догађај, нема будућност. Упркос свему томе, чврсто вјерујем у чудо. У божанску интервенцију, попут оне у Црној Гори. У неку дјецу која ће нићи испод радара

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: Голи оток је била државна политика против Срба

Треба да постанемо свесни тога да је Тито изабрао Србе као своје непријатеље. Голи оток је била државна политика против Срба. Треба да постанемо свесни тога да је Тито изабрао Србе као своје непријатеље. То је био један опасан режим. Недавно је академику Драгославу Михаиловићу, једном од најзначајнијих савремених српских писаца, аутору књига Фреде, лаку ноћ, Кад су цветале тикве, Петријин венац, Чизмаши, Злотвори, Голи оток…, додељена „Велика награда – Иво Андрић” за животно дело, Андрићевог института у Андрићграду, која ће му бити уручена 27. јануара. Поводом овог признања, али и нових планова, за наш лист Драгослав Михаиловић наглашава: „Објавио сам до сада 22 књиге. Радио сам на свакој са великим жаром. Задовољан сам њима, мислио

САНУ се нашла у јеку политичког скандала у СФРЈ

Отворено писмо САНУ

Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу Владимир Костић налази, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним потезом да председник поднесе оставку. Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање великог и важног јубилеја – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији. Износећи личне ставове о овоме питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до

АЛЕКСАНДАР НЕДИЋ И ПОСМРТНА ПРАВДА/ ПОДСЕЋАЊЕ НА СРБИНА ЧИЈИ ЈЕ ГОСПОД БИО БОГ СРПСКЕ ХИМНЕ

Родољуб и монархиста, Александар Недић је био и против удбашког национализма Слободана Милошевића и његових послушника, али и против глобалистичког сатанизма, који је ојадио Србе. КО ЈЕ ОТИШАО? Александар Недић је рођен 21. јула 1962, а преминуо 16. децембра 2020, у доба светског корона тровања. Приликом обнове вишестраначког политичког живота у Србији 1990. године, одмах се укључио у борбу за Српство. Био је међу обновитељима Народне радикалне странке. За разлику од многих, није кренуо путем издаје идеала. Био је добровољац у ратовима 1991- 1992, борећи се за свој народ, а против новог усташлука. Деведесетих година прошлог века и касније, Александар Недић је био генерални секретар Српске либералне странке, чији најистакнутији

Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“

Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих. Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо. Шта можемо сазнати из нове књиге директора Музеја жртава геноцида, Вељка Ђурића Мишине, “Меморандуми Светог архијерејског синода Српске православне цркве 1941-1942. године војно-управним командантима Србије“? Да су се у првој години рата, 1941. године, након окупације и поделе Југославије, дешавали стравични злочини над православним српским живљем, у ужасу нечега што се звало Независна Држава Хрватска (НДХ). Да су се дешавала убијања, мучења, затварања, одвођења у концентрационе логоре, насилно покатоличавање, рушења православних цркава, пљачкања и уцене, исламизација и унијаћење. Да

СТАНКО ОПАЧИЋ — ЋАНИЦА: ЈА САМ ПАСТОРЧЕ КОМУНИЗМА

Станко Опачић – Ћаница, организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Станко Опачић – Ћаница отворио је Прво заседање АВНОЈ-с, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић — Ћаница, живи на Кордуну у Тушиловићу, у кући која подсећа на крајишку караулу. Некада се на Кордуну могло видети на стотине оваквих кућа. Међутим данас је ова једина,

Страдање народа Прњаворског краја (3) Злочин над Србима у селу Штрпци 7. фебруара 1942.

Дана 7. фебруара 1942. године догодио се покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац.   Дана 7. фебруара 1942. године догодио се покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдје је према до данас непотпуним списковима побијено углавном хладним оружјем преко 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. У овом покољу страдало је 551 српско дијете старости од колијевке до 14 година. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег

Страдање народа Прњаворског краја (2) Масовни злочин над женама и дјецом у селу Кремна 16. децембра 1941.

У ноћи 30. новембра 1941. године, хрватске усташе и неколико комшија Мађара са Вучијака, убили су из засједе устаника Бранка Петровића, недалеко од његове куће. Бранко се ту ноћ враћао из устаничке базе на Љубићу. Одмах потом, хрватске усташе предвођени Мађаром са Вучијака Пиштом Ердеком, долазе до кућа Бранкове браће, Лазе, Косте и Рајка Петровића, те их истјерују из кревета, вежу жицом и уз ударце и злостављања тјерају према мјесту гдје је Бранко убијен. Пише: Бојан Милијашевић Бранков брат Коста Петровић свједочи: „Када су нас дотјерали до мјеста гдје је лежао Бранко мртав, Пишта нас упита: Ко је овај? Наш брат Бранко, рекосмо. Знамо да и они то знају. Онда

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.