Тражили сте Милош+Ковић - Страница 25 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 25

Свети мученици Јастребарски

13. септембар 2021.

Молимо Свети Архијерејски Синод да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих достави Наш предлог, да се установи празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских. Е. бр. 146/2115. мај 2021. год.Карловац СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕБ Е О Г Р А Д Предмет: Молба Светом Архијерејском Синоду да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за кононизацију нових светих, достави Наш предлог да се уврсти празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских, који би ушли у Хеортологион и Календар светих наше помесне Српске цркве. Молимо Свети Архијерејски Синод да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих достави Наш предлог, да се установи празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских. Епархија горњокарловачка

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Загреб наставља оно што су усташе почеле

13. септембар 2021.

Стари циник је давно рекао да је историја лепа жена која се преудаје. Или, како би рекао Маркс, понавља се два пута. Пише: Иван Миладиновић Први пут као трагедија, други пут као фарса. Сутра у Хрватској почиње попис становништва. Резултати су изузетно важни за националне мањине, јер се нека од њихових права остварују на основу бројности утврђене на попису. Зато је и предигра била занимљива. Још средином августа појавили су се плакати и билборди, широм ове државе, са натписом „Попис становништва 2021“ и означеним речима „Хрват“, „Православац“ и „Хрватска православна црква“ којима се Срби позивају да се изјасне као Хрвати и верници „Хрватске православне цркве“. Главни иницијатор био је човек

СТРАДАЊЕ ПОРОДИЦЕ ИЗ ШИДА: Драгановог прадеду стрељали са Савом Шумановићем

7. септембар 2021.

Драгану Петровићу из Шида у антифашистичкој борби страдало петоро предака. На Велику Госпојину 1942. усташе су одвеле и мучки убиле 200 Шиђана Велика Госпојина, 28. августа ратне 1942. године, у историји сремске варошице Шид исписана је најцрњим словима. У колони од двеста људи, угледни домаћини, радници, учитељи, адвокати… ујутру у шест сати, одведени су пут Сремске Митровице. И нико од њих више се није вратио. Мучени су и стрељани дан-два касније и сахрањени у заједничкој гробници. Међу њима је био и угледни произвођач хмеља Сима Ракетић, тада четрдесетдеветогодишњак, а његов праунук Драган Петровић и данас се труди да сачува од заборава његово страдање и страдање још четворо чланова фамилије током

Подсећање на стратишта зла у хрватском усташком логору Јасеновац

6. септембар 2021.

(Одломци из књиге „У мучилишту-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.) Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Ођедном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати

ГОДИШЊИЦА ПОКОЉА ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ

14. август 2021.

На локалитету Морин оток, близу старог моста на Брегави, у ноћи 14/15 августа 1941, заклано jе преко 50 Пребиловчана. Они су се на позив и обећање о амнестиjи предали усташама, утучени сазнањем да су им породице страдале у Шурманачкоj jами. Били су то углавном одрасли људи, са своjим синовима и унуцима. Тако се ту, поред моста на Брегави из XI века, угасило више пребиловачких огњишта. После мучења у сеоскоj школи, пешачили су везани 2,5 километра, да би им ту, главе одсекао Циганин Ибро Мехић, ковач из Тасовчића. Главе су закопане у jедну, а тела у другу рупу. Мехић, коjи jе због овог злочина одлежао неколико година у Зеници, после jе

РУШИЛИ МУ СПОМЕНИК, САД ГА СЛАВЕ: Лицемеран однос Хрватске према највећем српском научнику Николи Тесли

24. јул 2021.

Никола Тесла је по националности био Србин, његова је величина неупитна у глобалним размерима и можемо бити само поносни на њега. Родио се у Смиљану на подручју Хрватске, живео углавном у САД, а грађани су ти који су сугерисали да на једној кованици евра буде његов лик. Пише: Јурица Керблер – стални дописник Новости из Загреба Ово је изјавио хрватски премијер Андреј Пленковић након реакција из Србије и Народне банке Србије о плану да Теслин лик буде на хрватским еврокованицама. – Никоме Теслу не узимамо, а мој став да сам на челу Народне банке Србије био би да честитамо – тврди Пленковић. Потпредседник Владе Хрватске и представник српске мањине Борис

Раде Р. Лаловић: СТРАДАЊЕ КАО ИСТОРИЈСКА И ПОЕТСКА ЧИТАНКА

17. јул 2021.

О књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021. Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење. Поготово је то изазов када се пред вама нађе пјесничка збирка инспирисана страдањем једног у историјском контексту у континуитету напаћеног народа као што су Срби. Та поезија страдања и патње је увијек поетско свједочење о страдању и патњи не само у логорима смрти у току два глобална рата у 20. вијеку, него и у грађанском рату с краја двадесетог вијека. И то легитимно поетско свједочење има своју реалну, стварну и општепознату подлогу, а онда и поетско-симболичку надградњу која тај бол

28 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине

15. јул 2021.

Јуче се навршило 28 година од подметања мина под воз код Глине у Хрватској пун српских цивила када је убијено троје људи, а 28 људи, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”. Из “Веритаса” истичу да до данас за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, а да је, како ствари стоје, мала вјероватноћа да ће за њега било ко икада одговарати “можда и због тога што су све жртве српске националности”. Експлозија воза, који је био пун путника, а највише је било жена и дјеце, који су од Вргинмоста путовали на пијацу, догодила се 14. јула 1993. године

Идентитет Срба у Хрватској: Између изумирања, асимилације и слабашне наде

8. јул 2021.

Хисторијски, културни и национални идентитет Срба био је вјековима оптерећен чињеницом да је тај народ живио располућен у барем двије царевине, отоманској и хабсбуршкој, такођер и унутар млетачке републике, између којих су стајале двије државе, Србија и Црна Гора, које су своју независност, непрестано под разноразним вањским притисцима, стекле релативно касно, у другој половини 19. вијека. Оно што је у тој комплексној хисторијској ситуацији битно јест да је српски национални идентитет био формиран у различитим културама и традицијама, које су га с једне стране без сумње обогатиле али с друге, изостала је, као код других народа, трајна политичка и културна акција, која би дјеловала повезујуће на разне огранке разбацаних и

Масовна гробница Мехино стање

5. јул 2021.

Сигурно jе да Оваj злочин ниjе довољно истражен и сећање на њега jе готово избрисано. Тачан броj жртава никад ниjе утврђен, ексхумациjа никада ниjе обављена и жртве нису достоjно сахрањене. Једанаест година након завршетка Другог свjетског рата на њиви Мехино Стање постављено jе спомен-обиљежjе на коjем jе записано: »НА ОВОМ МЈЕСТУ АУГУСТА 1941. ГОДИНЕ КРВОЖЕДНЕ СЛУГЕ МРСКОГ ОКУПАТОРА НА ЗВЈЕРСКИ НАЧИН УБИЛИ СУ ОКО 2400 НЕВИНИХ ЖРТАВА–ЉУДИ, ЖЕНА И ДЈЕЦЕ ИЗ ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ, ЦРНОГ ПОТОКА, ГЛИНИЦЕ, ПОЉАНЕ, ПОНИКАВА, ГЕЈКОВЦА, ВРГИН-МОСТА, ШИЉКОВАЧЕ, МАЉЕВЦА, ШМРЕКОВЦА, КРСТИЊЕ, БРУСОВАЧЕ, ЈАГРОВЦА, СВИНИЦЕ, ШИРОКЕ РИЈЕКЕ, БУХАЧЕ И ДРУГИХ ОКОЛНИХ СЕЛА ОВОГ КРАЈА. У ЗНАК СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА, А ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 27. ЈУЛА–ДАНА УСТАНКА НАРОДА

Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст

2. јул 2021.

На Јадовну свикао на свашта. Али нијесам да крст који сам донио, враћамо назад са јаме. У савременом српском језику прекрижити, не значи исто што и прекрстити. То ми је ове 2021. године пало теже, него што прошле нијесмо ни ишли. Не марим за жегу, умор, неправду и ниподаштавање. А не и задржимо се дуго. Само смо у два наврата боравили дуже од 24 часа у Неовисној Републици Хрватској. Сигурно ћу писати тек касније, као и обично. Могу ја и одмах, али знам да након 24.06. који смо установили као Дан сјећања на систем логора смрти Независне Државе Хрватске Јадовно-Госпић-Паг, претечу Јасеновца, нико сем мрежне стране Јадовно.срб неће помињати до

Вишеград: Отворена изложба о Ливањским Србима уз промоцију књиге Огњена Марија Ливањска

30. јун 2021.

У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић. На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске

Момчило Мирић: Морамо ходити овим светим стазама, морамо стојати над овим светим јамама и тако свету показати и доказати да и они и ми постојимо (ВИДЕО)

23. јун 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941, и 80 година од страдања 38.000 Срба у ткз. госпићкој групи логора за само 132 дана трајања. Централни део молитвено – комеморативног сабрања посвећеног православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг, одржан је на Спомен подручју Шаранова јама. Доносимо обраћање Момчила Мирића, предсједника удружења Јадовно 1941. Београд и пјесму Јелене Ковачевић „Над јамом“ коју је рецитовао Милош Симић. Момчило Мирић Браћо и сестре Помаже Бог Драги наши Јадовничани! Ево дана којега створи Бог Да се радујемо и веселимо у њему Да се наши безгробници, неопојаници

80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА КОЈЕ СУ УБИЛЕ УСТАШЕ ИЗ ФАЗЛАГИЋА КУЛЕ

4. јун 2021.

У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Владика је истакао да је Корићка јама у општини Билећа српска рана, али да српски народ треба кренути даље и са вјером и љубављу, без мржње и огорчења, градити нови живот. Према његовим ријечима, сви треба да поступају тако да буду једни другима лијек, радост и

Владислав Б. Сотировић: Ко су били окупатори а ко издајници?

19. мај 2021.

У „Политикиној“ рубрици „Међу нама“ појавио се 26. априла 2021. г. још један у низу титоистичких памфлета о Јосипу Брозу Титу и Другом светском рату у Југославији („Најновији рат против Тита“) аутора извесног Николе Наранџића (Земун) у коме се по стандардним удбашким методама и речнику блати и моја професионална маленкост. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић, Вилњус, Литванија Није тешко погодити да се највероватније иза оваквих брозомбистичких фалсификата крију другови из тзв. „Савеза антифашиста (sic!) Србије“ (председник Александар Краус, гласноговорник Златоје Мартинов) а у којима исказују елементарно непознавање и историје и историографије о темама о којима покушавају да и даље испирају мозгове јавности. Овом приликом бих друговима „антифашистима“ скрену пажњу