arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сећање на усташки масакр у кладушкој цркви

2. јун 2026.

Храм Светог Георгија у којем је 1941. је на зверски начин ликвидирано више од 500 Срба добио је статус националног споменика БиХ. Специјално за „Политику” Милан Пилиповић Храм Светог Георгија у Великој Кладуши, изграђена 1901, а освећена 17. новембра 1913. године, у којој су усташе 29. јула 1941. на зверски начин ликвидирале више од 500 Срба из Босанске Бојне, Градине, Буковља, Глинице и других села, недавно је добила статус националног споменика БиХ. Црква је прво припадала парохији Врело, а од 1941. Глинској парохији. Данас је у саставу Бихаћко-петровачке епархије. Током градње, администратор је био Леонид Јергић, а 1910. рукоположен свештеник Стојан Врањешевић. Између два светска рата у Цркви Светог Георгија

Ратни злочин силовањем по хрватском моделу (2)

2. јун 2026.

У тексту под истим насловом, објављеном на овим страницама пре осам дана, написао сам да су у последњих пола године, по истом моделу, подигнуте и две оптужнице против двојице припадника СВК, што је привукло пажњу читалаца уз молбу да и тим случајевима посветим једну колумну, што и чиним овом приликом. Пише: Саво Штрбац Жупанијско државно одветништво у Сплиту 27. новембра 2025. на службеној интернетској странци ДОРХ-а објављује два саопштења, у којима се наводи да су, након спроведене истраге, подигли две оптужнице против два припадника СВК због кривичног дела ратног злочина силовањем, с предлогом да им се суди у одсуству, јер се од августа 1995. крију у Србији. Први (1970) се

Ђорђо Шувајло, „1335 дана“ (1)

2. јун 2026.

Када прећутиш злочин!? Казна је награда, отац мој као и твој, под притиском система Јосипа Броза су ћутали за боље сутра. Нису дочекали! Зато, пишем и причам, због дјеце и њихове дјеце, и од те дјеце, њихове дјеце, и од те дјеце…. Уморни и промрзли, тешка корака враћали смо се у храснички затвор. У међувремену су нас груписали у једну просторију. Мокри, влажни, влажних чарапа, брзо би упухали и тако загријали просторију у којој смо спавали. На неугодан мирис наших тијела и наше влажне одјеће нико није обраћао пажњу. Жељни смо били сна и одмора. Друго јутро, поново у колону по два. На том дугом пјешачењу сјетих се прича наших

Трагом тајанственог печата

2. јун 2026.

Истинита прича о народу кога нема, књизи која не постоји, догађају који се (ни)је десио Пише: Јован Његовић Дрндак Крајем осамдесетих година, готово непримјетно међу полицама једног антикваријата у Загребу, на једној од полица стајала је књига доста лепо коричена, али оштећена, поцијепана на такав начин да је неко из књиге оцијепио неких десетак страница. Мало ко је тада могао наслутити какву тајну скривају њене корице. Осим што су јој на једном дијелу faille stranice, на њеној почетној страници  постојао је некада печат, али сада пажљиво прекривен слојем бијелог коректора, баш као да се неко упињао да избрише сваки траг његовог порекла. Књига је притом била на  ћирилици па се

Оливера Шекуларац: Е мој деда, аој Лико

1. јун 2026.

Опет сузе са прађедовских извора личких, помешане жалоснице и радоснице. То су оне дубоке кад понорнице наше избију, оном бистрином јасноћом.. па те боле вечне старе ране, жедан поред свих извора, срећан јер те дотакну људи.. научила сам од детињства да живим са мојом баком виртуелно, дању у равници – ноћу у Лици. Мени је то нормално, ноћу ме својом причом нашој кући води, ту је кућу купио мој деда када се са њом оженио, била започета, он је завршио.. нисам срела жену мудрију, нити такву која је тако поштивала свога мужа и живог и мртвог.. нема деде а има га увек, нема куће а имали смо је, нема дедовине,

Дођите до Шаранове јаме у суботу 20. јуна 2026, јер нисмо заборавили

1. јун 2026.

Са благословом Његовог Високог Преосвештенства, Митрополита горњокарловачког г. Герасима, поводом осамдесет и пете годишњице од почетка Покоља, молитвеним сјећањем на мученике пострадале на Јадовну, биће обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2026.“, Без обзира што се ово стратиште данас налази ван граница Србије и Српске, сматрамо нашом дужношћу да његујемо културу сјећања и памћења на наше страдалнике, без обзира гдје су пострадали. У суботу 20. јуна 2026, над Шарановом јамом на Велебиту, седамнаесту годину за редом, са почетком у 11 часова, биће служен парастос за не мање од 38.000 православних Срба, побијених у комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг у периоду од 11. априла 1941. до 20.

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

1. јун 2026.

Kроз логоре прошлог рата прошло је око 26 милиона мушкараца, жена и дјеце, а од тога их је убијено око 10 милиона Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташком концентрационом логору Слана и мањем логору (за жене и дјецу) у Метајни на отоку Пагу које су усташе основали половином липња и расформирали крајем коловоза 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Kарлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања

Бруталан злочин на Лошињу

31. мај 2026.

Одмах после капитулације Италије, Иван Гошњак и Владимир Бакарић наредили су да се изврши једно од најтежих партизанских зверстава. Дража: Верујем, да није Немаца, Енглези би били најгори народ. После серије неуспешних притисака, Британци су септембра 1943. решили да напусте Михаиловића и да се окрену Титу. Најпре су му, после капитулације Италије, омогућили да и у људству, а поготово у наоружању престигне Михаиловића, јер су италијанској војсци наложили да се предаје Титу и да му уступа своје наоружање, али на томе се нису зауставили. Одлучили су да му склоне и главну препреку за освајање власти у Југославији – да смене генерала Михаиловића. Задатак да испита околности за преврат добио је

ВЕРИТАС: Годишњица страдања избјеглица из Крајине од НАТО бомбардовања Сурдулице 

30. мај 2026.

За отети завичај и изгубљене животе избјеглица са Кордуна и из Лике и четири стараце из околице Сурдулице још нико није одговарао. У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести “Санаторијум” у југоисточном дијелу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома. Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима. У тим објектима погинуло је 19 особа. међу којима 15 избјеглица са Кордуне и из Лике и четири старице из околице Сурдулице, док их

Милан Ружић

Стари Брод је место на ком се српска крв улива у Дрину

30. мај 2026.

Никада се ниједан Србин не може осећати добро говорећи о злочинима у Старом Броду, али је још горе и теже ћутати. Ћутање нас је коштало заборава преко шест хиљада српских жртава у Милошевићима и Старом Броду. У питању је место где речно дно више није покривено камењем, него Србима. Ово бескрајно модро пространство је једина тачка где Дрина тихо тече да не буди оне које је покрила. Бежећи од загрљаја ножева, људи су скакали у загрљај реке и она их је својом песмом уљуљкала у смрт, тачније у вечни живот. Ово је место величанствене лепоте, али и великог ужаса. Сва ова лепота је морала да гледа шта су локални муслимани

Од Врачара до завичаја – шта сам пронашла чекајући Часни појас Пресвете Богородице

30. мај 2026.

Откад је, пред Спасовдан, стигла вест да ће у Србију, са Свете Горе стићи Часни појас Пресвете Богородице, решила сам да се поклоним овој светињи и целивам је. Стизале су и пре, пред велике празнике, важне реликвије у Београд, али ја никад нисам осетила толику жељу да им се поклоним, да им будем близу. Како су дани одмицали, а редови верника пред Храмом Светог Саве бивали све већи, уздрмала се и моја вера да ћу уопште успети у својој намери. Жеља је и даље била ту, али како ускладити посао и вишесатно чекање, како издржати на сунцу неколико сати у реду који се споро помера… Била сам на корак да

Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки

29. мај 2026.

Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце). Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га

Ко су Сурдулички мученици?

29. мај 2026.

Свети сурдулички мученици су канонизовани новомученици Српске православне цркве, страдали од бугарског окупатора у Првом светском рату. Црква их прославља 29. маја, на дан када су 2010. године њихове мошти похрањене у обновљену Спомен-костурницу у Сурдулици.  У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају очувања сећања на страдале. Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се

Гордана Достанић: Тамо је душа васкрсла

29. мај 2026.

У земљопису је уписано да Јонско и Јадранско море спајају Отрантска врата. То је истина земљописа. Наша повест и душа народа пишу да плаве гробнице Крфа и Пага спајају Срби који у њима векују уснули. Ево ме на том светом острву. Свето нам дуже од века. Кажу: плава је то гробница. Плава је! Таква је вода која од вајкада купа и глача стене, оне што са свих страна острва лењо у море урањају. И гробница је. Гробница наших исцрпљених, болесних костура у воду плаву спуштених кад су вечним сном успављивани. А име му Видо. Том острву. Као свети Вид, као Видовдан. Не могу Срби без Видова дана, оног што нам

sveti_vukasin.jpg

Ђурђица Драгаш: Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!!

29. мај 2026.

Разоружао си бездушника речима светачким – Само ти дијете ради свој посао!!! Плаво је небо данас, Вукашине.Сунце милује некошену траву, твоју постељу самртну… Самотна птица пева о теби, о твојим благим очима и жуљевитим рукама сељачким…Пева о твојој души невиној. Не плаче небо за тобом данас као што ни ти ниси плакао пред својим џелатом.Гледао си га очима ископаним, миран и недодирљив. Обрисао си његово окрвављено чело рукама одсеченим. Мислила је звер да ће се нахранити твојим болом, да ће, кидајући твоје тело, умирити своју глад…Надала се да ћеш молити за живот, да ћеш отићи са страхом у очима… Надала се, ал’ узалуд… Осакаћен, растргнут, уморен… гледао си крвника душом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

СВЕСРПСКИ САБОР 30. МАЈА

Састанак Одбора у Представништву Републике Српске у Београду Духовно-културна манифестациjа Свесрпски црквено

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА