Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Кнегиња Олга је знала да њен муж често сања убиство краља Александра Обреновића и краљице Драге 1903. Јер, као што је много пута говорио: тада је све почело…

Јутро, 14. септембар 1976. године.

У најотменијем предграђу Париза, у Неију, у Америчкој болници, у тишини, протичу последњи сати живота српског кнеза Павла Карађорђевића.

Прошло је 35 година од када је 27. марта возом напустио Србију. Дан када је изгубио свој положај, своју славу, богатство, Музеј, слике, мир, срећу своје породице… И своју домовину. Али, бесмртност му нико не може узети.

Она је педантно похрањена на Колумбија универзитету у Њујорку. У шеснаест кутија налази се 12.000 вредних докумената које је архивирао амерички професор Јакоб Хобтнер. Зато га је забринуло писмо кума и најближег пријатеља Часлава Никитовића, који му пише 1975. године:

„Јуче сам говорио с госпођом Хобтнер. Она се мало повратила од удара после смрти свога мужа, која нам је свима дошла веома изненада. Предмет разговора је углавном био ко ће руковати Вашим папирима на Колумбији после Хобтнера. Рекао сам да морамо прво с вама да се консултујемо, па тек онда да тражимо погодну личност. Не верујемо да бисмо могли пристати да то буде Србин, јер не видим никог коме бисмо то могли поверити…“

Коначно је Павлова збирка могла да се повери свим Србима.

У бројним препискама с Чаславом Никитовићем кнез Павле показује забринутост за уништено српство. Његов кум одговара му 15. децембра 1967. пророчким писмом:

„У Југославији је ситуација врло тешка. Опште је превирање у српским крајевима, нарочито у Србији, али изгледа без нарочитог програма. Срби осећају да су угрожени са свих страна, али немају правац и не знају шта треба да ураде да отклоне опасност од себе. Стање је веома напето и само се чека Титова смрт. Масе се боје његовог одласка с овог света, јер не знају шта ће бити после. Људи, који отуда одлазе, веле да он ипак има известан ауторитет који све држи на окупу.

Срби су угрожени у Македонији, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији, као и у свим пречанским крајевима. Ситуација је таква да би Срби, у случају распада Југославије, дошли у тежи положај од онога у коме су били пре Првог светског рата.

Хрвати се спремају за тренутак ако до распада дође. Из емиграције је отишао у Југославију чувени усташки духовник др Крунослав Драгановић, који је био интелектуална десна рука Анте Павелића. Он је амнестиран и сада ради у Сарајеву. Хрвати га поздрављају као месију и дочекују га свуда с одушевљењем. Имам информацију да је његова мисија да се нађе тамо у случају распада земље да би могао прихватити ситуацију у Хрватској. Био сам прекјуче с Вањом Суботићем. Он је такође забринут много за нашу српску ствар. Код њега је био један француски дипломата из УН који му је као српски пријатељ поверио да Хрвати из Југославије већ контактирају Кеј д Орсеј за случај распада Југославије. Они траже француску заштиту за себе и Словенце, као католике и западњаке, а за Србе веле да ће ићи са Истоком.

Не би ли било могуће Вашем Височанству да дође у контакт с одговорним француским круговима и оцени њихов став у овом питању?

Словенци су у Југославији држава у држави. Сем иностране политике и војске, они имају све друге надлежности. На рачун федерације они су изградили своју ужу домовину. На пример, док у Србији нема уопште приватних угоститељских радњи, дотле их у Словенији има више од три хиљаде. Они чак имају и своју трговачку авијацију. Они су се толико осилили да говоре о конфедерацији, јер веле да неће да раде за друге. У Њујорк тајмсу је изашао један велики чланак о Словенији, из кога се виде ове њихове тежње. Сам Крек кога одавно нисам видео написао је прошле године четири могућности за Словенију:

а) засебна држава, али ово налази да није лако;

б) са Југославијом;

в) са Италијом;

г) с Аустријом.

Са стварањем аутокефалне цркве у Македонији наша ствар у тој српској покрајини претрпела је велики удар. Данашњи патријарх је пристао 1959. да устоличи македонске владике, а такође да буде македонски патријарх. Када је, пак, сада Тито наметнуо аутокефалност македонске цркве, он није могао да бекне. Тамо су до пуног изражаја дошли егзархисти (бугараши) којих тамо нема више од 400.000. Турци су се иселили за Турску, а то је за Србе штета, јер су они увек били за Србе против Бугара, а поготову против Македонаца. Прошле године посетио ме овде један угледни бивши бег из Скопља, који сада живи у Цариграду. Причао ми је да нема Турчина у Македонији који у случају плебисцита не би гласао за Србију, против Бугарске и Македоније. Али, каква је вајда кад их тамо више нема.

Најболније стојимо на Косову, у Призрену и Метохији. Фаворизовани Арнаути постали су несношљиви. Овде је стигао један млад Србин из Вучитрна, који ми је причао да се Срби сви отуда иселише и одоше у Србију, а многи и у Аустралију. У Приштини је универзитет на арбанашком језику, који врши велики утицај. Што је најопасније, Арнаути се веома множе, па ће преплавити и чисто српске крајеве у близини.

Срби виде своју угроженост и у томе што у федералној влади има само три Србина; Арнаута има два, Словенца три, Македонаца на кључним местима три, док Хрвата – без шефа државе – има шест.

Када све ово сумирамо, слика изгледа страшна. Верујте ми да сам више пута несрећан кад о овоме мислим или читам нешто што о овоме говори. Знам и уверен сам да Ви због овога патите и да немате душевног мира због страшних догађаја који нас прате од злокобне 1941.“

На самртном одру у Неију, у Америчкој болници, пак, како је забележила његова Олга у дневнику, Павлу у мислима није била 1941. година.

Последње речи које је изговорио чврсто јој стежући руку биле су:

„Не! Не, немојте их убити…“

Олга Карађорђевић нежно му је шапнула:

„Пејси, то је само онај твој кошмар“.

Она је знала да њен муж често сања убиство краља Александра Обреновића и краљице Драге 1903. Јер, као што је много пута говорио: тада је све почело.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Како је пропао покушај да се спречи пуч 27. марта: „Не сме се проливати братска крв!“ (36)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)