Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Borisav Đondović: Sukobi unutar srpske istoriografije – da li je obračun blizu?

Datum objave: utorak, 11 avgusta, 2020
Veličina slova: A- A+

Svakom istoričaru je žao kada dođe do žestokog sukoba u akademskim krugovima, no dužnost svakoga od nas je da kaže istinu po svaku cenu.

Bili smo svedoci zadnjih godina sukoba istoričara na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pa i u celini. Taj sukob je ponovo intenziviran, posle izjave Dubravke Stojanović, gde se protivi da ulica u Beogradu dobije ime po Blagoju Jovoviću, atentatoru na Pavelića. U suštini tu podelu možemo da klasifikujemo na dve grupacije. Brojniju, po naučnom rangu daleko cenjeniju i u zemlji i svetu, srpsku kritičku istoriografiju.

Njene predstavnici su bili brutalno napadani od ove ne toliko velike, ali dobro medijski i logistički pokrivene grupacije čiji su najeminentnije predstavnici Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić. Njih možemo sagledati kao samoproglašenu grupu liberalnih antifašista. Naravno taj antifašizam je u stvari ništa drugo, nego apsolutni antisrpski šovinizam.

Nikola Samardžić je sin velikog akademika Radovana Samardžića, koji je bio veliki patriota, sam Nikola Samardžić je počeo kao veliki srpski patriota te saradnik desnih pokreta, ali se u međuvremenu okrenuo na drugu stranu.

Njih dvoje su vodili ozbiljne napade, te zastrašujuće stvari radili eminentnim kolegama Ljubodragu Dimiću, akademiku, Miri Radojević akademiku, Aleksandru Životiću, koji je daleko pre 40 godine života postao profesor Univerziteta, Milošu Koviću, autoru u Engleskoj vrhunski primljene knjige o Bendžaminu Dizraeliju, Aleksandru Fotiću, širom sveta citiranom osmanisti, Nebojši Šuletiću vrhunskom stručnjaku iz osmanistike, Đorđu Bubalu redovnom profesoru Univerziteta, Maji Nikolić sa katedre za vizantologiju, Žarku Petkoviću, sa katedre za Stari Rim, a antičke studije u Beogradu su među najtežim i najpriznatijim u svetu.

Tu su i Miloš Antonović, Smilja Marjanović-Dušanić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu i gostujući predavač na Sorboni. Ono što je najgore imali su pomoć nekih iz interesnih razloga u tim napadima.

Koliko vredi naučni i ljudski integritet?

Spomen ploča Blagoju Jovoviću

Na kraju, sada su se njih dvoje našli pri apsolutnom medijskom udaru i vlasti i opozicije, vrlo brutalnom i oštrom, koji je takođe izašao iz akademskih okvira. Naravno dobili su podršku u srbomrzačkim krugovima Zagreba i Sarajeva.

Odmah smo i dobili osudu njih koju je potpisao akademik Vasilije Krestić, možda i najveći živi srpski istoričar. Vasilija Krestića. zajedno sa nedavno preminulim Miloradom Ekmečićem i Dragoljubom Živojinovićem, mi koje se bavimo istorijom gledamo kao legende nauke i naslednike Jiričeka, Stanojevića, Ruvarca i mnogih drugih.

Miloš Ković je ovu grupicu nazvao NATO istoričarima, optužuju se za prekrajanje srpske prošlosti, spominju se i tužbe. U neku ruku vratio im se bumerang, koji su sami bacili. Naravno svakom istoričaru je žao kada dođe do ovoga u akademskim krugovima, ali dužnost svakoga od nas je da kaže istinu po svaku cenu, kako je to divno znao da kaže prof. dr. Ljubodrag Dimić redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, na svojim predavanjima.

Oprema: Stanje stvari

(Vojvodina info, 8. 8. 2020)

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top