Ж | Ž

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Sokolsko društvo u Gospiću

Srpski soko Gospić bio je  deo Sokolske župe Krajiške. Posle oslobođenja i ujedinjenja sokolski savezi su se ujedinili na Vidovdanskom saboru u Novom Sadu.  Sokolsko društvo Gospić postalo je deo Sokolske župe Sušak-Rijeka. Zimi je bilo unutarnjih nastupa, što su ih priredila društva Kastav, Sušak, Draga, Cernik-Cavle, Kraljevica, Bakar i Gospić. 

Piše: Saša Nedeljković

Na priredbi gospičkog društva nastupilo je preko 300 ljudi. U prosvetnom vaspitanju bilo je najbolje kastavsko društvo, koje gajilo predavanja, pevanje i muziku,  i imalo čitaonicu.  Cernik-Cavle gajio je pevanje i muziku. Kraljevica je držala predavanja i imala čitaonicu, Gospić je držao predavanja, a Aleksandrovo imalo je čitaonicu i gajilo ženski ručni rad. Došlo je do kraja spora u crikveničkom Sokolu. Nova sokolska društva osnovana su Senju, Vrbniku, Krasici, Malinskoj, Slunju, Gračacu, Plaškom i Cetinjgradu. Župa je tada imala 25 društava. II okružje imalo je 1.oktobra 1922. 9 društava sa 1.062 članova i članica, 145 vežbača, 71 vežbačice, 176 muškog naraštaja, 104 ženskog naraštaja, 142 muške dece, 122 ženske dece i 69 odoraša. (1) Odbor sokolskog društva u Gospiću doneo je odluku da je svaki član društva dužan da nosi sokolski znak. Svaki član, koji je bio zatečen bez znaka morao je da u blagajnu društva uplati globu. (2) Sokolsko društvo u Gospiću priredilo je svoju prosvetnu školu 1923. Planiralo je da je održi i 1924. U školi su predavali o Sokolstvu, Jugoslovenstvu, narodnoj istoriji i književnosti, o pravnim i socijalnim pitanjima. Predavači su većinom bili članovi društva. (3)

 Sokolsko društvo Gospić osnovano je 1919. Starešina je bio Nikola Žegarac, načelnik Mihajlo Podkonjak, tajnik Božo Plečaš, predavač Nikola Korica, Bilo je 76 članova, 11 članica, vežbača 14, vežbačica 9, muškog naraštaja 16, ženskog naraštaja 12, muške dece 12, ženske dece 8, 11 članova u odori, radili su u privatnoj vežbaonici, 1 saradnika, 3 prednjaka i knjižnica koja je imala 260 primeraka.  (4)

U Gospiću je 8.6.1930. bio razvijen sokolski barjak. Okružni slet u Kninu održan je 20 septembra 1931. Uz kninske sokole najbrojnije je bilo sokolsko društvo Šibenik, koje došlo vozom sa vežbačima, sa sokolima iz Mandaline, sokolskom muzikom i izletnicima. Malo zatim došla je četa iz Vranjica (Župa Split) sa svojom muzikom. Istovremeno došli su sokoli iz Drvara, Gospića i Gračaca. Prisustvovale su delegacije društava iz Benkovca, Kistanja, Siverića i Drniša. Na sletištu se svrstala povorka sa dve sokolske muzike, nekoliko sokolskih zastava i starešinstvom župe. Povorka predvođena od župskog načelnika Hinka Meliša  krenula je kroz mesto. Uz patriotske marševe, poklike i pevanje prošla je povorka gradom, do trga kralja Petra. Prvo je zbor pozdravio dr. Grgić, starešina sokolskog društva Knin. Za njim je govorio Pavao Kovačev, starešina župe. U govoru je pozdravio sokolske seoske čete i ukazao na sokolski rad na selu. Povorka se povratila na sletište. Na sletištu je održana javna vežba. U prostim vežbama učestvovala su društva Šibenik, Knin i Mandalina. Nastup seoske čete iz kninskog polja srdačno je pozdravljen.  Posle vežbe svirala je sokolska muzika Šibenik. (5)

Sokolsko društvo Gospić sistematski je radilo na osnivanju seoskih sokolskih četa u Lici. Posle osnivanja čete u Vrepcu osnovane su čete Ličkom Osijeku, Divoselu i Gornjem Kosinju. Radili su na osnivanje četa u Metku i Smiljanu. Najaktivnija je bila četa u Vrepcu. U članku „Organizacija sokolskih četa u Lici” isticalo se :  „ … I staro i mlado u crvenim ličkim kapicama za sunčanih majskih dana odlazi na sokolsko vežbalište. A za vreme kišnih dana održavaju se seljacima predavanja i daju saveti za njihov praktičan seoski život.” Iz Higijenskog zavoda društvo je dobavljalo prosvetno-zdravstvene filmove. U selima su se osnivale narodne i sokolske knjižnice. Seoski učitelji su bili centar i duša osnovanih četa, jer su sa mnogo shvatanja učestvovali u radu tih malih kulturnih žarišta. Starešina Ljubo Serdar, tajnik Božo Plečaš i načelnik Mihailo Potkonjak iz društva Gospić radili su na organizaciji Sokolskog društva u Perušiću. Zaslugom Pobora koji je znatno pomogao Sokolsko društvo Gospić i Perušić je osnivao Sokolsko društvo. Bilo je upisano u Perušiću preko 100 članova. (6)

Sokolsko društvo Gospić održalo je 20 novembra 1932. društveno selo u spomen 12 godišnjice rapalskog ugovora. Održana su dva predavanja : „O rapalskom ugovoru”  i „Saradnja Jadranske straže i Sokola”. Zatim su bile deklamacija J.A.  Kraljića „Ne kloni, majko”, violinski duet, a ženski hor pevao je „Pjesmu o Istri”.  (7) U Gospiću je delovao Mesni odbor Jadranske Straže Gospić. U Realnoj gimnaziji u Gospiću bilo je 420 članova podmladka Jadranske Straže. (8)

 Krajem aprila 1933. pod pokroviteljstvom društva Gospić radilo je 12 sokolskih četa, od kojih su 5 potvrđene od župe, a ostalih 7 su bile na pokusnom roku. Svake nedelje su obilazili društveni funkcioneri po neku četu i održavali ideološka, gospodarska i higijenska predavanja, a tehnički odbor stalno je nadzirao tehnički rad. Prikazan je film „Život i rad T.G. Masarika”. Prisustvovalo je 385 lica, od kojih je bilo puno onih koji nisu bili članovi sokola.  Na uskrsni ponedeljak priredile su čete Kosinj i Smiljan zabave. Priredbi čete Smiljan bio je prisutan tamošnji župnik koji je čitao biskupsku poslanicu. Za vreme uskršnjih praznika održan je dvodnevni tečaj za učitelje članove sokolskih četa, na kome su prerađene sve vežbe obavezne za čete.  Na kraju tečaja bilo je podeljeno tečajcima 600 sadnica bora, 450 jasena i 450 klena, za pošumljenje goleti od strane članova četa. Sadnice je poklonilo sokolima sresko načelstvo u Gospiću iz svog rasadnika. Društvena muzika priredila je 30 aprila 1933. koncert u Korenici. (9)

Kralj Aleksandar je proveo 1933. nekoliko dana na Plitvicama, odakle je polazio na izlete po Lici i Primorju. Sokolsko društvo Zagreb I priredilo je štafetu od Zagreba do Plitvica. Od Zagreba do Plitvica trčalo je 62 trkača noseći pozdravnu adresu kralju. Poslednji kilometar štafete do Plitvica trčao je dr. Laza Popović, profesor medicinskog fakulteta u Zagrebu i stari sokolski borac. Trkače štafete celim putem je narod srdačno pozdravljao. Obilazeći Liku kralj je posetio i sokolski okružni slet u Gospiću 23. jula 1933. Na putu do Gospića narod je masovno dočekivao kralja priređujući mu ovacije. Sva sela kuda je prošao kralj bila su okićena zastavama, cvećem i zelenilom. Na ulazu u Gospić kralja je dočekala sokolska muzika i počasna četa vojnika. Kralj je prošao kroz gusti špalir mase naroda, vozeći se automobilom po putu obasutom cvećem i pokrivenom sagovima uz ovacije naroda, gruvanje topova, zvonjenje zvona i uz svirku mnogih muzika od kojih dveju sokolskih. Kralja su pozdravili predsednik gospićke opštine Kolaković  i narodni poslanik Iso Bogdanović. Ušavši u na sokolsko vežbalište kralj se uputio ka kraljevskoj loži, koja je bila okićena cvećem, sagovima, zelenilom i zastavama. Pred kraljem je održan defile naroda, koji je trajao sat i četvrt. Pre početka vežbe kralja je pozdravio starešina sokolskog društva Gospić dr. Petar Zec. U svom govoru je istakao : „… Ličko Sokolstvo živo se pomlađuje  i napreduje u svom životu, jer nailazi na puno i uspešno razumevanje za svoje uzvišene ideale kod ovoga siromašnoga , poštenoga i junačkoga naroda, ”. Kralj je odgovorio :  „Dragi Moji Ličani ! Došao sam rado i s puno vere u Moju kršnu, ali uvek ponosnu Liku, među Vas, Moji hrabri Ličani, koji ste od uvek bili nadahnuti onim velikim idejama nacionalnog i državnog jedinstva, koje je potaklo Vašu braću na veliko herojsko delo za oslobođenje celog našeg naroda. U odlučnom trenutku, kad je trebalo s puškom u ruci iskupljivati svoju nacionalnu slobodu, koja se može samo u slozi i jedinstvu očuvati, Ličani  su se prvi dobrovoljno odazvali i time stekli priznanje … . ” Kraljev govor bio je praćen  urnebesnim klicanjem. Gospićko sokolsko okružje izvelo je javnu vežbu na kojoj je prisustovao kralj Aleksandar. Kralj se radovao vežbama seoskih sokolskih četa. (10) Društvo Gospić je 10 rođendan prestolonaslednika Petra proslavilo izletom u Brušane. Učestvovalo je oko 150 sokola na izletu koji je trajao pola dana. Ukazom kralja imenovan je starosta društva  dr. Petar Zec senatorom. Sokoli su priredili zajedno sa muzikom manifestaciju kroz mesto. Slavljenik se zahvalio i naglasio da će i nadalje voditi brigu o napretku društva i cele Like. (11)  Mesni odbor Jadranske Straže u Gospiću održao je 21 oktobra 1934. u zgradi realne gimnazije komemoraciju u pomen kralju Aleksandru zajedno sa podmlatkom JS iz mesnih škola. Direktor gimnazije Nikola Čorić, predsednik Mesnog odbora, održao je komemorativni govor. Mesto venaca  na odar kralju, Mesni odbor je poklonio kuhinji za prehranu siromašnih đaka 500 dinara. (12)

U Upravi društva Gospić bili su 1934. starešina  dr. Petar Zec, zamenik Jan Hromeček, načelnik Miloš Stanić, zamenik Mirko Radmanović, načelnica Štefica Purgarić, zamenica Katica Obradović, tajnik Bogdan Rajčević, prosvetar Ilija Opačić, blagajnik Nikola Vojvodić, gospodar Lovro Ozmec, statističar Milica Kalinić. Članovi Uprave bili su : dr. Nikola Ćorić, Svetozar Kosanović, Miloš Pjevač, Gojko Stanković,  Lovro Ozmec, Franjo Cike, dr. Vladislav Matejić, dr. Dragutin Holer i Milena Kamenarević. Zamenici su bili : Milica Kalinić, Gojko Trkulja, Petar Stanić, Vilim Vukelić, Milan Obradović, Oton Buhart i Rikard Blešić. (13) Društvo je ustanovilo odseke pevački, diletantski i lutkarski.(14) Sokolsko društvo Gospić pripremalo se za  slet u Subotici. U Gospiću su održavani tečajevi za načelnike svih sokolskih četa društva svake nedelje u aprilu 1935. Cilj tečaja bio je da se načelnici seoskih četa detaljno upute u uvežbavanju vežbi sa kojima su trebale da nastupe čete na pokrajinskom sletu u  Subotici. (15)

Glavna godišnja skupština Sokolske čete Divoselo održana je 13 januara 1935. Matično društvo Gospić poslalo je izaslanika Bogdana Rajčevića. Skupštinu je otvorio starešina čete Nikola Ribar.  Iako je selo bilo siromašno uprava čete je podmirila sve dugove iz 1933, kao i sve obaveze za 1934.Četa je učestvovala na svim sletovima. U upravu čete izabrani su : starešina Miloš Obradović, zamenik Milan Bjegović, tajnik Katinka Kosanović, blagajnica Ljubica Jerković, načelnik Vlajko Stanić, zamenik Petar Lučić, načelnica  Ljubica Jerković, prosvetar  Vlajko Stanić, revizori  Nikola Ribar i Janko Bjegović, knjižničar Petar Sušić, pročelnik za muziku Nikola Potkonjak. Izaslanik Rajčević se zahvalio svima na složnom radu i obećao da će za četnu knjižnicu slati  „Seljačke novine” kao poklon.(16)

Sokolsko društvo Gospić održalo je 9 aprila 1935. svečanu komemorativnu sednicu u pomen smrti kralja Aleksandra u velikoj opštinskoj dvorani. Spomen slovo održao je društveni prosvetar Ilija Opačić, direktor Učiteljske škole. Sednica je završena sviranjem himne. Himnu je svirala sokolska muzika. (17)

Lutkarska sekcija priredila je 13 aprila 1935. svoju prvu lutkarsku predstavu. Priredbu je otvorio direktor Učiteljske škole Ilija Opačić. Prikazana je “Hrabra družina” bajka u 4 čina. (18) Maja 1935. prikazana lutkarska predstava “Hrabra družina”  u Metku i Gospiću. Lutkarska sekcija priredila je 5 juna 1935. zajedno sa muzikom društva bajku u 2 čina “Careva kći”. Komad su lutkari davali u Gračacu 8 juna 1935. U lutkarskom odseku bili su : Nada Stanić, Vera Maksimović, Flora Cike, Đuro Pejnović, Branko Stanić, Đuro Kekić, Aleksandar Opačić, Ivan Jurak, Milan Stanković, Mirko Radmanović, Bogdan Maksimović i Jovo Ljubojević. Scenograf je bio Đura Penović.(19)

Lutkarski odsek društva Gospić dao je 26 10. 1935. u opštinskoj dvorani bajku u tri čina : „Ćiro i  Spiro u paklu”. (20)

Društvo je priredilo nikolinsku dečju zabavu 15 decembra 1935. Uz ostali program bila je lutkarska predstava  Ml. Širola „Sveti Nikola i dobra deca”. Gotovo sva deca su dobila slatkiše i voće. Poslednja tačka programa bila je dečja igranka uz sviranje sokolske muzike. Ređala su se kola za kolom. (21) U Gospiću je 4 februara 1936. data lutkarska predstava  „Ćoso u morskim dubinama” u 5 činova. Komad je napisao i udesio za lutkarsku pozornicu lutkarski režiser  društva Oto Bulart. Odziv dečje publike bio je velik. (22) Sokolska četa Divoselo održala je svoju godišnju glavnu skupštinu 12. januara 1936.  Bulart je bio delegat matičnog društva Gospić. Iz Izveštaja se videlo da je bilo 101 član i članica 31.12.1935. U Upravi su bili starešina Miloš Obradović, zamenik Dmitar Bjegović, tajnik Vlajko Stanić, načelnik Jovan Potkonjak, zamenik Petar Lučić, blagajničarka Ljubica Jerković, načelnica Dušanka Basarić, zamenica Anđelka Obradović, prosvetar Vlajko Stanić, odbornici Janko Bjegović, Luka  Jerković, Mile Vujnović, Nikola Ribar, Momčilo Obradović; zamenici Bogdan Plećaš, Ilija Vujnović, Đuro Gendić, Božo Bjegović, Pavao Potkonjak. Revizori Todor Vujnović,  Nedeljko  Obradović, Jovan  Bjegović,; zamenici Mišo Počuča, Sava  Plećaš i Dušan  Plećaš. Na skupštinu je svratio župski načelnik Marijan Boras. Zatražio je i dobio uvećanu sliku čete za župsku kancelariju. (23)

U Gospiću je održan prednjački tečaj za članove sokolskih četa ličkih sokolskih društava od 21 do 30 januara 1936. Tečaj je vodio savezni prednjak Rafael Ban. Čete Sokolskog društva Gospić bile su zastupane tečajcima : Lipovo Polje 2, Perušić 2, Čitluk 2, Pavlovac 3, Ostrvica 1, Medak 1, Mogorić 2, Široka Kula 2, Divoselo 3; Čete društva Gračac : Kupirovo 1, Otrić 1, Zrmanja 2, Srb 1, Malovan 1; sve zajedno 24 člana. Čete društava Otočac, Brinje, Korenica i Udbina nisu poslale svoje članove na tečaj. Tečaj je otvorio Ivo Majcan, okružni načelnik za lički okrug, a zatvorio ga je dr. Petar Zec, starešina Sokolskog društva Gospić. (24)

Godišnja skupština Sokolskog društva Gospić održana je 23 februara 1936. u opštinskoj dvorani. Starešina  dr. Petar Zec otvorio je skupštinu. U svom govoru podsetio je gubitak zbog ubistva kralja Aleksandra. Pored ove rane koja je neprestano krvavila, izrekao je nadu da će sokoli uz svog starešinu kralja Petra prebroditi sve krize i da će uz volju, rad i žrtve svih svojih svesnih članova oživotvoriti ciljeve koje su sokoli sebi postavili. Starešina je pozdravio izaslanika župe Sušak-Rijeka Bude Ružić kao i delegate ostalih društava. U novom upravnom odboru bili su starešina  dr. Petar Zec, zamenik dr. Pavao Radovinović, načelnik Ivo Majcan, zamenici Radovan Gerić i Frano Keglević, načelnica Vera Maksimović, zamenice Katica Obradović i Danica Počuča, tajnik Vlajko Stanić, prosvetar Milena Kamenarović, referent za sokolske čete Svetozar Kosanović, … . (25)  U lutkarskom pozorištu Gospić prikazana je dečja opereta U carstvu patuljaka”. Na zahtev publike 28.3.1936.  je  reprizirana. (26)

Zajedno sa vojskom i sokolskom muzikom na čelu  Sokolsko društvo Gospić je 1936. priredilo đurđevdanski uranak. Išli su u obližnju šumu nazvanu Jasikovac. Usred šume igrala su se narodna kola iz svih krajeva zemlje. Trubač je zasvirao zbor i svi su se vratili u Gospić. (27) 

Sokolska četa Lipovo Polje priredila je đurđevdanski uranak. Članovi su u povorci  sa sokolskim tamburaškim zborom napravili izlet u šumu udaljenu oko 10 kilometara. (28) Četa Lipovo Polje priredila je svečanu sednicu zbog proslave Zrinjskog i Frankopana, 30.4.1936, Prosvetar Milan Diklić predavao je o značenju godišnjice. Naraštajac Slavko Pejak recitovao je prigodnu pesmu „Mladom Kralju”. (29)

Četa Lipovo Polje skupljala je dobrovoljne priloge među članovima i patriotskim građanima za svoju zastavu. Posveta zastave trebala je bude  31 maja 1936. Kum zastavi bio je Petar Zec, senator i zamenik kraljevog namesnika. (30)  Sokolsko društvo Gospić priredilo je 30. aprila 1936. svečanu sednicu  prilikom proslave Zrinjskog i Frankopana.  Sednicu je otvorio svojim govorom zamenik starešine dr. Radovinović. Društvena prosvetarka Milena Kamenarović  održala je predavanje. Na kraju svečane sednice svirala je društvena muzika „Oj Sloveni”. (31)

Okružni slet Ličkog okružja bio je održan 8 septembra 1936. u Gračacu. Sletu je prisustvovao znatan broj članova Sokolskog društva Gospić, a 17 starijih članova, pod vođstvom zamenika načelnika Majcena, učestvovalo je u vežbi palicama. Na sletu su učestvovale gotovo sve sokolske jedinice okružja, a posebno veliki broj seoskih sokolskih četa. Uz ostale tačke 11 seoskih četa takmičilo se za prelazni srebrni kraljev venac, koji je dobila Sokolska četa iz Ostrvice. (32) U Gospiću je 13. septembra 1936. održan sastanak društva.  Starešina  dr. Petar Zec pročitao je dve okružnice Saveza i župe. Povodom političkog previranja  u okružnicama su bili naglašeni sokolski ciljevi i ideali, a naročito je bila podvučena nepolitičnost i nacionalna ideologija. (33)

Sokolsko društvo Gospić proslavilo je rođendan kralja Petra. Povorka se formirala  5 septembra 1936.  u 20,30 pred sokolanom  pa je sa muzikom, bakljama i lampionima krenula kroz mesto. Na ulazu u sokolski dom kralja Aleksandra bila je izložena ogromna slika kralja ukrašena zelenilom, cvećem i lancima od sijalica, a na domu je gorela bengalska vatra. Bacane su i rakete. U povorci je bilo oko 600-700 osoba. Blagodarenjima u crkvama 6 septembra 1936. prisustvovali su delegati društva i četa. Zbog kiše se umesto povorke prešlo na svečanu sednicu. Pozornica je bila ukrašena. Starešina je otvorio sednicu. Kad je sednica bila završena, starešina je objavio da je kiša prestala, pa je pozvao sve da se svrstaju za povorku. Povorka je išla sa muzikom na čelu. U povorci je bilo oko 1.500 osoba. Dobar deo osoba došao je sa sela, koje ni kiša nije mogla da zaustavi, da ne dođe proslaviti rođendan kralja Petra. (34) Sokolsko društvo Gospić održalo je komemorativnu sednicu 9 oktobra 1936. Društvo je korporativno sudelovalo na pomenu u katoličkoj i pravoslavnoj crkvi,  a onda  je održana u sokolani komemorativna sednica koja se sastojala od predavanja, muzičkih tačaka i deklamacija. Isticalo se predavanje Milana Bogdanovića. Prisutno je bilo oko 600 osoba, iako je bio radni dan. (35) Nakon dužeg prekida obnovljen je rad Lutkarskog pozorišta društva. Prikazana je 1 oktobra 1936. bajka „Ivica i Marica”, proširena po Bulartu. Let leptira bio je skoro prirodan. Lutkari društva trebali su da dobiju svoje stalne prostorije. (36)

Skupština  Sokolskog društva Gospić bila je 31.1.1937. Župu je zastupao župski načelnik Marijan Boras. Skupštinu je pozdravio starešina a onda su pročitane poslanice Saveza Sokola. U izveštajima o radu istaknuto je da je društvo 1936. bilo vrlo aktivno, ako se uzmu u obzir uslovi u kojima je radilo. Za tehniči rad društvo je imalo vrlo malo sposobnih tehničkih radnika. Na području društva bilo je 12 seoskih četa, o kojima je vodilo brigu i pomagalo koliko je bilo moguće.  Starešina je izvestio o gradnji Sokolskog doma kralja Aleksandra I, kojise već nalazio pod krovom. Nadao se da će dom biti završen 1937. (37) Prva godišnja skupština Sokolske čete Lipe održana je 10 januara 1937.  Skupštini je prisustvovalo svo članstvo čete i delegat  Sokolskog društva Gospić Petar Stanić. Nakon izveštaja o radu u 1936. izabrana je nova uprava na čelu sa starešinom Stjepanom Krpanom. (38)

Godišnja skupština Sokolske čete Lipovo Polje održana je 10. januara 1937. pod predsedništvom starešine Mana Pavlovića. Na čelu čete ostao je Mane Pavlović, čijom zaslugom je četa osnovana. Četa Lipovo Polje priredila je 27. januara 1937. Svetosavsku proslavu. U članku u listu „Sokolski glasnik” pisac pod inicijalima M.D. je istakao : „Naročito moralni uspeh ove proslave bio je velik. Program koji se sastojao u više izabranih tačaka izveli su mladi Sokoli seljaci na opšte zadovoljstvo. Ne bi čovek verovao s koliko su ne samo ljubavi, već i uspeha izvodili program ti seoski momci Sokoli. Naša sela s punim korakom idu pomalo napred. Ono što je pre nekoliko godina izgledalo skoro nemoguće, danas je već stvarnost. Sokolstvo naše seosko vrši i izvršiti će u duhovnom i prosvetnom podizanju naših još zaostalih sela veliku ulogu”. (39)

   Delegacije sokola i ostalih nacionalnih društava iz Like hodočastile su do spomenika kralju Aleksandru u Udbinama. Sokoli iz Gospića krenuli su 26 juna 1938. u 4 velika i 2 mala putnička automobila da se u Udbini poklone uspomeni na kralja Aleksandra. U 10 sati ušlo je 160 sokola i sokolica u stroju sa muzikom na čelu u Udbinu i postrojilo oko spomenika, gde im je zaželeo dobrodošlicu starešina udbinskih sokola Veinović. Posle njega govorio je starešina gospićkih sokola dr. Petar Zec, koji je u govoru evocirao uspomene na kralja Aleksandra. Govor je saslušan u tišini, a svima prisutnima su suze navrle na oči. Na kraju govora kliknuli su svi „Slava Kralju Ujedinitelju” i „Živeo Kralj Petar II”, a muzika je svirala himnu. Starešina dr. Zec položio je na spomenik buket svežih ruža sa trobojnicom.  Posle toga su se sokoli razišli po parku u kome je društvena muzika svirala, a popodne su krenuli natrag u Gospić. Tog dana je četa u Medku priređivala javnu vežbu pa je celokupno članstvo sokola iz Gospića stalo u Medku i tamo ostalo nekoliko sati da pomogne članove sokolske čete, koji su priredili vežbu i na kojoj je nastupilo 20 članova vežbača sa praškim vežbama. (40)

   Stvaranjem Banovine Hrvatske HSS je koristio vlast da progoni sokole, i to premeštanjima, otpuštanjima, … . Društvo u Gospiću izgubilo je tri svoja člana 1939. i to : Prosvetarku Milicu Kalinić, koja je bila premeštena u Titel; Načelnika Bogdana Rajčevića, upravnika pošte, koji je bio premešten u Karlovac. Njegov odlazak bio je veliki udarac za društvo, jer je vodio celokupan tehnički rad društva. Počeo je sokolovati pre Prvog svetskog rata. I sreskog pristava Dragoljuba Nikolića, koji je bio stavljen na raspoloženje ministru unutrašnjih poslova. U članku „Iz sokolskog društva Gospić” u  listu „Sokolski glasnik” isticalo se da je interes za sokole bio u porastu, baš usled teškog stanja u kome se nalazilo Sokolstvo u tim krajevima. (41) Sokolsko društvo Gospić održalo je godišnju skupštinu 28 januara 1940. Članovi su aklamirali kralja i Jugoslaviju. Društvo je po izveštajima 1939. marljivo radilo u svim granama rada. Svaka kategorija je imala po 3 časa nedeljno. Bio je priređen veliki broj priredbi, a vrhunac je bilo svečano otvaranje sokolskog doma. Društveni budžet iznosio je za 1940. 45.000 dinara. Društvo nije imalo iskusne prednjake, načelnik je bio premešten, kao i još 15 članova, od kojih 5 članova uprave, a jedna sestra bila je odpuštena iz službe. Uprava je bila izabrana aklamacijom. U Upravi bili su starešina dr. Petar Zec, Josip Mecing, Nikola Vojvodić, Vlajko Stanić, Svetozar Lončar, Janko Jelača, Đorđe Rajčević, Anka Žegarac, Danica Počuča, Milica Stanić, Nada Stanić, Jovo Travica, Boško Plećaš, Nikola Odabašić, … . Skupština je bila zaključena voljom za još bolji rad. (42)

Sokolsko društvo Gospić osnovano je kao Srpski soko. Sarađivalo je sa Mesnim odborom Jadranske Straže u Gospiću. Obilazeći Liku kralj Aleksandar posetio je  sokolski okružni slet u Gospiću 23. jula 1933.  Uprkos hajci HSS društvo je delovalo do Aprilskog rata, kada je zabranjeno od NDH  a članovi stradali od ustaša.

                                                                                                        Saša Nedeljković

                                                član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

  1. Janko Jazbec, „Sokolski Glasnik”, Zagreb, 1923,  br. II, str. 73, 74, 75;
  2. „Soko u Gospiću za Sokolski znak”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, januar 1924, br. 1, str. 21;
  1. „Prosvjetna škola u Gospiću”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, april 1924, br. 4, str. 107;
  2. Uredio Stane Vidmar, „Jugoslovenski Sokolski kalendar” 1930, XI. Godište, Ljubljana, 1929, str. 124;
  3. „Okružni slet u Kninu (20 septembra 1931)”, „Soko na Jadranu“, Split, avgust-septembar 1931, br. 8-9, str. 145;
  4. Organizacija sokolskih četa u Lici”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 juna 1931, br. 23, str. 5;
  5. B.V.M, „Sokolsko društvo Gospić”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 9 decembra 1932, br. 49,  str. 7;
  1. „Izveštaj Glavnog odbora Jadranske straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8.9.1935”, Split, str. 14;
  2. Bmv, „Sokolsko društvo Gospić”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana,  12 maja 1933, br. 20, str. 5;
  3. „Nj. Vel. Kralj među Sokolima”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 28 jula 1933 br. 30, str. 1;
  4. „Sokolsko društvo Gospić”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 29 septembra 1933, br. 39, str. 5;
  5. „Jadranska straža”, Glasnik udruženja  Jadranske straže, Split novembar 1934, br. 11,  str. 495;
  6. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik, I”, Beograd 1934, str. CXXI;
  7.  „Rad u društvu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 29. marta 1935, br. 14, str. 7;
  8.  „Tehnički rad u društvu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 12 aprila 1935, br. 16, str. 4;
  9. S.V, „Glavna godišnja skupština Sokolske čete Divoselo”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 februara 1935, br. 9, str. 6;
  10. „Šestomesečni pomen Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 19 aprila 1935, br. 17, str. 7;
  11. „Lutkarska priredba”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 5;
  12. M.D, Lutkarska priredba”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, Vidovdan 1935, br. 27, str. 10;
  13. M.D, Lutkarska priredba”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 novembra 1935, br. 43, str. 4;
  14. M. „Nikolinjska dečja zabava”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana,  1 januara 1936, br. 1, str. 8;
  15. „Lutkarska pretstava”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 14 februara 1936, br. 7, str. 4;
  16. V.St. „Glavna skupština Sokolske čete Divoselo”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 31 januara 1936, br. 5, str. 3;
  17. „Sokolski tečaj u Gospiću”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 21 februara 1936, br. 8, str. 6;
  18. „Godišnja skupština Sokolskog društva Gospić”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, marta 1936, br. 11, str. 3; „Ispravi!”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 2;
  19. „Lutkarsko pozorište”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, aprila 1936, br. 17, str. 4;
  20. „Đurđevdanski uranak”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 maja 1936, br. 22, str.  6;
  21. „Đurđevdanski uranak”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;  
  22. „Zrinjsko-Frankopanska proslava”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;
  23. „Posveta zastave”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 maja 1936, br. 22, str. 6;
  24. „Proslava Zrinjskog i Frankopana”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 maja 1936, br. 22, str.  6;
  25. M.D, „Sudelovanje društva na okružnom sletu u Gračacu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27 septembra 1936, br. 36,  str. 4;
  26. M.D, „Društveni sastanak”,  „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 27 septembra 1936, br. 36,  str. 4;
  27. „Proslava rođendana Nj.Vel. Kralja Petra II”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 25 septembra 1936, br. 38, str. 4;
  1. V. S, „Komemoracija smrti blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 4;
  2. V. S, „Rad u društvu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 4;
  3. V.S, Skupština  Sokol. Društva”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 26 februar 1937, br. 5, str. 4;
  4. Skupština Sokol. čete Lipe”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 26 februar 1937, br. 5, str. 4;
  5. M.D, „Svetosavska proslava  Sok. čete u Lipovom polju”, Skupština  Sok. čete  u Lipovom polju”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 26 februar 1937, br. 5, str. 4;
  6. S.V, „Sokolsko društvo Gospić poklonilo se je pred spomenikom kralja-ujedinitelja na Udbini”,  „Sokolski glasnik”, Beograd, 6 avgusta 1938, br. 30, str. 9;
  7. „Iz sokolskog društva Gospić”,  „Sokolski glasnik”, Beograd,  3 novembar 1939, br. 44, str. 5;
  8. „Godišnje skupštine naših jedinica”, „Sokolski glasnik”, Beograd,  2 februar 1940, br. 5, str. 4;

Podijelite vijest (kliknite na + za više opcija):

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: