Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

Godina 1941, 29. mart. Ministarstvu inostranih poslova. Strogo pov br. 147. Telegram stiže iz Moskve. Prvi put posle puča javlja se naš ambasador Milan Gavrilović:

„Javljam Vam radi znanja.

1. Hrabrost koju je naš narod pokazao zadivila je sve i zadobila otvorene simpatije. Zato je promena primljena ovde u svim krugovima neobično dobro, naročito u samoj vladi. O tome sam imao prilike da se za ova dva dana potpuno uverim, naročito posle razgovora koji sam juče imao s Višinskim, koji ću vam usmeno izložiti. Oni su neprestano želeli da se mi odupremo, naravno iz svojih razloga, i sada je na nama da se ovim koristimo do krajnje mere mogućnosti i da trenutnu zajednicu interesa postepeno razvijamo, jer sad i oni dobijaju više hrabrosti prema Nemcima, a širi slojevi u vojsci i narodu ne znaju za kabinetske politike suptilnosti.

2. Ostaje kao tamna tačka neizvesnosti situacija oko Turske zbog dosadašnje sovjetske politike. Iz te neizvesnosti Turska mora što pre da izađe. Treba delovati što brže i energično (Gavrilović u ranijim depešama predlagao savez s Turskom i zajednički front na Balkanu – prim. aut.)

3. U nemačkoj amabasadi je prava konsternacija. Krive tamošnjeg nemačkog predstavnika. Kažu: ‘Nije poznavao mentalitet Jugoslovena. Dopustio je da bude iznenađen.’

4. U italijanskoj ambasadi puna potištenost.“

Oduševljenje Gavrilovića nije dugo trajalo, kao ni kuraž srpske ulice. Novoj vladi u Beogradu trebala je jedna noć da prihvati istu onu politiku koju je toliko osuđivala. Simovićeva vlada prihvatila je trojni pakt, a da joj niko to zvanično nije tražio. Zato Gavrilović sada dobija novi zadatak. Ministar spoljnih poslova Momčilo Ninčić šalje telegram svim našim diplomatskim predstavništvima:

„Prvo pitanje koje se pojavilo pred jugoslovenskom vladom posle promene režima 27. marta bilo je pitanje odnosa s Nemačkom i Italijom, kao i gledanje na trojni pakt. S tim u vezi saopštio sam ovdašnjem nemačkom i italijanskom poslaniku da kraljevska vlada ostaje verna principu poštovanja zaključenih međunarodnih ugovora, pa prema tome i protokola u Beču. U vezi s ovim saopštenjem, od nemačke i italijanske vlade, nije bilo nikakvog odgovora, niti reakcije.“

Naš ambasador u Moskvi zato ponovo ima isti zadatak. Diplomatija mora da popravlja politiku ulice. 1. aprila Gavrilović će se susresti sa ruskim, engleskim, italijanskim, nemačkim i mađarskim predstavnicima.

„Posle italijanskog video sam nemačkog ambasadora. Primio me je u svom stanu. Bio je neobično potresen događajima. Ostali smo pun sat. Pristupio mi je rečima:

‘Molim vas, objasnite mi otkud ova promena? Šta je uzrok tome? I tako iznenada? Pa mi smo sve učinili za vas. Garantovali smo granice, a ništa nismo tražili.’

Gotovo usplahireno u isti mah mi je saopštio:

‘Znate li da su Idn i Dil u Beogradu? Kod vas pale kuće naših sunarodnika.’

Rekao sam odmah:

‘Ne pale kuće. Ako vi želite rat s nama, vama nisu potrebni ovi preteksti. Vaša štampa to donosi za slučaj da se rešite na rat, da pripremi svoje i strano javno mnjenje. Zašto da ratujemo. Mi ne dobijamo ništa, a vi ako nas napadnete stvorićete baš ono što želite da izbegnete: balkanski front. Je li to vaš interes?'“

– Naravno da nije. Mi ne želimo rat s vama. Ali zašto ste onda potpisali? – pitao se nemački ambasador.

Gavrilović mu je izložio istorijat naših odnosa, njihovo mišljenje o Slovenima i presiju da protiv svoje volje napustimo neutralan položaj. Na kraju izrazio je čuđenje kako nemački poslanik u Beogradu nije osetio raspoloženje naroda.

– Vi kažete sve ste učinili za nas. Garantovali ste nam granice. Ali mi nismo tražili te garancije. I od koga nam garantujete? Od Engleske? Oni nemaju nikakvih teritorijalnih pretenzija. Mi i sada ne želimo rat s vama. Ali ako nam ga nametnete, primićemo ga. Nama će biti vrlo teško, ali verujte i vama. I zašto? – gotovo je pretio Gavrilović.

– Zašto nam niste govorili tako pre potpisa? Mi ne želimo rat, nismo ni spremni za to, otvoreno kažem, ali kako naći izlaz? – ostao je uporan predstavik Rajha.

– Naš minister u Beogradu dao je garancije vašem poslaniku u Beogradu. Eto izlaza. Više od toga ne možete nam tražiti.

– Potpuno se slažem. Odmah ću sve izložiti fireru.

– Na njegovom mestu pred ovom velikom narodnom promenom ja bih rekao da poštujem narod koji ovako ljubomorno brani svoju nezavisnost. Izjavio bih da takav narod ne treba da se boji napada Nemačke i da takvog napada neće biti. To bi dolikovalo fireru. I takav gest bi naš narod shvatio. I takvim gestom bi učinio više nego silom.

„Izgledao je iskreno utučen“, nastavlja Gavrilović, „i posle dužeg vremena rekao mi je: ‘Sve ću ovo izložiti fireru još večeras. Ponavljam, mi ne želimo rat.'“

Ambasador još nije znao za firerovu direktivu broj 25 koju je doneo još 27. marta. Napad na Jugoslaviju samo što nije počeo. Gavrilović, ipak, 1. aprila šalje i depešu broj 159 o susretu s italijanskim amabasadorom. I on ga je uspešno slagao: „Vi znate moje mišljenje. Uvek sam bio za mir na Balkanu.“

U depeši strogo. pov. 155 Gavrilović nastavlja:

„Imao sam dug razgovor s mađarskim poslanikom. Pitao me da li ćemo priznati Tripartitni pakt. U tom trenutku nisam imao još izjavu učinjenu nemačkom i italijanskom poslaniku, i odgovorio sam mu: ‘Nije više važan naš potpis na tom paktu. Važni su smisao i duh naših odnosa s Nemačkom i naša nacionalna čast na koju smo isto tako osetljivi kao i vi. I vi ste stavili svoj potpis na Tripartitni pakt, pa ste se ipak borili protiv, jer ste smatrali da su vam povređeni interesi i nacionalna čast. Mi smo napravili veliku promenu, jer je prošla vlada počela da klizi i pada u jedan ponižavajući položaj, koji nije odgovarao narodnom osećaju o svojoj sigurnosti i svojoj časti.'“

Na to mi je on odgovorio: „Ali nešto morate da platite za ono što dobijate, a dobijate garancije.“

‘Mi uopšte ništa nismo tražili, pa zato nemamo ni šta da plaćamo. Nama se nameću i roba i cene, a sila prirodno izaziva otpor. Mi rat nećemo, ali ako nam se nametne, mi ga primamo kao i uvek. Sad sve zavisi od Nemaca.’

Odgovorio mi je s mnogo simpatija: ‘Vi ste herojski narod. Možda još svaka nada nije izgubljena da se ovaj spor s Nemačkom uredi. Nemam utisak da Nemačka želi rat s vama.'“

ZA razliku od mađarskog ambasadora, engleski predstavnik u Moskvi znao je i pre Gavrilovića da je pučistička vlada prihvatila sve obaveze iz trojnog pakta. Njegov razgovor s Gavrilovićem od 1. aprila zato izgleda kao i svaki drugi nekoliko meseci ranije:

„Engleski ambasador mi kaže da se boji da u Engleskoj i Americi vaša deklaracija ne bude rđavo primljena i moli da se daju potrebna objašnjenja za narod. Rekao sam mu da će naš narod dobro razumeti, a nadam se da će je razumeti i na strani. Ja se samo bojim, rekao sam mu, da je i firer tako dobro ne shvati.

Međutim, večeras u razgovoru s Višinskim, kome sam predao sada i pismenu notifikaciju deklaracije koju ste predali italijanskom i nemačkom ambasadoru, on mi je rekao: ‘Vaša je politika potpuno ispravna i vaša je deklaracija na svom mestu.'“

Pučistička politika bila je poput namesništva pre nje. Jedino što više nije bilo sagovornika u Berlinu. Kao i mnogo puta ranije, Srbija je zaigrala na svoju „adut kartu“: na Rusiju…

KAMPANjA JE POČELA

„Dok su najširi slojevi našeg naroda u javnim manifestacijama izražavali svoju radost povodom događaja od 27. marta, dotle su nemačka štampa i radio otpočeli kampanju protiv naše zemlje ističući da je od tada nemačka manjina izložena zlostavljanju i nasilju. Ovome su se pridružile mađarska, rumunska i bugarska štampa i radio“, navodi se u cirkularnom pismu našim ambasadama koje 3. aprila 1941. potpisuje ministar diplomatije Momčilo Ninčić.

– Prilikom pomenutih manifestacija bilo je sporadičnih incidenata sasvim nevine prirode kao nekoliko razbijenih prozora na nemačkim kućama i neprijateljskih pokliča protiv Nemaca. Isto tako bilo je i manjih fizičkih ispada neodgovornih elemenata i pijanih ljudi. Međutim, nije bilo ničeg što bi moglo dati ma i najmanje povoda za kampanju ovih razmera. Ta kampanja pojačava svakodnevno ton iznoseći razne varijante zlostavljanja, što je apsolutno neistinito.

Sami predstavnici nemačke manjine u Celju, za koje je nemački radio tvrdio da su bili predmet zlostavljanja, spontano su izjavili preko našeg radija da su te tvrdnje apsolutno netačne i izmišljene.

U svemu tome nema ni trunke istine. U našoj zemlji vladaju svuda potpun mir i red.

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)