Zapostavljena istorija: Koliko je Srba umoreno u zemunskoj „čekaonici smrti“?

U Prihvatnom logoru Zemun na Starom sajmištu, prvom koncentracionom logoru za Jevreje na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno na prostoru bivše Nezavisne države Hrvatske, stradalo je više od 10.000 logoraša, a u njemu su u drugom periodu rada više od 90 odsto zatvorenika bili Srbi, dovedeni pre svega iz NDH-a, a manjim delom iz okupirane Srbije, rekao je danas član upravnog odbora Memorijalnog centra Staro sajmište Milan Koljanin.

On je na tribini „Čekaonica smrti: Prihvatni logor Zemun (1942-1944) u koordinantnom sistemu nacističkih logora“ ukazao da je logor bio pod upravom nemačke policije u okupiranoj Srbiji, a da je u prvom periodu rada, od 1941. do 1942. godine, stradalo svih 6.320 Jevreja koji su tamo dovedeni, dok je od 600 zatvorenih Roma stradalo između 60 i 100, navodi se u saopštenju.

„U drugom periodu (1942-1944) je dovedeno oko 32.000 zatočenika, najmanje, toliko je moglo da bude identifikovano, a taj broj može da bude i veći. Od tog broja, prema mom istraživanju, 10.636 zatočenika je stradalo od loših uslova života. Od torture u samom logoru ili neposredno po odvođenju iz logora, zato što su ovi logori služili i kao logor za ubijanje. U tom periodu više od 90 odsto zatvorenika su bili Srbi, dovedeni pre svega iz NDH-a, a manjim delom iz okupirane Srbije“, kazao je Koljanin.

Istoričar Rade Ristanović kazao je da tribina nosi naziv „Čekaonica smrti“, jer je Staro sajmište bio prihvatni logor gde se čekao transport, a koji je zatvorenike dalje odvodio u logore širom Evrope, poput Aušvica, Mathauzena ili u one smeštene u Norveškoj.

Ristanović je ukazao da mnogi logoraši nisu ni dočekali dalji transport, naglasivši da su uslovi života i ophođenja prema njima bili shodni nacističkoj ideologiji, kao i da su ljudi bili tretirani niže od životinja.

„Bili su podvrgnuti psihičkom i fizičkom maltretiranju konstantno. Za ovako nešto logorskoj upravi nije bio potreban ni razlog. Naprosto imali su sadističko ophođenje prema ljudima, što je svojstveno nacističkoj ideologiji, a koja je Srbe kao Slovene gledala kao nižu rasu“, kazao je on.

Istakao je i da je tema tribine malo zapostavljena u društvu, a zbog, kako kaže, monstruoznog načina ubijanja žene i dece koji je prethodio otvaranju logora.

„Naravno ono ne znači da nam bude van našeg fokusa i da ono mora biti tretirano u javnosti kao što zaslužuje. Ovde je život izgubilo oko 10.000 ljudi“, rekao je Ristanović i dodao da nema tačnih podataka koliko je preživelo, ali da je približno 40.000 ljudi bilo zatvoreno.

Direktorka Memorijalnog centra Staro Sajmište Krinka Vidaković Petrov izjavila je da je cilj te ustanove da taj logor bude na evropskoj mapi logora, kao i da je važno da se radi sa mladim ljudima, koji prema njenim rečima, najmanje znaju o ratu uopšte.

„Važno je sve što radimo sa mladim ljudima, jer oni najmanje znaju o ratu uopšte, o Drugom svetskom ratu, a kamoli o nekim specifičnostima kao što su bili logori. Treba da znamo, jer znate kako, ako mi ne pamtimo naše žrtve, nemojmo očekivati da će ih drugi pamtiti. Ipak je civilizacijska dužnost, opšta dužnost, da mi te žrtve pamtimo“, rekla je Vidaković Petrov i dodala da postoji žal što se i o drugim logorima na području Beograda i NDH-a nešto više ne zna.

Izvor: https://rtv.rs/