arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Госпићка крвава јесен 1991.

Након другог круга првих вишестраначких избора одржаних 06.05.1990. у Госпићу (и цијелој Хрватској) дошло је до поремећаја већ претходно нарушених међунационалних односа. Хрвати су се определили за остварење давнашњег „тисућљетног  сна“ – независне државе Хрватске а Срби за живот у Југославији. Дијаметрално супротна државноправна опредељења водила су у оружани конфликт. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Већина Срба су гласањем за Рачанов СДП свјесно или несвјесно прећутно подржали могућност да живе у независној држави Хрватској. Међутим, хрватско политичко водство подржано од већине хрватског народа, није жељело Србе у Хрватској. Повампирено усташтво постала је свакодневна претња за српски народ, посебно за Србе у градовима, који су били у веома тешкој ситуацији. Након тзв „балван

Далматински Јасеновац

“Кад си писао о Луки требао си мене да питаш. Ја данас не бих био жив да Лука није преузео део моје тортуре, рекао ми је овај одважни човек, након Лукине сахране. Пише: Мишо Вујовић У Морињу је откривена спомен плоча на згради у којој су боравили хрватски бојовници. У том затвору нико није убијен, нико тешко повређен, а за један (не)доказани шамар заробљеном хрватском борцу, Которанин Иво Мензалин добио је од државе Црне Горе четири ипо године строгог затвора. Нечувено. Срамно прање одговорности главних виновника рата за мир и ратних јастребова са чијим благословом су мобилисани резервисти на Дубровачком ратишту. Ратове воде политичари док су официри и војска извршиоци

Миодраг Линта

Линта: Тужилаштво да покрене кривични поступак за убиство 13 крајишких Срба на Коранском мосту

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост почела је ликвидација. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се прије 31 годину десио монструозни злочина над 13 припадника ЈНА на Коранском мосту у Карловцу.  Припадници хрватских паравојних и полицијских формација  зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се превозили припадници активног и резервног састава ЈНА који су, након преговора и обећања хрватске стране да

Ко су Сурдулички мученици?

Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се актуелизује од како је Српска православна црква у ред светих уврстила Сурдуличке мученике и одредила им датум празновања. Новија историја почиње да се детаљније бави страдањима једног од стране другог православног народа, а многи историчари овај рат дефинишу као геноцид.  У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају

Србија и Српска почињу штампање уџеника од националног значаја, без утицаја других издавача

Писање уџбеника српске историје, српског језика и географије ускоро би требало да се издвоји из механизма слободног тржишта како би се образовање деце у тим националним предметима препустило домаћим стручњацима и држави. Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја наводе да је, по налогу министра Бранка Ружића, током прошле године формирана радна група која је разматрала неопходне измене и допуне Закона о уџбеницима, у циљу прављења основа за увођење уџбеника од посебног националног интереса за основну и средњу школу. Можда и најбитнији новитет који би уследио прихватањем поменутих измена било би усклађивање наставног програма са оним из Републике Српске. Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима је припремљен у мају

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Доњег Лапца и Срба

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ДОЊИ ЛАПАЦ И СРБ Савка Влатковић Стојановић, Доњи Лапац  „Радије у смрт! Нећемо се покрштавати!” Савка Влатковић-Стојановић сведочи о страдању свога оца Јандрије Влатковића: „Прије рата ми смо живјели у Доњем Лапцу. Мој отац Јандрија био је трговац. Ту смо дочекали и успостављање Независне државе Хрватске 1941. године. Чим су усташе преузеле власт у Лапцу, одмах су нам одузеле трговину и све што смо имали. Све су однијели и опљачкали, а оно што је остало уништили су. Чак су и слике сјекли бајонетима. Мени је

konjic-stari-most-300x199.jpg

Коњиц 1992. – Злочин чека казну

Петнаестог jуна 1992. године у спортскоj дворани „Младост“ на Мусали у Коњицу од двиjе минобацачке гранате погунило jе 13 заробљених српских цивила коjи су у оваj обjекат доведени након што су припадници муслиманских и хрватских jединица све мушкарце из српских села, Доње Село, Брадина, Брђани и Бjеловчина насилно привели у логоре Челебићи и спортску дворану „Младост“. Од минобацачких граната, када су Муслимани пуцали из топа у дворану са оближњег брда, док jе у дворани било преко 200 заробљених Срба ,jедан броj логораша jе погинуо на лицу мjеста, док jе jедан дио рањен и пебечен у медицинске установе у Коњицу. Према свjедочењима , сви су уз страшне муке подлегли ранама, jедан

79 година страдања Пиве: Зашто се у школама не учи о пивском геноциду

У уџбеницима из историје за основне школе као и уџбеницима за средње школе нема нити једне једине реченице о геноциду који се догодио у Пиви током Другог свјетског рата! Пише: Илија Бајовић, проф. историје  Злочин је починити злочин, али је такође злочин када се исти заборави. Страдање Пиве у Другом свјетском рату је велико, тих година јаук жена, плач дјеце је одјекивао брдима Пиве и све страхоте тога рата се могу управо нажалост видјети на примјеру Пиве и Пивљана. Да је Пива прошла кроз пакао Другог свјетског рата говоре и невине жртве које су пале под непријатељским аутоматима и бајонетима. Сама чињеница да је у Пиви за вријеме рата страдало више од 1.300

Соколско друштво у Госпићу

Српски соко Госпић био је  део Соколске жупе Крајишке. После ослобођења и уједињења соколски савези су се ујединили на Видовданском сабору у Новом Саду.  Соколско друштво Госпић постало је део Соколске жупе Сушак-Ријека. Зими је било унутарњих наступа, што су их приредила друштва Кастав, Сушак, Драга, Церник-Цавле, Краљевица, Бакар и Госпић.  Пише: Саша Недељковић На приредби госпичког друштва наступило је преко 300 људи. У просветном васпитању било је најбоље каставско друштво, које гајило предавања, певање и музику,  и имало читаоницу.  Церник-Цавле гајио је певање и музику. Краљевица је држала предавања и имала читаоницу, Госпић је држао предавања, а Александрово имало је читаоницу и гајило женски ручни рад. Дошло је до

Svijece_001.jpg

Априлске жртве 1941. године – попис

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

Да се не заборави: Били смо у спомен подручју Јасеновац

Наш Хор дјевојчица „Роса“ из Пуцарева (Новог Травника) након посјете омладинским радним бригадама на Козари, 1987.године, према ранијем договору вођа пута, свих дјевојчица и двије дежурне мајке, прије повратка кући посјетили смо Спомен-подручје Јасеновац.     Сви су учили о школи о томе и имали прилике да слушају о том страшном мјесту али су ипак жељели да пођу тамо и положе цвијеће. Након што су положиле цвијеће у Крипти величанственог споменика у облику цвијета, кренули су у обилазак изложбеног простора а на крају су са пажњом у пројекционој дворани одгледали документарни филм о Јасеновцу. Озбиљна лица орошена сузама су говорила о утисцима које су стекле и понијеле са собом. Брошуру СПОМЕН ПОДРУЧЈЕ

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)

Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани, пише Дража Михаиловић емигрантској влади у Лондон. Осим извештаја Драже Михаиловића, који је председник емигрантске владе др Слободан Јовановић послао краљевском посланству у Лисабону 27. јануара 1943, сачуван је још један телеграм са сличном садржином, који је председник владе послао у Лисабон пола месеца касније, 11. фебруара 1943. Док је први извештај краћи и претежно политичке природе (уз навођење броја о 600.000 Срба убијених у Независној Држави Хрватској), други је у целости, осим вести о одлуци конференције шефова Гестапоа у Бечу о уништењу четничког покрета, посвећен ратним жртвама. Прва страна шифрованог телеграма

Одговор Кораксићу поводом споменика Дражи у Београду

Историјска наука и њени плодови су данас свима доступни. Зато се ни Вама, а ни Вашим истомишљеницима, више не може толерисати бахато незнање као оправдање за честе увреде Пише: Игор Ивановић Поштовани господине Кораксићу, Иако имам поштовање према Вашим годинама, осећам обавезу да овим путем одговорим на изјаву коју сте дали за дневни лист Данас, поводом предлога лидера „Двери“ Бошка Обрадовића да се у Београду подигне споменик Дражи Михаиловићу. У намери да будете мало духовити а мало озбиљни, рекли сте да се слажете са предлогом само ако се на Дражиној бисти стави у уста кама или бајонет. Другим речима, назвали сте генерала Михаиловића – ни мање ни више – убицом

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

lazar_lukajic.jpg

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на „случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у „староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада  Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени  не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада „сувереним“  и „демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр  Лазар Лукаjић,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.