English БРИСЕЛ, 23. МАЈА /СРНА/ – Први потпредсjедник Европског парламента Ђани Питела рекао jе да се међу питањима коjа jош нису дефинисана у преговорима о приступању између ЕУ и Хрватске налазе осjетљиве теме, као што су ратни злочини и потпуна сарадња са Хашким трибуналом, повратак избjеглица и потпуна примjена закона против дискриминациjе. „Сигуран сам да ће Европски парламент озбиљно размотрити резултат преговора у овим областима приjе него што да коначни закључак“, невео jе Питела у одговору на писмо  предсjедника Удружења „Јадовно 1941.“ Душана Басташића у коме га jе информисао да се у Хрватскоj  не поштуjу елементарна људска права потомака жртава, нити се поштуjу саме жртве побиjене од хрватских  усташа приjе

БАЊАЛУКА, 23. МАЈА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да српски народ може очекивати да ће његова права у Хрватској бити још више занемарена ако Европа прихвати ту државу упркос томе што није ријешила бројна имовинска, стечена и статусна права Срба. „Хрватске власти послале су извјештај Бриселу о томе да су испуниле обавезе из Поглавља 23 које се односи на правосуђе и људска права и очекују да ће ускоро ићи на потписивање приступног споразума с ЕУ“, рекао је Штрбац за „Фокус“. Ако ЕУ сматра да је Хрватска зрела за чланство, Штрбац је упитао како се онда од такве организације може очекивати да ће Хрватску натјерати да,

У суботу 21. маја 2011. године у организацији Српске Православне Омладине Инсбрук – СПО(Ј)И одржано је предавање  магистра Радована Калабића на тему „Свети Ћирило и Методије и почеци ћирилице“ уз промоцију његове најновије књиге „Под прекорним погледом историје“. Предавање је одржано у просторијама Бухгалери (Buchgalerie), а предавач је био мр Радован Калабић, познати књижевник, историчар и публициста из Београда. На слици: Традиционални дочек нашег госта из Србиjе – Милица Филиповић и Ивана Санчанин Предавање о „Светом Ћирилу и Методију и почецима ћирилице“ представљало је почетак и уједно први корак у кампањи за очување српског ћириличног писма међу Србима у алпској покрајини Тирол, коју покреће СПО(Ј)И. Следећи корак представљаће други број

Под руководством Ивана Груjића, шефа Комисиjе за заточене и нестале Министарства бранитеља, на мjесном гробљу у Врбовљанима на подручjу западне Славониjе завршена jе прва овогодишња ексхумациjа жртава српске националности. Жртве су страдале у воjно-редарственоj акциjи „Бљесак“ већином на цести смрти кроз Нови Варош – Током пет радних дана ексхумирано jе 48 посмртних остатака од коjих су узети узорци ради идентификациjе методом ДНК анализе, саопћила jе Комисиjа Владе Србиjе за нестала лица. На основу пописа по мjесту укопа особа страдалих у Бљеску очекивало се да ће наж овом мjесном гробљу бити ексхумирана 52 тиjела. На основу тог пописа коjег jе саставила хрватска страна у Врбовљанима jе покопано 36 Н.Н. жртава коjе су

БУДИМПЕШТА, 20. МАЈА /СРНА/ – Нова управа Музеја Холокауста у Будимпешти смијенила је директора музеја од Ласла Харсанија након његовог сукоба са мађарском Владом због фотографије на којој се види депортација Јевреја. Нова управа није навела мотив отпуштања директора музеја од 2009. године, чији је уговор требало да истекне 2012. године. Харсани се прије неколико мјесеци сукобио са Владом због фотографије која чини дио сталне поставке музеја, а која према мишљењу представника власти повезује Мађарску са њемачким нацизмом, преносе београдски медији. Стручњаци и историчари су потом оптужили Владу да покушава да сакрије чињенице о нацистичкој прошлости Мађарске. На једној од спорних фотографија види се регент Мађарске од 1924. до 1944.

БЕОГРАД, 20. МАЈА /СРНА/ – Водећи људи из три политичке партије из Хрватске – Српска народна странка, Демократска партија Срба и Наша странка подржали су данас у Београду петицију избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, рекао је данас Срни предсједник Коалиције избјегличких удружења у Србији Миодраг Линта. Линта је послије састанка у Београду са челницима те три странке и двије кровне избјегличке организације рекао је да је подржана иницијатива Коалиције избјегличких удружења да хрватски Сабор донесе декларацију о поштовању људских права избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске којом би Хрватска преузела одговорност за губитке избјеглих и прогнаних Срба. Он је рекао да је договорено да састанци буду настављени, истичући да

Разговарала Биљана Живковић О тренутним околностима у земљи и оставци у САНУ-у разговарамо са нашим историчарем и академиком Без обзира на политичка уверења, страначку или ванстраначку припадност и опредељеност, сваки објективни посматрач стања у нашој земљи мора рећи да је оно тешко, чак веома тешко! То стање праве агоније у држави чини преко милион незапослених и преко седам стотина хиљада гладних људи, корупција невиђених размера, криминал који је захватио све поре живота, упропашћено судство, лоше изведена транзиција која је нанела огромну штету читавом друштву и држави, а користила је појединим групама или појединцима, велика задуженост земље и стално ново нагомилавање дугова које води у економски суноврат. Поред тешке економске и

Пет дана након напада ХВ-а, отишао сам до пута којим је пролазила колона. Тражио сам цигарете. Затекао сам застрашујуће призоре, видио сам само мртве, живих више није било. Били су убијени из пушчаног оружја и сви пошприцани неком црном текућином, тако да им нисам могао разазнати лица. Пребројао сам 13 мртвих тијела, сјећа се Стеван Остојић из Брубња Првоступањска хашка пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за ратне злочине у бившем УН-ову сектору Југ отвара готово заборављено питање што се за и након „Олује“ дешавало на подручју сектора Сјевер. Да су аугустовски дани и ондје били натопљени крвљу, говоре подаци: Хрватски хелсиншки одбор биљежи 267 жртава, но та бројка

Да ли је Хрватска спремна затворити поглавље 23 најбоље говори случај повратника Петра Кунића из Крњака који је привременом кориснику своје куће Винку Петровићу обавезан надокнадити трошкове улагања у обнову куће Обављен је и судски пљенидбени попис куће и наложена је његова објава у „Народним новинама“, чиме се наставља Кунићева агонија с хрватским правосуђем. – Пописали су ми све некретнине и ствари у кући и рекли да ће их објавити на слободној продаји у „Народним новинама“. Свјестан сам да више никада нећу слободно располагати својом имовином. Мој случај је јасна порука свим Србима који се мисле вратити да овдје немају шта тражити. Ја сам добио и пресуду у Страсбоургу, али ништа