Тражили сте Милош+Ковић - Страница 28 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 28

Геноцид над Србима у Хрватској почео „Откосом“ новембра 1991.

1. новембар 2020.

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

Данијел Симић: Латиновић, стара варалица или Зашто су Срби нижа раса у односу на Јевреје, Јермене и Роме

27. октобар 2020.

Повод за овај мој иступ јесте што ме Горан Латиновић, историчар овдашњи, оклеветао у чланку на порталу доста познатијег Ђорђа Вукадиновића. Још увијек се чека објашњење због чега Срби немају права да именују геноцид почињен над њима у току Другог свјетског рата, као што су то урадили у наслову поменути народи терминима Холокауст, Порајмос, Хајот Цеганспанутин? Већ трећи пут пишем на ову тему и сваки пут је то одговор на увреде и очајничка подметања противника онога што смо одавно требали урадити. И што ћемо урадити. С њима, или без њих. Опет пишем са осјећајем националне срамоте, коју они очигледно не осјећају и одбијају саборност. Више пута сам јасно истакао: Противници

Бојанић: СУРОВА 1941. ПО СРПСКИ НАРОД, КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО И ДО ЧЕГА НАС ЈЕ ДОВЕЛО…

23. октобар 2020.

Док је Други светски рат у Европи буктао и односио људске жртве, ми као да то зло нисмо разумели и олако ушли у разарање, страдалаштво, поделе и братоубилачки рат. Као да смо заборавили да смо Срби. Да ли смо ми лоше разумели окружење или је окружење искористило прилику… да би све ово разумели морамо бити сурово искрени. А све док не будемо имали трезвени приступ делићемо се и даље, а сви смо само СРБИ! Пропали пакт Под притиском фашистичких сила Краљевина Југославија је 25. марта 1941.год приступила савезу Немачке, Италије и Јапана (Тројни пакт), односно потписују бечки протокол. У Бечком дворцу Белеведере, у жутој дворани, по одлуци Крунског савета 25. марта 1941.год, Драгиша Цветковић

Басташић: Професоре, зашто оспоравате Покољ?

11. октобар 2020.

Још не тако давно, историчар Горан Латиновић је за удружење грађана Јадовно 1941. и његове осниваче знао рећи да су spiritus movens на пољу чувања сјећања и памћења на српске жртве Геноцида. Шта се то у међувремену десило, што је у потпуности измјенило ту перцепцију? У недавном интервјуу београдском листу Печат, проф. др Горан Латиновић се (опет) окомио на одлуку удружења грађана Јадовно 1941. да терминолошком одредницом Покољ именује злочин Геноцида почињен над Србима од стране Независне Државе Хрватске и позове академску заједницу и најширу јавност да одлуку подржи. Када се историчар, који предаје неколико обавезних и изборних предмета из националне савремене историје, ванредни професор и Проректор за научно-истраживачки рад

Логори Цапраг и Сисак

5. октобар 2020.

„Мој Драгане, немој косит траву поред Саве, да не косиш моје очи плаве…“ (девојачка песма певана у српским селима у околини Јасеновца након погрома Срба у НДХ) Путеви истинског помирења и сарадње Срба и Хрвата пуни су оштрих хриди и спотичу прокламоване, у медијима изражене лепе жеље политичких врхушки. Наталожени зли дуси прошлости не могу да се избришу тек пријатељским сусретима председника Јосиповића и Тадића. Нема реалних резултата у враћању грађанских права, српске имовине отете током и после Другог светског рата, као што се и даље руше споменици на стратиштима Срба убијених током НДХ и Туђманове ере увођења “демокрације”. Европа и свет, глуви су, слепи и неми када су људска и

Љиљана Бегенишић: Порицање Холокауста се кажњава, геноцид у НДХ се упорно релативизује

2. октобар 2020.

Иако наше законодавство предвиђа да је одобравање, умањивање и правдање геноцида кривично дело, нико до сада није поднео тужбу за негирање геноцида над Србима. У 16 европских земаља, укључујући и Русију, негирање геноцида над Јеврејима строго се кажњава – или се иде у затвор или се плаћа висока новчана казна, или обоје. По њиховим законима, порицање Холокауста је кривично дело, а у четири државе кривично се кажњава и негирање геноцида над Јерменима у Турској. Израел и Јерменија сваке године обележавају Дан сећања на страдале претке који је један од најтужнијих у календару тих земаља. Обе ове државе у средишту спољне политике имају захтев да се призна геноцид извршен над њиховим

Од злочина на Коранском мосту прошло 29 година

21. септембар 2020.

Данас се навршава 29 година злочина на Коранском мосту у Карловцу – од једног од првих ратних злочина над припадницима ЈНА, а процесуирано је само једно лице, саопштио је Информационо документациони центар “Веритас”. За овај злочин је хрватско правосуђе током 23 године дугог суђења процесуирало само једно лице, истовремено правећи од њега жртву и хероја, наводе из “Веритаса”. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су 21. септембра 1991. године испред моста на ријеци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, у то вријеме једине легитимне и регуларне војске у СФРЈ. Након обећања хрватске стране

Посљедице COVID -19 на памћење жртава Јадовна и Пага

9. септембар 2020.

Мада је Јадовно било претеча Јасеновца, не смијемо ни помислити да би сличне посљедице могле снаћи и организаторе сутрашњег окупљања у Загребу. Овогодишње обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. по много чему је било другачије него протеклих десет година. Не само да је тај за нас важан молитвени и комеморативни скуп по први пут одржан у Србији, далеко од мјеста страдања на Велебиту и острву Пагу него је изостала и очекивана помоћ институција Р. Српске. Ове године, први пут од 2010. године, изостала је и финансијска помоћ од стране Републичког секретаријата за вјере, Министарства просвјете и културе Владе Р. Српске. Данас је на адресу удружења од стране директора секретаријата, господина

Слободан Антонић: Естетика паланачке свадбе

29. август 2020.

Негде од средине јула аутоколонијални медији почели су да нас гњаве са спомеником Стефану Немањи. А онда, негде средином августа – као да је неко притиснуо паник-тастер – гунђање и вајкање претворили су се у праву хистерију. Владимира Димитријевића то лудачко бешњење подсетило је на сцену из филма Истеривач ђавола, када се ђавоиманој јунакињи пред крстом лице окренуло на затиљак. Невероватно је шта је све, током августовских бјесова, речено за споменик: Радина Вучетић (N1): „срамни споменик“; Горан Марковић (Peščanik) „та скулптура је смешна“, „симфонија неукуса“, „наказна творевина“, „безвредна гомилетина железа“, њоме ће бити „заувек унакажен град“; Биљана Србљановић (Blic): „одраз потпуног одсуства контакта с временом“, „мегаломански историцизам“, „лажни академизам“, „у

Манастир Сланци: Помен жртвама логора Госпић–Јадовно–Паг

27. август 2020.

Историчар проф. др Милош Kовић сматра да сећање на геноцид у НДХ треба да буде уграђено у темеље српског националног идентитета. У манастиру Светог архиђакона Стефана у селу Сланци код Београда одржан је помен за 40.000 жртава концентрационог логора Госпић–Јадовно–Паг. Ове године, због епидемије, породице и поштоваоци жртава нису могли да оду на место страдања. Помен за невино страдале Србе у НДХ служио је отац Стефан из манастира Светог архимандрита Стефана у Сланцима и рекао да не само да је важно сећати се жртава, већ да оне треба и да нас упуте ка порукама из јеванђеља. „Њихова жртва има пун смисао управо у томе ако нас призове ка животу врлинском,

Проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом

26. август 2020.

Доносимо проширен списак потписника Протеста против порицања геноцида над српским народом, првобитно објављеног 20. августа 2020. Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно

Слободан Антонић: НДХ 2.0 у Београду – 25 година срамоте

24. август 2020.

Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у пуној симфонији с неоусташтвом у Хрватској, а све с филантропским позивањем на регионално помирење. „Грађански“ Београд и ове године обележио је Олују на уобичајено сраман начин. Реч је о медијском затрпавању Олује – те кључне деонице хрватског геноцида (1–2). То завртање, како сам описао лане, има шест тачака: Прећуткивање (о Сребреници из свег гласа, о Олуји ни словца); Крив је српски национализам („Милошевић је први почео“, „Крајишници протерали Хрвате“); Туђман и Милошевић све договорили („Слоба хтео Крајишнике да насели на Косово“); Олуја није геноцид већ, евентуално, етничко чишћење (али „договорено“, значи, некако полу-добровољно, у крајњем – ником ништа,

Протест против порицања геноцида над српским народом

20. август 2020.

Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције према свим видовима порицања геноцида над српским народом. У Протестном писму поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја, објављеном 29. јула 2020, изражено је огорчење двадесет шест академика, професора универзитета, научних радника, уметника светског значаја, због изјава редовних професора Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Николе Самарџића и Дубравке Стојановић. Да подсетимо, Дубравка Стојановић прогласила је атентат на Анту Павелића „насиљем“ и „крвном осветом“, а Благоја Јововића назвала је „убицом и насилником“. Никола Самарџић је, на друштвеној мрежи „Твитер“ јавно подржао анонимну проусташку објаву у којој се вулгарно вређа српски народ, а геноцид почињен у Јасеновцу

Борисав Ђондовић: Сукоби унутар српске историографије – да ли је обрачун близу?

11. август 2020.

Сваком историчару је жао када дође до жестоког сукоба у академским круговима, но дужност свакога од нас је да каже истину по сваку цену. Били смо сведоци задњих година сукоба историчара на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, па и у целини. Тај сукоб је поново интензивиран, после изјаве Дубравке Стојановић, где се противи да улица у Београду добије име по Благоју Јововићу, атентатору на Павелића. У суштини ту поделу можемо да класификујемо на две групације. Бројнију, по научном рангу далеко цењенију и у земљи и свету, српску критичку историографију. Њене представници су били брутално нападани од ове не толико велике, али добро медијски и логистички покривене групације чији

Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја

30. јул 2020.

Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића. Са неверицом смо прочитали изјаву Дубравке Стојановић, редовне професорке историје на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитетa у Београду, објављену на порталу „Нова Ес“ (26. 7. 2020), о Благоју Јововићу, атентатору на Анту Павелића: „Давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике. […] То је нецивилизацијски суноврат, то је слављене освете, принципа ‘око за око’ и слање поруке да је свако насиље дозвољено“. Смисао ове изјаве није промењен исказом да је Павелић починио „монструозне злочине“. Неколико седмица раније (30. 6. 2020), Никола Самарџић, још