Тужилаштво БиХ затражило jе од Суда БиХ да одреди притвор Расеми Хандановић званоj ”Зоља”, коjа се терети за злочине почињене у Трусини 1993. године, уз образложење да постоjи могућност да утиче на свjедоке, контактира саизвршиоце и напусти териториjу БиХ. Одбрана Хандановићеве предложила jе Виjећу Суда БиХ да умjесто притвора буду изречене мjере забране састаjања и контакта са одређеним свjедоцима и одузимање путних исправа. “Да сам обавиjештена или позвана пред Суд, дошла бих добровољно. Нисам знала да сам Суду потребна”, рекла jе Хандановићева и додала да нема намjеру бjежати. Суд БиХ ће одлуку о приjедлогу за одређивање притвора дониjети накнадно, преноси Бирн. Тужилаштво БиХ терети Расему Хандановић, бившу припадницу Специjалног одреда

Предсjедаваjући Колегиjума директора Института за нестале БиХ Амор Машовић побринуо се да истина о страдању српских цивила и воjника на подручjу коjим jе владао злогласни Пети корпус Армиjе БиХ, предвођен генералом Атифом Дудаковићем, никада не угледа свjетло дана, а у томе му несебично помаже шеф канцелариjе Института у Бихаћу Муjо Бегић, пише “Фокус”. Предсjедник Организациjе породица заробољених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао jе да jе Бегић био високопозиционирни официр у корпусу Атифа Дудаковића, коjи jе био алфа и омега у касарни “27. jули”, мjесту страдања заробљених Срба, те да jе несхватљиво да надлежне институциjе не покрећу истрагу у том случаjу. “Не бих преjудицирао шта

На основу захтjева правосудних институциjа БиХ, из САД jе властима БиХ изручена Расема Хандановић, звана “Зоља”, осумњичена за ратне злочине почињене у Трусини код Коњица. У саопштењу Тужилаштва БиХ наводи се да jе Хандановићева са Међународног аеродрома у Сараjеву прослиjеђена у притвор, те ће бити предата поступаjућем тужиоцу Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ. Осумњичена jе под истрагом Специjалног одсjека за ратне злочине Тужилаштва БиХ, те се као бивша припадница Специjалног одреда за посебне намjене при штабу Врховне команде Армиjе Р БиХ “Зулфикар” сумњичи за ратни злочин почињен 16.априла 1993. године у селу Трусина код Коњица. Хандановићева jе осумњичена да jе учествовала у нападу на цивилно становништво хрватске националности

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Шабана и Елвира Ђелилбашића коjом их терети да су 1992. године у мjесту Турбе убили српске цивиле Неђељка Кошћу и Божу Катану. Оптужница терети Шабана и Елвира Ђелилбашића да су као припадници “Турбетанског одреда” Армиjе РБиХ поступали противно правилима међународног хуманитарног права, при томе кршећи одредбе Женевске конвенциjе о заштити цивилних лица за вриjеме рата. У оптужници се наводи да су Ђелилбашићи 9. децембра 1992. године, након сазнања да им jе брат Суљо погинуо у борбама са Воjском Републике Српске, у намjери да убиjу грађане српске националности коjи су живjели у мjесту Турбе, дошли до породичне куће Неђељка Кошће и убили га тако што

Институт за нестала лица БиХ и предсjедаваjући Колегиjума директора ове институциjе Амор Машовић главни су кочничари процеса проналаска несталих Срба, изjавио jе предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Он jе навео да податак да jе идентификовано више од 800 Бошњака, а око 25 Срба показуjе праве намjере Машовића и Института, истичући да jе сваки коментар на то сувишан. “Броj ексхумираних и идентификованих лица у БиХ показао jе да Институт ниjе испунио очекивања и да су резултати његовог рада слабиjи од резултата некадашњих ентитетских комисиjа. Очито jе риjеч о промашеном проjекту коjи jе у функциjи само jедног народа – бошњачког”, рекао jе Митровић