Nemačka poruka jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto (6)

Šta je ambasador Kraljevine Jugoslavije u Moskvi uoči početka Drugog svetskog rata zabeležio o porukama koje je dobio od nemačkog poslanika u Beogradu – Ekskluzivni feljton baziran na istorijskom bestseleru „Istina o 27. martu“

„Kada je moskovski radio objavio moje imenovanje za kraljevskog poslanika u Moskvi, posle pola sata dobio sam poziv nemačkog poslanika u Beogradu. Fon Heren me je primio sutradan i čim sam seo, otpočeo je“, beleži Milan Gavrilović.

– Moram da vam kažem otvoreno da vaše naimenovanje nije bilo po volji mojoj vladi. I odmah ću vam reći i zašto.

Prvo: Vaš ideološki stav. Vi ste poznati kao čovek koji se uvek borio za slobodu kao liberalni demokrat. I već po tom stavu morate biti protivnik nacional-socijalizmu.

Drugo: Po tom svom stavu, po svom vaspitanju i školovanju vi ste u simpatijama naročito s Francuzima, a i s Englezima.

Treće: Naše je uverenje da vas šalju u Moskvu da pokvarite naše odnose s Rusijom. Ali, ja vam kažem odmah: Borićemo se nemilosrdno, svim sredstvima. S tim budite načisto.

Četvrto: To su moje informacije. Ali sve moje informacije se slažu i da ste veoma inteligentan čovek, pa ćete valjda uvideti, da se mora računati s činjenicama.

Govorio je oko pola časa. Slušao sam ga mirno, pušeći. Nisam ga nijednom prekinuo, a onda sam počeo, mirno:

– Vi ste, gospodine ministre, bili teški i vrlo iskreni. Iskrenost za iskrenost. Dopustite mi samo da s nemačkog pređem na francuski. Mislim da ću biti precizniji i jasniji.

Priznajem, imate veoma dobru obaveštaju službu. Ali, vidite, i najboljoj službi desi se da nešto propusti. Idemo redom:

Prvo, o mom liberalnom demokratizmu imam da kažem: Ja sam s nekoliko drugova posle rata osnivao zemljoradničku seljačku stranku. I na prvom partijskom kongresu, 1. avgusta 1920, podneo sam referat o uređenju države i tražio, možda prvi u Evropi, da utvrdimo korporativni sistem, ali na našoj seljačkoj bazi.

Drugo, moje simpatije za Francuze. Da, gospodine ministre, priznajem to, i to na celoj liniji, iskreno, otvoreno, i toga se ne stidim nimalo. I pokazujući mu rukom kroz prozor: „Vidite, posejana je ovde zemlja grobovima francuskim, sve dovde, do Beograda, a ovaj narod je blagodaran, poštuje on te grobove i poštovaće ih uvek“. I ja sam deo ovog naroda, a ceo je naš narod takav. Ko vam drugačije kaže, ne kaže istinu.

Do prošlog rata u onoj maloj Srbiji nije bilo mržnje, ni neraspoloženja prema Nemačkoj. Otkuda sada da se ono pojavi, jer priznajem, ono stoji. Odmah ću vam reći. Vi ste stali na gledište rasne teorije. Po toj teoriji, vi ste viša rasa, mi Sloveni, a ja sam Srbin, Jugosloven i Sloven, niža rasa.

Tu me je prekinuo:

– Molim vas, ne treba tako shvatiti. Nije to smisao koji mi dajemo toj teoriji. Ona je ponikla iz geografskog položaja Nemaca i Slovena. Mi smo gore sa Slovenima bili graničari, borili se uzajamno, to je više izraz te naše istorije.

I neubedljivo se upustio u razlaganje, bar za mene neubedljivo.

– Možda, gospodine ministre, ali je u našem narodu takav utisak. Ako nije tačan, na vama je da ga ispravite.

Treće. Vi ste rekli jednu vrlo teško stvar: da idem u Moskvu da pokvarim vaše odnose s Rusijom. Mogao bih to da shvatim i kao kompliment, najveći kompliment koji sam ikada dobio. Ali, gospodine ministre, kako možete i pomisliti da bih ja mogao da pokvarim odnose koje je vaš firer sklopio s Rusijom. Vidite, gospodine ministre, vi volite svoju zemlju?

– Da.

– I vi biste dali svoj život i život svoje dece za svoju zemlju?

– Da!

– E, vidite, i ja volim svoju zemlju, i ja bih dao život svoj i svoje dece za nju: braniću interese svoje zemlje do kraja.

I sad poslednje:

Vi kažete da vaše informacije kažu da sam ja inteligentan čovek. I to je preterano. Ja sam inteligentan koliko i svaki naš seljak zdrave pameti. Ali, jedno je sigurno tačno. Došli su događaji preko kojih se ne može preći. Vi imate izvesne sporazume s Rusijom i ja moram da branim zemlju u okviru tih interesa. Ovaj narod voli Rusiju, bez obzira na režim, zbog prošlosti. Mnogo sam vas zadržao. I sad na kraju, nećete da mi poželite uspeha u mojoj misiji?

Ispratio me vrlo ljubazno, ali mi sreće u poslu nije poželeo.

*Feljton „Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije“ baziran na istorijskom bestseleru “Knez Pavle, istina o 27. martu”, autora Miodraga Jankovića i Veljka Lalića

NASTAVIĆE SE…

Autori: Miodrag Janković i Veljko Lalić

Izvor: NEDELjNIK

Vezane vijesti:

Ekskluzivni feljton: Istina o poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije (1)

Tajna ostavke kneza Pavla: Napisana je mesecima pre nego što su pučisti uperili cevi (2)

Svedočenje kneza Pavla o susretu sa Hitlerom: Rekao sam mu da moja zemlja mrzi Italijane, nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce (3)

Pismo kralja Džordža upućeno knezu Pavlu: Zaista bih želeo da možemo da ti pošaljemo oružje (4)

Britanski državni sekretar: Srbi, setite se Lazara kome je važnije bilo nebesko nego zemaljsko carstvo (5)

Knez Pavle o Hitleru: Osećate jezu od njega, lice mu je žuto kao u voštane figure (7)

Slobodan Jovanović o knezu Pavlu uoči potpisivanja Trojnog pakta: On je čudan čovek. Mnogo puši, potamneo je u licu (8)

Kako je kraljevska vojska dočekala rat: „Izdržećemo oko šest nedelja. Posle nećemo imati ni hrane, ni municije“ (9)

Pismo kneza Pavla vojvodi od Kenta: Ti si znao da je poslednja stvar koju sam želeo, da se bakćem s jugoslovenskom politikom (10)

Kako su Englezi kupili puč: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“ (11)

Stepinac o puču 27. marta: Srbi i Hrvati su dva sveta koja se nikad neće ujediniti, dok je jedan od njih u životu (12)

General Bora Mirković: Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima (13)

Tajno udruženje „Konspiracija“: Ko je sve rušio namesnički režim kneza Pavla (14)

Dragiša Cvetković piše knezu Pavlu: Kako je izmišljeno da nam je Nemačka obećala Solun (15)

Musolinijeva ponuda knezu Pavlu: Zamenom stanovništva Istre i Kosova možete da posrbite teritoriju koja vam je važna (16)

Kako se oko kneza Pavla vodila polemika: Da li je Jugoslavija želela Solun? (17)

Kako je pripreman puč 27. marta: „Kroz britansku ambasadu je prošlo toliko eksploziva da je čudo što cela Jugoslavija nije odletela u vazduh“ (18)

Planovi Petra Drugog: Kako je maloletni kralj pripremio vojsku za bekstvo u Grčku (19)

Adolf Hitler o srpskoj vojsci: Nemački vojnik je naučio da poštuje svog hrabrog protivnika (20)

Nemački ambasador posle puča: „Na firerovom mestu bih rekao da poštujem narod koji ljubomorno brani svoju nezavisnost“ (21)

Zahvalite drugu Staljinu: Kako je Jugoslavija sporazumom sa Sovjetskim Savezom pokušala da se sačuva Hitlerovog napada (22)

Kako je Slobodan Jovanović „prelomio“ kneza Pavla (23)

Tajna arhiva koju je knez Pavle dostavio jednom američkom istoričaru: „U ove papire ne sme da ima uvid nijedan Jugosloven“ (24)

Poslednje reči kneza Pavla: Ne, nemojte ih ubiti (25)

Šta je bilo posle: Emigrantski rat vinovnika i žrtvi 27. marta (26)

Kako je Dragiša Cvetković odgovorio Čerčilu: Želeo sam da uštedim Jugoslaviji nesreću i uništenje (27)

Dan kada su jugoslovenski komunisti klicali „živeo Hitler!“ (28)

Ante Pavelić o 27. martu: „Pučisti su spremili sprovod, naša ustaška stvar je posve sigurna“ (29)

Beograd je bio prepun špijuna. Naročito opasni bili su nemački, pošto su se izdavali za engleske (30)

Milan Stojadinović i sve o aferi „dva odsto ratne štete“ (31)

Dušan Simović: Mene su kao poštenog oficira zloupotrebili (32)

Svedočenja pred Nedićevom komisijom: „Uhvatio sam kneza Pavla za kaput da ne podnese ostavku“ (33)

Svedočenje Dimitrija Ljotića o 27. martu: Pučisti su mi ponudili da uđem u vladu i da se izjasnim za Engleze. Odbio sam, naravno (34)

Treći srpski ustanak „bez ijedne kapi krvi“: Kako je pripreman državni udar (35)

Kako je propao pokušaj da se spreči puč 27. marta: „Ne sme se prolivati bratska krv!“ (36)

Još jedna tajna 27. marta: Britanci nudili Staljinu ceo Balkan (37)

Kako se Gering zahvalio pučistima na 27. martu: Sada možemo da raščistimo stare račune (38)

Poslednje godine Kraljevine Jugoslavije: Doba kada je u Beogradu cvetala umetnost (39)

Knez Pavle i Milan Kašanin: Prijateljstvo koje je rodilo najmoderniji muzej u ovom delu Evrope (40)