Тражили сте Милош+Ковић - Страница 22 од 95 - Јадовно 1941.

Почетна » Тражили сте Милош+Ковић » Страна 22

ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Најмлађе жртве из Врбашке код Градишке

13. април 2023.

Село Врбашка налази се у близини Градишке (Босанска Градишка). Током Другог свјетског рата на простору Градишке страдало је преко 10.000 Срба. Поред Срба страдало је и скоро сво ромско становништво овог среза. Током геноцидa на подручју Градишке ликвидирано је неколико хиљада дјеце. У овом тексту вам доносимо поименичан попис страдале српске дјеце до 15 година старости. Податке смо извукли из пописа Жртава фашистичког терора који је урадио СУБНОР. Укупно је из Врбашке страдало 517 српских цивила у геноциду Независне државе Хрватске над Србима. Од тог броја, дјеце до 15 година било је 248, дјевојчица 129, дјечака 119. ВРБАШКА Бабић М. Љубица, 1930.-1942. Стара Градишка Бабић М. Љубомир, 1933.-1942. Стара Градишка

А Дрина пуна лешева, међу њима само видиш – заплове девојачке косе: Годишњица злочина у Старом Броду

23. март 2023.

У кишним мартовским ноћима, око Младенаца, кад брда над Старим Бродом испод Вишеграда притисне помрчина, тешка и болна, доле над Дрином проломи се врисак, онда га стигне други, па за њим још један, крик скамењене мајке, врисак окамењеног оца који окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу. Поцепа небеса тај врисак, стане река, стегне се срце, сабије се помрчина у кањон и врисак постане вапај. За истином, за правдом, за незаборавом. Овде је легенда истина На Старом Броду испод Вишеграда из Дрине вире окамењене руке окамењене деце. Овде је легенда истина. Кад су их пред реком сустигли Францетићеве усташе, 326 девојака ухватиле су се за руке, и на Младенце, 1942.

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942.

22. март 2023.

Злочин над 6.000 Срба у Милошевићима и Старом Броду на Дрини у пролеће 1942. године, децениjама jе вешто прикриван „у интересу братства и jединства“. Други светски рат обележили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном обелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности. Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, пре свега жена и деце, коjе су починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с пролећа 1942. године у кањону реке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе

Годишњица: Катиновац код Топуског 10. априла 1942.

21. март 2023.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе, у злочину Покоља побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Стоп забораву жртава! Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. Из књиге „Геноцид на Кордуну“, аутора Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942,

Милка и Цвита, сестра и мајка Данице Бошковић-ЛАЛИЋ, које су као и она, преживјеле пакао јаме Равни Долац

Даница

7. март 2023.

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv, Bild 101III-Mielke-036-23 / Mielke /

Исходиште геноцида: 1. март

2. март 2023.

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. Прва објава овог текста са фотографијом нацистичких војника у фесовима, такозване СС Ханџар дивизије, који читају памфлет о односу ислама и јудаизма, десила се 02.03.2010. године. Јединице које су организовале власти тадашње Независне Државе Хрватске, као што је ова, бориле су се као добровољачке чак под Стаљинградом. Из тадашње НДХ, преко Украјине, ишли су да заједно са Хитлером покоре Совјетски савез, односно Русију. Мало се од тада шта озбиљније промијенило. Тако Њемачка опет наоружава Бандеровце у Украјини, а Хрватска шаље добровољце да помогну неонацистичким јединицама. Вијори се шаховница

КОНАЧНО ИСТИНА О СТРАДАЛОЈ СРПСКОЈ ДЕЦИ (трејлер)

11. фебруар 2023.

Филм ,,33 Анђела“ о страдању српске деце за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој у Српско-норвешкој копродукцији. Током Другог светског рата преко 4.000 дечака и мушкараца послато је из бивше Југославије у Норвешку као робови. Немачка окупаторска сила желела је да изгради путеве, железницу и другу инфраструктуру у северној Норвешкој, како би обезбедила линије снабдевања северног фронта против Совјетског Савеза. Ови затвореници који су овде послати као робови, радили су и живели у нехуманим условима. Њих 2.400 је изгубило живот. Погледајте трејлер: У Јасеновцу су у договору између немачких окупационих снага и усташког режима раздвојени војно способни мушкарци од 14 до 60 година, у неким случајевима и млађи од

Представљена књига „Зашто Јасеновац“ у Бањалуци

30. јануар 2023.

Kњига Марка Ручнова „Зашто Јасеновац“, која доноси номенклатуру зла усташких злочинаца из јасеновачког система усташких логора смрти, представљена је у Бањалуци поводом 27. јануара – Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Тања Тулековић, директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина, која је организатор вечерашње промоције заједно са бањалучким Српским просвјетним и културним друштвом „Просвјета“, навела је да је ријеч о лексикону усташких злочинаца гђе се на 550 страна налази 3.526 биографија усташа са свим њиховим злочинима и изворима, чиме су ти подаци провјерљиви. „То је значајно јер овај пут доносимо податке о директним учесницима у индустрији јасеновачког логора смрти и веома је значајно да у периоду када је на сцени јак

Литургија у куплерају

30. јануар 2023.

На подручју Независне државе Хрватске (НДХ) убијен је 331 Јеврејин „по вери“ и 293 Јеврејина „по националности“, а у јасеновачком логорском комплексу уморено је, укупно, и јеврејских и нејеврејских, 2238 (две хиљаде и двеста тридесет осам) „особа“. Пише: Милан Четник Држава чији се парламент на овакав начин шегачи са стотинама хиљада побијених цивила током усташког терора председаваће Међународном алијансом за сећање на холокауст (ИХРА) која има 35 чланица, а Хрватска јој је члан од 2005. године. То је саопштено 27. јануара ове године, на дан ослобођења Аушвица. Да би испунила формални услов за председавање ИХРА-ом, хрватска влада је на брзину, прошле недеље, усвојила три „правно необавезујуће“ (!) дефиниције ИХРА-е: о

Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата

26. децембар 2022.

Kарл Петерсен, шеф немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3935 мушкараца, 3255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих кућа. У Норвешку је послато 102 деце од којих је 32 страдало, најмлађи међу њима имао је само 12 година.У сарадњи са продуцентима из Србије и Норвешке у плану је да у 2023 години да се кренее са снимањем филма о страдњу српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата. Према досадашњим истраживањима продуцент Бранко Димовић Димески дошао је

Штрбац: Хрватска породицама убијених Срба наплаћује огромне судске трошкове

4. децембар 2022.

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да породице страдалих Срба у рату у Хрватској масовно губе судске спорове за накнаду ратне штете, јер, према пресудама хрватских судова, жртве су „криве што су биле тамо у погрешно време“ на погрешном месту“. Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолић, које је у Хрватском сабору поменуо заступник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Борис Милошевић и назвао срамотном овакву праксу хрватских судова, само врх леденог брега. Он каже да Вуковићи морају да плате 8.000 евра за судске трошкове спора који су покренули због убиства родитеља и сестре, док је Смолићу прети одузимање куће због трошкова

Ђорђе Пражић: ГУБИЦИ СТАНОВНИШТВА КОСИЊА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

30. новембар 2022.

Увод Природне љепоте Косињске долине некада су биле карактеристичне по великом броју села и засеока пуних становника који су вредно радили и бавили се сточарством и пољопривредом. Из косињских домова често би се чула пјесма са прела и осталих дружења. Косињ је дуго био општина са средиштем у Горњем Косињу. Данас је број становника Косиња, а посебно младих веома мали, што указује на постепено гашење преосталих мјеста. Посебно је то актуелно у овом тренутку када се планира исељавање становништва села Млаква, Горњи Косињ и неколико заселака за потребе ХЕС Косињ. У овом раду обрадиће се губици становништва Косиња у вријеме Другог свјетског рата 1941-1945. Бројчани показатељи о жртвама, могу послужити

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

16. новембар 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1. Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2. Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3. Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

Подсјећање: Потресна свједочења избјеглица из западне Славоније о стравичном терору усташа

30. октобар 2022.

НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991.: У колони дугачкоj петнаестак километара, у Бањалуку jе jуче и прекjуче приспело више од 5.000 Срба са подручjа Вировитице, Грубишног Поља, Подравске Слатине, Дарувара, Славонске Ораховице а очекуjе се долазак jош десет до 15 хиљада људи, жена и деце. Избеглице коjе су jош у шоку, сведоче да jе усташка солдатеска разарала и палила све пред собом а ко се ниjе извукао, убиjен jе или заклан на наjбестиjалниjи начин Извор: НОВОСТИ, уторак 5. новембар 1991. ОСТАЛА ПУСТОШ Хрватска усташоидна солдатеска опустошила jе Велику и Малу Ператовицу, Велику и Малу Барну, Лончарицу, Зринску, Велику и Малу Дапчевицу, Брђане, Горњу Рашевницу, Доњу Ковачницу, Мали Грђевац, Црепушину, Сибеник, Топчаловицу,

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!

29. октобар 2022.

Као и протеклих неколико година, у суботу 29. октобра ове године са почетком у 11 часова у цркви св. Марка у Београду, биће служen парастос изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991, те цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Пише: Ранко Раделић Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа започетих пре тридесет година у коjима jе живот изгубила 76 особа и чиjи су егзекутори паравоjне формациjе, терористичке групе и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“ чиjе jе сjедиште у Београду. Већину страдалих чине цивили, свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним